Федерација Босне и Херцеговине — разлика између измена
ажурирање везе користећи AWB |
|||
Ред 66: | Ред 66: | ||
# [[Посавски кантон]] ([[Орашје]]), |
# [[Посавски кантон]] ([[Орашје]]), |
||
# [[Тузлански кантон]] ([[Тузла]]), |
# [[Тузлански кантон]] ([[Тузла]]), |
||
# [[Зеничко-добојски кантон]] ([[Зеница]]), |
# [[Зеничко-добојски кантон]] ([[Зеница (град)|Зеница]]), |
||
# [[Босанско-подрињски кантон Горажде|Босанско-подрињски кантон]] ([[Горажде]]), |
# [[Босанско-подрињски кантон Горажде|Босанско-подрињски кантон]] ([[Горажде]]), |
||
# [[Средњобосански кантон]] ([[Травник]]), |
# [[Средњобосански кантон]] ([[Травник]]), |
||
Ред 236: | Ред 236: | ||
|- |
|- |
||
| style="text-align:left;"| [[Град Зеница]] |
| style="text-align:left;"| [[Град Зеница]] |
||
| style="text-align:right;"| [[Зеница]] |
| style="text-align:right;"| [[Зеница (град)|Зеница]] |
||
| style="text-align:right;"|127.105 |
| style="text-align:right;"|127.105 |
||
|- |
|- |
Верзија на датум 7. септембар 2019. у 20:17
Федерација Босне и Херцеговине Federacija Bosne i Hercegovine | |
---|---|
Главни град | Сарајево |
Службени језик | бошњачки, хрватски и српски језик |
Владавина | |
Облик ентитета | Федерација |
— Предсједник | Маринко Чавара (ХДЗ БиХ)[1] |
— Премијер | Фадил Новалић (СДА)[2] |
Историја | |
Стварање | 18. март 1994. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 26.110,5 km2 (—) |
Становништво | |
— 2013.[3] | 2.219.220 (—) |
— густина | 84,99 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2014. |
— укупно | 17.813.292.000 KM |
— по становнику | 8,03 KM |
Валута | Конвертибилна марка |
— код валуте | BAM |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
Позивни број | +387 |
Федерација Босне и Херцеговине је један од два конститутивна ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима 51 % територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб.
Законодавну власт врши дводоми Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима. Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине.[3] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668.[3] Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.
Историја
Федерација БиХ је настала Вашингтонским споразумом, који је потписан 18. марта 1994. године. Тим споразумом је прекинут рат између Хрвата и Бошњака (Муслимана).
-
Застава Федерације БиХ која је била у употреби до 2007. године
-
Грб Федерације БиХ који је био у употреби до 2007. године
Национални паркови и паркови природе
Федерација Босне и Херцеговине има један национални парк и два парка природе:
Политичка подјела
Састоји се од десет кантона:
- Унско-сански кантон (Бихаћ),
- Посавски кантон (Орашје),
- Тузлански кантон (Тузла),
- Зеничко-добојски кантон (Зеница),
- Босанско-подрињски кантон (Горажде),
- Средњобосански кантон (Травник),
- Херцеговачко-неретвански кантон (Мостар),
- Западнохерцеговачки кантон (Широки Бријег),
- Кантон Сарајево (Сарајево) и
- Кантон 10 (тзв. Херцегбосански кантон) (Ливно).
Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе сједишта четири федерална министарства. Последњим уставним промјенама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји деклеративна[4] конститутивност сва три народа на цијелом подручју Федерације.
Становништво
Година | Бошњаци | % | Хрвати | % | Срби | % | Југословени | % | остали | % | Укупно |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1991. | 1.423.593 | 52,3 | 594.362 | 21,9 | 478.122 | 17,6 | 161.938 | 5,9 | 62.059 | 2,3 | 2.720.074 |
Федерација је највише насељена Бошњацима и Хрватима, као и мањим бројем Срба (који су од 2001. године трећи конститутивни народ) него 1991. године, што је продукт распада СФРЈ и етничког чишћења.
Према званичним резултатима пописа из 2013. године, у Федерацији Босне и Херцеговине живе:[3]
- Бошњаци (70,40%)
- Хрвати (22,44%)
- Срби (2,55%)
- остали (3,6%)
- неизјашњени и без одговора на попису (1,01%)
Три кантона су већински хрватска, два су мешовита (Средњобосански, са више Бошњака него Хрвата, и Херцеговачко-Неретвански, са више Хрвата него Бошњака), док су остали већински бошњачки.
Генетика
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Федерације БиХ, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома:[5]
- Хаплогрупа I (42,6%)
- Хаплогрупа R (21,4%)
- Хаплогрупа E (14,3%)
- Хаплогрупа J (11,5%)
- Хаплогрупа H (6,1%)
- Хаплогрупа G (2,3%)
- Хаплогрупа N (1,9%)
Општине и градови
- * Општине које чине Град Сарајево
Галерија
-
Почитељ — Стари град
-
Врело Босне, Сарајево
-
Водопад на Пливи
Види још
Референце
- ^ Предсједник Федерације Босне и Херцеговине
- ^ Влада Федерације Босне и Херцеговине
- ^ а б в г „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа” (PDF). popis.gov.ba. Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2013. Приступљено 19. 4. 2017.
- ^ „Федерација БиХ: Срби конститутивни народ само на папиру”. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2013.
- ^ „National Pies - Bosnia-Herzegovina”. http://atlas.xyvy.info/. Ancestral Genography Atlas. Спољашња веза у
|work=
(помоћ) - ^ „fzs.ba/Podaci” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2011.
Литература
- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.