Стара планина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Балканске планине''' су планински ланац који се простире у источном делу Балканско полуос…
Ред 8: Ред 8:


== Референце ==
== Референце ==
<references /><br />
<references />

[[Категорија:Планине у Бугарској]]
[[Категорија:Планине у Бугарској]]
[[Категорија:Планине у Србији]]
[[Категорија:Планине у Србији]]

Верзија на датум 21. септембар 2019. у 20:19

Балканске планине су планински ланац који се простире у источном делу Балканског полуострва.Балканске планине се пружају од врха Вршка Чука на граници између Бугарске и Србије на истоку,преко централне Бугарске до рта Емине на Црном мору.Дужина овог планинског ситема износи 557км.Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној Бугарској.Највиши врх је Ботев 2376 м,што планински ланац чини трећим највишим у земљи,после Риле и Пирина.Планински ланац формира слив између сливних подручја Црног и Егејског мора .Крашки рељеф краси велики број пећина,укључујући пећину Магуру,у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.

Географија

Балканске планине су планински ланац тзв.склопљених планина „млади” део алпско-хималаксог ланца који се протеже широм Европе и Азије.Може се поделити на два дела: главни балкански ланац и предбалкански северни део ,који благо залази у дунавску равницу.На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до Црног мора,раздвајајући Балканске планине од ланца других планина познатих као средногорје,које укључују Витошу и средњу гору.У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка:Планине Западног Балкана протежу се од Вршке Чуке на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190км.Највиши врх је Миџор на 2169м.Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза Вратник, дужине 207км.Врх Ботев,највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца.Планине источног Балкана њихов највиши врх је врх Балгарка 1181м.Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина,протежу се од прелаза Вратник до рта Емине дужине 160км.

Хидрографија

Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у Дунав,и оних које отичу у Егејско море на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте река Искар која формира спектакуларну Искарску клисуру.Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су:Лом,Скат,Вит,Осам,Русеански Лом и др.Планине су такође извор реке Камчије која се улива директно у Црно море.На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина,као што су Рајско прскало,који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.[1]Као резултат тога, од тада су на српској страни Старе планине откривени виши и виши слапови: Чунгуљ 1996. - 43 м (141 фт);[2] Пиљ 2002. - 64 м (210 фт); [2] Копрен у 2011. години - 103,5 м (340 фт);[3] Калуђерски Скокови у 2012. години - 232 м (761 фт). [4]

Референце

  1. ^ Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.
  2. ^ а б "Menjaju geografiju". Politika (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.
  3. ^ „.: Vodopadi Srbije - Vodopad Kopren”. www.vodopadisrbije.com. Приступљено 2019-09-21. 
  4. ^ Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.