Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево — разлика између измена
м Враћене измене 93.86.201.88 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
|име = Матична библиотека ''Љубомир Ненадовић'' Ваљево |
|име = Матична библиотека ''Љубомир Ненадовић'' Ваљево |
||
|оригинално_име = |
|оригинално_име = |
||
|слика = |
|слика = Valjevo, Matična biblioteka Ljubomir Nenadović, 01.JPG |
||
|наслов = |
|наслов = Tабла матичне библиотеке ''[[Љубомир Ненадовић]]'' Ваљево |
||
|држава = {{застава|Србија}} |
|држава = {{застава|Србија}} |
||
|град = Ваљево |
|град = Ваљево |
Верзија на датум 24. август 2019. у 12:55
Оснивање | 1868. година |
---|---|
Локација | Ваљево Србија |
Директор | Виолета Милошевић |
Адреса | Војводе Мишића 35 |
Веб-сајт | Матична библиотека Љубомир Ненадовић Ваљево |
Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево је установа културе од националног значаја и матична библитека за општине Уб, Љиг, Лајковац, Мионица и Осечина. Основана је крајем 1868. године као Читаоница ваљевска.
Историја
Одмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Читалишта београдског и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута 1878. године због Српско-бугарског рата и обновљена је 1907. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде Ваљевске гимназије. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига .[1]
Очекује се да некадашњи Дом војске буде прилагођен потребама библиотеке чиме ће се решити њен проблем са простором.[2]
Матичност
Библиотека је матична установа и основна јединица библиотечко-информационог система у Колубарском округу. У овом систему се налазе све јавне, школске и стручне библиотеке. Надлежност матичне библиотеке над радом других библиотека у систему регулисана је Законом о библиотечко-информационој делатности [3]
Библиотеке Колубарског округа
- Народна библиотека Осечина
- Градска библиотека Лајковац
- Народна библиотека "Милован "Глишић" Мионица
- Градска библиотека "Божидар Кнежевић" Уб
- Градска библиотека Љиг
Одељења
- Одељење набавке и обраде
- Одељење за унапређење библиотечке делатности
- Одељење за научни рад и информације са корисницима
- Одељење за рад са одраслим корисницима
- Дечје одељење
- Завичајно одељење
- Одељење периодичних списа
- Одељење за рад са старом и ретком књигом
- Одељење стране књиге и легата
- Одељење електронске обраде
Манифестације
- Двориште [4]
- Десанкини мајски разговори
- Љубини дани
Манифестација Љубини дани
Љубини дани манифестација је установљена 2014. године. У оквиру ове манифестације се додељује Књижевна награда Љубомир П. Ненадовић. Додељује се за најбољу путописну књигу на српском језику од 2014. године када је и основана манифестација.
Досадашњи добитници су:[5]
- 2014 — Милисав Савић за књигу Долина српских краљева
- 2015 — Радмила Гикић Петровић за дело Кореја пост скриптум
- 2016 — Љубомир Симовић за дело До Оба и Хуангпуа
- 2017 - Ласло Блашковић за дело Гле!: бедекер једног лакомисленог Канта
Галерија
Референце
- ^ Матична библиотека Ваљево
- ^ Ћирић, С. (23. 1. 2018). „Дом војске постаје храм књиге”. Политика. Приступљено 31. 1. 2018.
- ^ Закон о библиотечко-информационој делатности
- ^ Матична библиотека Ваљево
- ^ Симовићу награда „Љубомир П. Ненадовић” („Политика”, 6. септембар 2016)