Ваљево — разлика између измена

Координате: 44° 16′ 27″ С; 19° 53′ 28″ И / 44.274167° С; 19.891111° И / 44.274167; 19.891111
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Broj stanovnika
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 48: Ред 48:
}}
}}


'''Ваљево''' је град у [[Србија|Србији]], седиште [[Колубарски управни округ|Колубарског управног округа]]. Налази се у Западној Србији, у [[Колубарски управни округ|Колубарском округу]], на непуних 100 km југозападно од [[Београд]]а. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река [[Колубара]]. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из [[2011]]. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312<ref name="Valjevo">[http://www.srpskijezik.edu.rs/index.php?id=5100&jzk=sr Радионица за српски језик и културу. Ваљево], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Налази се на просечној [[апсолутна висина|надморској висини]] од 185 m.
'''Ваљево''' је град у [[Србија|Србији]], седиште [[Колубарски управни округ|Колубарског управног округа]]. Налази се у Западној Србији, у [[Колубарски управни округ|Колубарском округу]], на непуних 100 km југозападно од [[Београд]]а. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река [[Колубара]]. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из [[2011]]. године, град Ваљево има 300.000 становника, а цела општина Ваљево има 1.750.540. Налази се на просечној [[апсолутна висина|надморској висини]] од 185 m.


Током [[Историја српског народа|историје српског народа]] Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних [[писац|књижевника]], [[уметник]]а и [[научник]]а пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у [[Дубровник]]у, а датираном на [[1393]]. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, [[град]]ом, [[Варошица|варошју]], [[касаба|касабом]], па и [[село]]м. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.<ref>[http://www.valjevo.org.yu/valjevo/grad/valjevo.php Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву] {{Wayback|url=http://www.valjevo.org.yu/valjevo/grad/valjevo.php |date=20070726194112 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Током [[Историја српског народа|историје српског народа]] Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних [[писац|књижевника]], [[уметник]]а и [[научник]]а пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у [[Дубровник]]у, а датираном на [[1393]]. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, [[град]]ом, [[Варошица|варошју]], [[касаба|касабом]], па и [[село]]м. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.<ref>[http://www.valjevo.org.yu/valjevo/grad/valjevo.php Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву] {{Wayback|url=http://www.valjevo.org.yu/valjevo/grad/valjevo.php |date=20070726194112 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Ред 54: Ред 54:
== Географија ==
== Географија ==
[[Датотека:Valjevo Timelaps.ogv|мини|лево|250п|Ваљево у току дана]]
[[Датотека:Valjevo Timelaps.ogv|мини|лево|250п|Ваљево у току дана]]
Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су [[Државни пут IБ реда 22|Ибарска магистрала]], магистрални пут који води ка [[Јадранско море|Јадранском мору]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Мачва|Мачви]] и [[Војводина|Војводини]], као и пруга [[Београд]]-[[Бар (Црна Гора)|Бар]] и [[пруга Ваљево—Лозница]] у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 -{km}- од Београда, главног града Србије<ref name="Valjevo" />, а уз град се налази и [[Aerodrom Valjevo|Аеродром Ваљево]] са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.
Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су [[Државни пут IБ реда 22|Ибарска магистрала]], магистрални пут који води ка [[Јадранско море|Јадранском мору]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Мачва|Мачви]] и [[Војводина|Војводини]], као и пруга [[Београд]]-[[Бар (Црна Гора)|Бар]] и [[пруга Ваљево—Лозница]] у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 -{km}- од Београда, главног града Србије<ref name="Valjevo">[http://www.srpskijezik.edu.rs/index.php?id=5100&jzk=sr Радионица за српски језик и културу. Ваљево], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>, а уз град се налази и [[Aerodrom Valjevo|Аеродром Ваљево]] са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.


У Ваљеву се [[Јабланица (Колубара)|Јабланица]] и [[Обница]] спајају у реку [[Колубара|Колубару]]. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке [[Љубостиња (река)|Љубостиња]] и [[Градац (река)|Градац]].
У Ваљеву се [[Јабланица (Колубара)|Јабланица]] и [[Обница]] спајају у реку [[Колубара|Колубару]]. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке [[Љубостиња (река)|Љубостиња]] и [[Градац (река)|Градац]].

Верзија на датум 20. септембар 2019. у 18:00

Ваљево
Ваљево- колаж слика (Храм Васкрсења Господњег, Кула Ненадовића, Споменик Десанки Максимовић, Зграда Општинског суда (Начелство) у Ваљеву, Истраживачка станица Петница, Споменик на месту где се десила сеча кнезова, Тешњар- стари део града, Брана Стубо-Ровни, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево)
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинацентрална Србија
Управни округКолубарски
Становништво
Становништво‍
 — 59.073
Агломерација90.312
Географске карактеристике
Координате44° 16′ 27″ С; 19° 53′ 28″ И / 44.274167° С; 19.891111° И / 44.274167; 19.891111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина185 m
Ваљево на карти Србије
Ваљево
Ваљево
Ваљево на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникСлободан Гвозденовић (СНС)
Поштански број14000
Позивни број014
Регистарска ознакаVA
Веб-сајт
www.valjevo.rs

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 km југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 300.000 становника, а цела општина Ваљево има 1.750.540. Налази се на просечној надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.[1]

Географија

Ваљево у току дана

Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, Мачви и Војводини, као и пруга Београд-Бар и пруга Ваљево—Лозница у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 km од Београда, главног града Србије[2], а уз град се налази и Аеродром Ваљево са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.

У Ваљеву се Јабланица и Обница спајају у реку Колубару. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.

У Петници, на 5 km од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца[2].

Клима

Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11 °C. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2 °C, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4 °C. Нејвиша икад забележена температура је била 42,5 °C а најнижа -29,6 °C.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.

Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74,6 % указује на умерену влажност ваздуха.

У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8 % потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).

Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњоевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1 mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm.

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја.[3]

  Мерења у метеоролошкој станици у Ваљеву (176 m) - просек 1961—1990.[4]
Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средње максималне температуре ( °C) 4,2 7,0 12,2 17,3 22,0 24,9 26,9 27,0 23,7 18,3 11,6 5,7
16,7
Средње температуре ( °C) -0,4 2,0 6,3 11,1 16,0 19,1 20,8 20,2 16,5 11,2 6,1 1,5
10,9
Средње минималне температуре ( °C) -4,4 -2,0 1,0 5,4 9,9 13,1 14,6 14,0 10,5 5,7 1,7 -2,3
5,6
Средња месечна количина падавина (mm) 50,4 46,2 54,2 63,5 88,1 108,3 76,7 67,9 59,6 48,3 59,6 59,4
782,2

Етимологија имена

Ваљарице (Ваљавица) дрвени објекат, са механизмом са погоном на воду за ваљање вунене тканине и израде сукна. по народној легенди Ваљево је добило име по ваљарицама које су у већем броју постојали дуж Колубаре и Градца.

Током свих ових времена у ваљевској су котлини постојала насеља, али пошто су обављана само сондажна археолошка истраживања, и то на врло малим површинама, тешко је нешто конкретније рећи о њиховом карактеру и простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним старим именима. Најстарији до сада познати спомен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из Дубровачког архива, из 1393. године. О пореклу тог имена још нема поузданих историјских података. Постоји више народних легенди које имају различите приче о настанку имена Ваљево. По једној Ваљево је добило име по „ваљарицама“ којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, „ваљану“, земљу у ваљевској котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима скотрљали, „сваљали“, с околних планина у котлину.

Поред народне традиције, и филологија је дала више хипотеза о постанку овог имена. По једној, реч Ваљево је настала од старе латинске ријечи „валис“ (лат. vallis) што значи долина. По другој, од речи „вал“, због реке која је при бујицама плавила котлину. Постоји и хипотеза по којој Ваљево потиче од исквареног облика имена ране средњовековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом „Балба“, забележили византијски историјски извори.

Од свих тумачења научно је најутемељеније оно према којему реч Ваљево представља присвојни придев старог словенског имена „Ваљ“. Тиме би Ваљево означавало посед, односно власништво извесног Ваља. Ова хипотеза има и своје потврде у једној од народних легенди која спомиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане подигнуте на подручју данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић[5].

Историја

Главни чланци: Историја Ваљева и Списак градоначелника Ваљева
Ваљево, око 1935. године. На фотографији се види чувени „Хотел Гранд“ (који и данас постоји види слику у зачељу), који је током Првог светског рата, 1914. и 1915. године, био претворен у привремену болницу, једну од 20 колико их је тада било, поред 2 редовне и 6 резервних болница. У ствари, тада је скоро читаво Ваљево, које је имало 10 хиљада становника, претворено било у болнички комплекс, у коме су се лечили рањеници. Најтеже је било током велике епидемије великог тифуса, почетком 1915.[6]

На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1398, када се име Ваљево први пут помиње у познатој архивској грађи, ово је насеље већ било активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка, Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је 1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855, израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Огромна разарања град је доживео и у Другом светском рату. Ваљево је ослободила НОВЈ 18. септембра 1944.

Године 1999, га је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ[5].

Туризам

Храм Васкрсења Господњег

Релативно повољан географски положај на важним магистралним путним правцима и близина потенцијалних емитивних тржишта, богатство културног наслеђа на релативно малом простору, уклопљеност културног богатства у туристички атрактивна природна подручја (клисура Градца, Јабланице, ваљевске планине), већи број манастира и мошти два свеца, велики број знаменитих личности пониклих са овог подручја, догађаји везани за националну историју омогућили су да се Ваљево издвоји као аутентична туристичка дестинација. Као посебне целине, поред града, издвајају се:

Река Градац

Географски положај, природни фактори, културно-историјско наслеђе, јасно говоре да ово подручје може да развија следећа туристичка кретања: екскурзиони туризам (ђаци, студенти, пензионери...), верски (Лелић, Ћелије, Пустиња, Јовања, Грачаница, Докмир, Боговађа...), образовни (едукативне радионице), спортски (планинарење, бициклизам, слободно пењање...), манифестациони (ЈУ џез фест, Опен мајнд фест, Тешњарске вечери, Дани малине, Дани гљива, Лековитим стазама ваљевских планина...) и сеоски туризам.

Овде се налази Железничка станица Ваљево.

Становништво

Демографија
1528.1536.1560.1660.1718.1735.1741.1784.1808.1818.1834.1839.1844.1862.1900.
око 600око 650око 2.060око 5.200најмање 120најмање 1.020око 550око 2.300око 1.000око 1.100893873око 1.7202.1507.747

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[7]
Година Становника
1948. 15.830
1953. 21.165
1961. 28.461
1971. 39.786
1981. 50.114
1991. 59.016 57.885
2002. 61.035 62.544
2011. 59.073
Етнички састав према попису из 2011.[8]‍
Срби
  
 56.766 96,09%
Роми
  
 513 0,87%
Црногорци
  
 109 0,18%
Југословени
  
 87 0,15%
Македонци
  
 64 0,11%
Хрвати
  
 57 0,09%
Муслимани
  
 19 0,03%
Руси
  
 17 0,03%
Словенци
  
 17 0,03%
Горанци
  
 15 0,02%
Мађари
  
 13 0,02%
Немци
  
 9 0,01%
Бошњаци
  
 7 0,01%
Украјинци
  
 5 0,01%
Албанци
  
 3 0,00%
Буњевци
  
 3 0,00%
Румуни
  
 2 0,00%
Русини
  
 2 0,00%
Словаци
  
 2 0,00%
Бугари
  
 1 0,00%
остали
  
 78 0,13%
Регионална припадност
  
 11 0,02%
неизјашњени
  
 446 0,75%
непознато
  
 827 1,34%
укупно: 59.073


Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 235
  
  
 244
80+ 251
  
  
 400
75—79 540
  
  
 922
70—74 1.124
  
  
 1.449
65—69 1.545
  
  
 1.754
60—64 1.395
  
  
 1.661
55—59 1.520
  
  
 1.512
50—54 2.300
  
  
 2.449
45—49 2.760
  
  
 2.988
40—44 2.291
  
  
 2.740
35—39 2.094
  
  
 2.355
30—34 1.802
  
  
 2.116
25—29 2.186
  
  
 2.275
20—24 2.152
  
  
 2.313
15—19 2.183
  
  
 2.098
10—14 1.916
  
  
 1.770
5—9 1.601
  
  
 1.488
0—4 1.327
  
  
 1.279
Просек : 37,8 39,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 5.612 6.834 9.544 13.057 16.838 19.493 21.387
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 4.001 5.146 5.024 5.308 1.269 512 88 22 13 4 2,85
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 24.378 6.904 15.552 868 836 218
Женски 27.276 5.918 15.719 3.712 1.689 238
УКУПНО 51.654 12.822 31.271 4.580 2.525 456
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 11.334 219 0 51 3.432
Женски 10.164 119 0 20 2.530
УКУПНО 21.498 338 0 71 5.962
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 368 851 1.485 257 866
Женски 127 211 1.777 340 263
УКУПНО 495 1.062 3.262 597 1.129
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 91 1.145 759 439 451
Женски 241 914 597 786 1.513
УКУПНО 332 2.059 1.356 1.225 1.964
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 302 0 1 617
Женски 338 0 0 388
УКУПНО 640 0 1 1.005

Образовање

Ваљевска гимназија
Главни чланак: Образовање у Ваљеву

У Ваљеву постоји 7 основних школа, као и 5 средњих (Ваљевска гимназија, Економска, Техничка, Медицинска школа "Др Миша Пантић" и Пољопривредна школа са домом за ученике). У граду се налази и једна Висока пословна школа[10], Факултет за менаџмент [11] сада под називом Факултет за пословну економију [12], Мегатренд универзитета [13] као и Пословни факултет [14]Универзитета Сингидунум[15]

Култура

У Ваљеву од културних институција постоје: Музеј, Центар за културу Ваљево, Модерна галерија, Историјски архив, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”. Данас у њему има и 4 ТВ и шест радио-станица, као и две недељне и једне месечне новине. Ваљево је седиште епархија ваљевске Српске православне цркве.

Познати Ваљевци (по години рођења)

Ваљевски спортисти учесници олимпијских игара

Културноисторијске знаменитости

Датотека:Музеј „Муселимов конак“.jpg
„Муселимов конак“ - најстарија зграда у Ваљеву, сада музеј
  • Тешњар — чаршија из турског времена - налази се на десној страни Колубаре која протиче самим центром града. Тешњар датира из 17. века, међутим, изглед који данас има, је изглед какав је имала у 19. веку[2].
Датотека:Сеча кнезова - Муселимов конак.jpg
Поставка Сеча кнезова у музеју „Муселимов конак“

* Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву, која датира с краја 18. века. У њој су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин током догађаја који је у историји познат као сеча кнезова (1804). Данас је Муселимов конак Музеј Првог и Другог српског устанка[2].

Галерија

  • Конак кнеза Јована Симића-Бобовца
    Конак кнеза Јована Симића-Бобовца

Референце

  1. ^ Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2007), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ а б в г Радионица за српски језик и културу. Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Званична веб презентација општине Ваљево. Клима Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2007), Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990”. Приступљено 3. 5. 2009. 
  5. ^ а б Званична веб презентација општине Ваљево. Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2007), Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ Борба против тифуса у Србији 1915. године, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 115, Др Владимир Кривошејев и Биљана Поповић, 1. фебруар 2015.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  10. ^ Висока пословна школа струковних студија, Ваљево Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јун 2007), Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ Факултет за менаџмент Ваљево Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ Факултет за пословну економију Ваљево Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
  13. ^ Мегатренд универзитет Београд, Приступљено 24. 4. 2013.
  14. ^ Пословни факултет, Ваљево, Приступљено 24. 4. 2013.
  15. ^ Универзитет Сингидунум,, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе

локација места
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваљево&oldid=22146689”