Оља Бећковић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 103: | Ред 103: | ||
[[Категорија:Рођени 1964.]] |
[[Категорија:Рођени 1964.]] |
||
[[Категорија:Београђани]] |
[[Категорија:Београђани]] |
||
[[Категорија: |
[[Категорија:Српске глумице]] |
||
[[Категорија:Југословенски глумци]] |
[[Категорија:Југословенски глумци]] |
||
[[Категорија:Српски новинари]] |
[[Категорија:Српски новинари]] |
||
Верзија на датум 23. август 2019. у 03:15
| Оља Бећковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Оља Бећковић |
| Датум рођења | 1. мај 1964. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Образовање | Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду |
| Занимање |
|
| Породица | |
| Супружници | Ненад Илић[1] Владимир Вишњић[2] |
| Деца | 1 |
| Родитељи | Матија Бећковић Вера Павладољска |
| Породица | Људмила (сестра близнакиња)[3] |
| Рад | |
| Активни период | 1984—данас |
| Веза до IMDb-а | |
Оља Бећковић (Београд, 1. мај 1964) српска је глумица, новинарка и телевизијска водитељка. Води емисију Утисак недеље на телевизији Нова С од 2019.
Завршила је Факултет драмских уметности у Београду 1985. године. Новинарску каријеру је започела 1991. године на ТВ Студио Б као аутор емисије Утисак недеље. Студио Б је напустила 1996, када је прешла у продукцијску групу „Мрежа“.[4] Од 2002. до 2014. емисију Утисак недеље водила је на ТВ Б92, која се од 2019. приказује на телевизији Нова С.
Оља је 2001. добила награду Освајање слободе који додељује Фонд Маја Тасић Маршићевић, а 2007. награду Душан Дуда Тимотијевић од часописа ТВ Новости.[5] Одликована је орденом Легије части у рангу витеза.[6]
Ћерка је писца Матије Бећковића и Вере Павладољске.
Улоге
| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1984. | Игра о памћењу и умирању | |
| 1984. | Мај нејм из Митар | Милина |
| 1984. | Камионџије опет возе | Библиотекарка |
| 1986. | Развод на одређено време | |
| 1986. | Секула и његове жене | |
| 1986. | Грифон у Београду | Девојка |
| 1987. | Телефономанија | |
| 1987. | Већ виђено | Старија девојка |
| 1987. | Соба 405 | Сестра Вики |
| 1987. | Догодило се на данашњи дан | Алка |
| 1988. | Посебан осврт на срећу | Теодора Пантић |
| 1988. | Ванбрачна путовања | Сенка |
| 1990. | Хајде да се волимо 3 | Лажна Лепа Брена (глас) |
| 1991. | Ноћ у кући моје мајке | Сека |
| 1991. | Видео јела, зелен бор | Трудна девојка |
| 1992. | Тито и ја | Ђурина мајка |
| 1993. | Боље од бекства | Инспицијент |
| 1993. | Броз и ја (ТВ серија) | |
| 1995. | Отворена врата | Љубица |
| 1998. | Повратак лопова |
Референце
- ^ Čanak, Tatjana (20. 6. 2015). „ESTRADU ZAMENILI VEROM Domaće zvezde koje su se okrenule crkvi”. Блиц. vesti.rs. Приступљено 9. 4. 2019.
- ^ „Olja Bećković glumica, novinarka, voditeljka…”. saznajlako.com. 9. 9. 2015. Приступљено 9. 4. 2019.
- ^ Dragić, Tamara. „Bliznakinje Bećković”. blizanci.org.rs. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ Grujić, Jelena (4. 10. 2001). „Olja Bećković”. Време. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ „Не дам Душка Радовића”. TV Novosti. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Француска доделила орден Легије части Ољи Бећковић”. Blic. Приступљено 30. 4. 2015.
Спољашње везе
- Оља Бећковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Илустрована Политика, 21. мај 2005.
- ТВ Новости, бр 2244/2245
- Оља Бећковић отворено о Тадићу, Николићу, продаји „Утиска недеље“ („Блиц“, 26. октобар 2012)
- Притисци без отисака прстију - интервју („Време“, 20. март 2014)
- Зашто је важна Оља Бећковић („Недељник“, 17. април 2014)
- Тијанић ме десет пута звао на РТС („Политика“, 3. мај 2015)
- Ječmenica, Taja (2. 9. 2015). „Glumica Olja Bećković – biografija”. sinemanija.com. Приступљено 22. 8. 2019.
- „„Deco, budite hrabri i bežite!“”. luftika.rs. 24. 1. 2019. Приступљено 22. 8. 2019.
