Диотелитизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м . |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Диотелитизам''' или '''диотелитство''' ([[Грчки језик|грчки]]: δυοθελητισμός, од δυο (''dyo''), што значи "два" и θέλημα (''thelyma''), што значи "воља") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две воље, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену вољу, као своје природно својство. Диотелитизму је супротан [[монотелитизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680—681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref> |
'''Диотелитизам''' или '''диотелитство''' ([[Грчки језик|грчки]]: δυοθελητισμός, од δυο (''dyo''), што значи "два" и θέλημα (''thelyma''), што значи "воља") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две воље, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену вољу, као своје природно својство. Диотелитизму је супротан [[монотелитизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680—681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref> |
||
Ради сузбијања монотелитизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диотелитско учење о две Христове воље или хтења, као и учење о две Христове енергије или дејства ([[диоенергизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." <ref>{{Cite web|url=http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |title=Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године. |accessdate=7. 7. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171229011410/http://verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |archive-date=29. 12. 2017 | |
Ради сузбијања монотелитизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диотелитско учење о две Христове воље или хтења, као и учење о две Христове енергије или дејства ([[диоенергизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." <ref>{{Cite web|url=http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |title=Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године. |accessdate=7. 7. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171229011410/http://verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html |archive-date=29. 12. 2017 |url-status=dead }}</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 26. септембар 2019. у 05:33
| Део серије о хришћанству |
| Хришћанство |
|---|
 |
 Портал Хришћанство |
Диотелитизам или диотелитство (грчки: δυοθελητισμός, од δυο (dyo), што значи "два" и θέλημα (thelyma), што значи "воља") је православно христолошко учење према којем у Христу, који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две воље, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену вољу, као своје природно својство. Диотелитизму је супротан монотелитизам, који је осуђен на Шестом васељенском сабору у Цариграду (680—681).[1]
Ради сузбијања монотелитизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диотелитско учење о две Христове воље или хтења, као и учење о две Христове енергије или дејства (диоенергизам): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." [2]
Види још
Референце
- ^ Светосавље: Шести васељенски сабор
- ^ „Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године.”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 7. 7. 2017.
Литература
- Батрелос, Димитриос (2008). Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника. Крагујевац: Каленић.
- Лурје, Вадим (2010). Историја византијске философије: Формативни период. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.[мртва веза]
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Перовић, Давид (2001). „Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 45 (1-2): 153—161.
- Поповић, Радомир В. (2011). Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа. Књ. 2. Београд: Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију.
,