Милан Милутиновић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 37: Ред 37:
Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у [[Београд]]у, а дипломирао [[1965]]. године на Правном факултету у Београду. Од [[1969]]. до [[1971]]. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до [[1974]]. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста]] [[Градска општина Врачар|Врачара]] и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до [[1977]]. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.<ref>''Who's Who in the World'', 32nd ed, 2015</ref>
Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у [[Београд]]у, а дипломирао [[1965]]. године на Правном факултету у Београду. Од [[1969]]. до [[1971]]. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до [[1974]]. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста]] [[Градска општина Врачар|Врачара]] и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до [[1977]]. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.<ref>''Who's Who in the World'', 32nd ed, 2015</ref>


== Секретар за просвету и директор Народне библиотеке ==
⚫
Уследила је функција републичког секретара за просвету, науку и спорт, од 1977. до [[1982]]. Након тога именован је за управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] [[1983]]. — [[1987]]. Под савезним секретаром [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Са овог места именован је за [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра спољних послова Савезне Републике Југославије]], августа [[1995]]. године, у кабинету [[Радоје Контић|Радоја Контића]].

Од 1977. до 1982, Милутиновић је био републички секретар за просвету, науку и спорт. У току свог мандата, радио је на свеобухватној реформи образовног система. Његова упоредна истраживања система високог образовања у Европи објавио је у књизи ''Универзитет-Eppur si Muove! Реформа универзитета-између традиције и будућности'' (Београд, Завод за уџбенике, 1985.). Након секретаријата за просвету, науку и спорт, Милутиновић је именован на функцију управника Народне библиотеке Србије, коју је држао до 1987.

== Министарство иностраних послова ==

⚫
Под савезним секретаром [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Са овог места именован је за [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра спољних послова Савезне Републике Југославије]], августа [[1995]]. године, у кабинету [[Радоје Контић|Радоја Контића]].

== Председник Републике ==


На поновљеним председничким изборима у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] мења председничког кандидата [[Зоран Лилић|Зорана Лилића]] и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] ([[21. децембар]] 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.<ref>{{cite web |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |title=Report |date=1997 |website=www.rik.parlament.gov.rs |format=PDF |access-date=09. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805012646/http://rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |archive-date=05. 08. 2016 |dead-url=yes }}</ref>
На поновљеним председничким изборима у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] мења председничког кандидата [[Зоран Лилић|Зорана Лилића]] и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] ([[21. децембар]] 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.<ref>{{cite web |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |title=Report |date=1997 |website=www.rik.parlament.gov.rs |format=PDF |access-date=09. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805012646/http://rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |archive-date=05. 08. 2016 |dead-url=yes }}</ref>

Верзија на датум 5. септембар 2019. у 05:25

Милан Милутиновић
Датотека:Milan Milutinović photo.jpg
Лични подаци
Датум рођења(1942-12-19)19. децембар 1942. (81 год.)
Место рођењаБеоград,  Недићева Србија
ДржављанствоСрбија Србија
НародностСрбин
РелигијаПравославни хришћанин
ПрофесијаПравник
Породица
СупружникОлга Милутиновић
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјалистичка партија Србије
Раније:
Савез комуниста Југославије
Списак председника Србије
2. председник Републике Србије
29. децембар 1997 — 29. децембар 2002.
ПретходникСлободан Милошевић
НаследникНаташа Мићић (в. д.)
Драган Маршићанин (в. д.)
Војислав Михаиловић (в. д.)
Предраг Марковић (в. д.)
Борис Тадић
Министар спољних послова Југославије
15. август 1995 — 8. јануар 1998.
ПретходникВладислав Јовановић
НаследникЖивадин Јовановић

Милан Милутиновић (Београд, 19. децембар 1942) српски је политичар који је био други председник Србије.[1] Био је секретар за просвету и науку Србије (1977—82), управник Народне библиотеке Србије (1983—87), амбасадор Југославије у Грчкој (1989—1995), затим савезни министар иностраних послова (1995—97) и на крају председник Србије од децембра 1997. до децембра 2002.

Након истека председничког мандата, у децембру 2002, предао се Хашком трибуналу, где је био оптужен за ратне злочине у току сукоба на Косову и Метохији, али је 26. фебруара 2009. ослобођен по свим тачкама оптужбе.

Образовање и ранија политичка каријера

Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а дипломирао 1965. године на Правном факултету у Београду. Од 1969. до 1971. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до 1974. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета Савеза комуниста Врачара и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до 1977. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.[2]

Секретар за просвету и директор Народне библиотеке

Од 1977. до 1982, Милутиновић је био републички секретар за просвету, науку и спорт. У току свог мандата, радио је на свеобухватној реформи образовног система. Његова упоредна истраживања система високог образовања у Европи објавио је у књизи Универзитет-Eppur si Muove! Реформа универзитета-између традиције и будућности (Београд, Завод за уџбенике, 1985.). Након секретаријата за просвету, науку и спорт, Милутиновић је именован на функцију управника Народне библиотеке Србије, коју је држао до 1987.

Министарство иностраних послова

Под савезним секретаром Раифом Диздаревићем 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године 1989. постао је амбасадор СФРЈ у Грчкој. Са овог места именован је за министра спољних послова Савезне Републике Југославије, августа 1995. године, у кабинету Радоја Контића.

Председник Републике

На поновљеним председничким изборима у Републици Србији, после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија СПС мења председничког кандидата Зорана Лилића и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује Војислава Шешеља (21. децембар 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.[3]

Оптужен је од стране Хашког трибунала за наводне злочине на Косову. После престанка мандата, јануара 2003. године, добровољно се предао међународном суду. На привремену слободу пуштен је априла 2005.

Фебруара 2009. године, Хашки трибунал ослободио је Милутиновића кривице по свим тачкама оптужнице која га је теретила.

У браку са супругом Олгом од 1970. до њене смрти (2017),[4] имају сина Вељка (рођен 1979).

Види још

Референце

  1. ^ „IZBLEDELI IZ SEĆANJA, A GRMELI SU SRBIJOM: Ovo su svi bivši predsednici Srbije!”. Espreso. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ Who's Who in the World, 32nd ed, 2015
  3. ^ „Report” (PDF). www.rik.parlament.gov.rs. 1997. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 08. 2016. г. Приступљено 09. 04. 2019. 
  4. ^ „Preminula Olga Milutinović, supruga bivšeg predsednika Srbije”. Blic. Приступљено 18. 1. 2019. 

Спољашње везе

Милан Милутиновић на Викимедијиној остави.


Председник Републике Србије
1997—2002.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Милутиновић&oldid=22119489”