Црква Светог пророка Илије у Марићкој — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 72: | Ред 72: | ||
| фусноте = |
| фусноте = |
||
}} |
}} |
||
Црква_брвнара_у_Марићки.JPG |
|||
'''Црква брвнара Светога Пророка Илије''' налази се у [[Село|селу]] [[Средња Марићка]] , насељу удаљеном 20 километара од [[Приједор]]а, у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Подигнута је [[1870]]. године, а обновљена и освећена [[2003]]. |
'''Црква брвнара Светога Пророка Илије''' налази се у [[Село|селу]] [[Средња Марићка]] , насељу удаљеном 20 километара од [[Приједор]]а, у [[Република Српска|Републици Српској]], [[БиХ]]. Подигнута је [[1870]]. године, а обновљена и освећена [[2003]]. |
||
Верзија на датум 14. август 2019. у 20:06
| Црква Светога Пророка Илије у Средњој Марићкој | |
|---|---|
 Црква Светога Пророка Илије у Средњој Марићкој | |
| Основне информације | |
| Локација | Средња Марићка, Приједор |
| Религија | хришћанство |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Град | Приједор |
| Ентитет | Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Оснивање | 1870. обнова: 2003. |
Црква_брвнара_у_Марићки.JPG
Црква брвнара Светога Пророка Илије налази се у селу Средња Марићка , насељу удаљеном 20 километара од Приједора, у Републици Српској, БиХ. Подигнута је 1870. године, а обновљена и освећена 2003.
Како представља вриједан и изузетно добро очуван примјер дрвених цркава брвнара у Босни и Херцеговини, проглашена је за национално добро као национални споменик у Босни и Херцеговини (Службени гласник БиХ, број 102/11).[1]
Изглед цркве
Архитектура цркве се одликује конструктивним рјешењима крова цркве са препуштеним широким стрехама, ниским дрвеним зидовима, декоративно-архитектонским елементима тријема и звоника, домишљатим и конструктивно успјелим тесарским везама дрвених конструктивних елемената, великих конструктивних распона, али и ванредан осјећај за пропорционалност објекта, свједоче о изузетном занатском умијећу локалних дрводјеља-неимара. Достигнуће градитеља је тим вредније, имајући у виду комплексност друштвено-политичких и економских прилика краја 19. вијека, у вријеме када је црква била обнављана.
Црква је грађена од храстових талпи који су постављени на темељ од камена. Састоји се од улазног трема, тробродног наоса, хорске галерије и олтарско дела. Изнад трема је после 1878. године саграђен је дрвени звоник. Таваница изнад наоса је рађена у комбинацији равне таванице и полуобличастог свода.
Из времена друге обнове цркве (1938) потјече иконостас са 22 иконе, рад иконописца Павла Житетског. Осим иконостаса као заштићена покретна добра чине пријестолни крст, кандило и дрвена врата с оригиналним металним кључем, из времена прве цркве.
У непосредној близини цркве налази се стари храст, за кога стручњаци сматрају да је стар око 600 година. Слава цркве је Илиндан, када се организује Велики народни црквени сабор.
Референце
- ^ „Komisija/Povjerenstvo za Očuvanje Nacionalnih Spomenika-Crkva sv. Ilije u Marićki, graditeljska cjelina”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2016. г. Приступљено 28. 03. 2016.
