Република Црна Гора (1991—2006) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 30: Ред 30:
| Премијер = [[Мило Ђукановић]] (први)<br />[[Филип Вујановић]]<br />[[Мило Ђукановић]] (последњи)
| Премијер = [[Мило Ђукановић]] (први)<br />[[Филип Вујановић]]<br />[[Мило Ђукановић]] (последњи)
| Ера = Савремено доба
| Ера = Савремено доба
| Година_почетак = [[1990]].
| Година_почетак = [[1991]].
| Година_крај = [[2006]].
| Година_крај = [[2006]].
| Статус =
| Статус =
| Догађај1 = [[Устав Савезне Републике Југославије]]
| Догађај1 = [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|Референдум о независности]]
| Датум_догађај1 = [[27. април]] [[1992]].
| Датум_догађај1 = [[1. март]] [[1992]].
| Догађај2 = [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|Референдум о независности]]
| Догађај2 = [[Устав Савезне Републике Југославије]]
| Датум_догађај2 = [[1. март]] [[1992]].
| Датум_догађај2 = [[27. април]] [[1992]].
| Догађај3 = [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовање]]
| Догађај3 = [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовање]]
| Датум_догађај3 = [[24. март]] — [[10. јун]] [[1999]].
| Датум_догађај3 = [[24. март]] — [[10. јун]] [[1999]].
Ред 56: Ред 56:
}}
}}


'''Република Црна Гора''' је била федерална република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] од 1990. до 1992. а затим [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] од [[1992]]. до [[2003]], а потом [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од [[2003]]. до [[2006]]. године. Главни град је био [[Подгорица]] којој је [[1990]]. враћено старо име јер се од [[1945]]. до [[1990]]. звала Титоград.
'''Република Црна Гора''' (1991-2006) је била федерална јединица [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] од [[1991]]. до [[1992]]. године, а затим [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] од [[1992]]. до [[2003]]. године, и потом [[Државна заједница Србија и Црна Гора|Државне заједнице Србије и Црне Горе]] од [[2003]]. до [[2006]]. године. Главни град је била [[Подгорица]], а за ''престоницу'' је проглашено [[Цетиње]]. Државни назив ''Република Црна Гора'' озваничен је уставним амандманом LXXXIV од [[2. август]]а 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: ''[[Социјалистичка Република Црна Гора]]''.<ref>[http://www.sluzbenilist.me/pregled-dokumenta/?id={2335006A-481F-45AA-8984-6ADCF7E56313} Службени лист Републике Црне Горе, год. 47, бр. 33, од 3. августа 1991. године.]</ref>


== Историја ==
== Историја ==
[[Датотека:Scg01.png|мини|лево|100п|Црна Гора унутар треће Југославије]]
[[Датотека:Scg01.png|мини|лево|100п|Црна Гора унутар треће Југославије]]
[[Датотека:Coat of arms of Montenegro.svg|мини|лево|100п|Грб Црне Горе од 13. јула 2004.]]
[[Датотека:Coat of arms of Montenegro.svg|мини|лево|100п|Грб Црне Горе од 13. јула 2004.]]
Након краја комунистичке владавине и распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], званично распуштена [[27. април]]а [[1992|1990]], [[Република Србија (1990—2006)|Република Србија]] и под новим именом Република Црна Гора, дана [[28. април]]а [[1992]]. су створиле нову федерацију под називом [[Савезна Република Југославија]] која је [[4. фебруар]]а [[2003]]. уз сагласност оба дома југословенског парламента узео име [[Србија и Црна Гора|Државна заједница Србија и Црна Гора]].


У вријеме [[Распад Југославије|распада Југославије]], ''Република Црна Гора'' након бурних политичких потреса одлучила да остане у саставу заједничке државе са [[Република Србија (1990—2006)|Србијом]], сто је довело до стварања [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]], која је проглашена [[27. април]]а [[1992]]. године. Након постизања политичког споразума о редефинисању односа између Црне Горе и Србије, створена је [[Државна заједница Србија и Црна Гора|Државне заједнице Србије и Црне Горе]], која је проглашена [[4. фебруар]]а [[2003]]. године.
Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац [[Немачка марка|немачку марку]], а потом [[евро]] (од 2002).


Крајем [[1993]]. године усвојени су нови државни симболи, који су [[2004]]. године поново промјењени.
[[2004]]. године усвојене су нова застава и грб републике.

Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац [[Немачка марка|немачку марку]], а потом [[евро]] (од 2002).


Након [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума о независности Црне Горе]], који је одржан [[21. мај]]а [[2006]], на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало ''„Демократски Блок-Мило Ђукановић“'', уз проценат изнад прага од 55% договорене са [[Европска унија|Европском унијом]] да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен [[3. јун]]а [[2006]]. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Србијанаца и Црногораца.
Након [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума о независности Црне Горе]], који је одржан [[21. мај]]а [[2006]], на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало ''„Демократски Блок-Мило Ђукановић“'', уз проценат изнад прага од 55% договорене са [[Европска унија|Европском унијом]] да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен [[3. јун]]а [[2006]]. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Србијанаца и Црногораца.
Ред 120: Ред 121:
* [[Етнички Муслимани у Црној Гори|Муслимани]] — 24.625 (3,97%)
* [[Етнички Муслимани у Црној Гори|Муслимани]] — 24.625 (3,97%)
* [[Хрвати]] — 6.811 (1,10%)
* [[Хрвати]] — 6.811 (1,10%)
* [[Роми]] — 2.601 (0,42%)
* [[Роми у Црној Гори|Роми]] — 2.601 (0,42%)
* [[Југословени (народ)|Југословени]] — 1.860 (0,30%)
* [[Југословени (народ)|Југословени]] — 1.860 (0,30%)
* [[Македонци (народ)|Македонци]] — 819 (0,13%)
* [[Македонци (народ)|Македонци]] — 819 (0,13%)
Ред 156: Ред 157:


== Види још ==
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Република Србија (1990—2006)]]
* [[Српско-црногорски унионизам]]
* [[Социјалистичка Република Црна Гора]]
* [[Социјалистичка Република Црна Гора]]
* [[Устав Црне Горе (1974)]]
* [[Црногорско приморје]]
* [[Предсједник Владе Црне Горе|Списак председника влада Црне Горе]]
* [[Устав Црне Горе (1992)]]
* [[Распад Југославије]]
* [[Савезна Република Југославија]]
* [[Српско-црногорски унионизам]]
* [[Република Србија (1990—2006)]]
{{colend}}

== Референце ==
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 29. септембар 2019. у 05:24

Република Црна Гора
Црна Гора
Химна
"Хеј Словени", "Ој свијетла мајска зоро"

Положај у Европи
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  СР Југославија
 Србија и Црна Гора
Престоница Подгорица
Друштво
Службени језик српски
Религија православље, ислам, католицизам
Политика
Облик државе Република
 — Председник Момир Булатовић
Мило Ђукановић
Филип Вујановић
 — Премијер Мило Ђукановић (први)
Филип Вујановић
Мило Ђукановић (последњи)
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1991.
 — Укидање 2006.
Догађаји  
 — Референдум о независности 1. март 1992.
 — Устав Савезне Републике Југославије 27. април 1992
 — НАТО бомбардовање 24. март10. јун 1999
 — Уставна повеља
Србије и Црне Горе
4. фебруар 2003
 — Референдум о независности 21. мај 2006
 — Проглашење независности: 3. јун 2006
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 13.812 km²
Становништво 620.145 (2003)
Валута Југословенски динар, Немачка марка, Евро
Земље претходнице и наследнице
Црне Горе
Претходнице: Наследнице:
СР Црна Гора (СФР Југославија) Црна Гора

Република Црна Гора (1991-2006) је била федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.[1]

Историја

Црна Гора унутар треће Југославије
Грб Црне Горе од 13. јула 2004.

У вријеме распада Југославије, Република Црна Гора након бурних политичких потреса одлучила да остане у саставу заједничке државе са Србијом, сто је довело до стварања Савезне Републике Југославије, која је проглашена 27. априла 1992. године. Након постизања политичког споразума о редефинисању односа између Црне Горе и Србије, створена је Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је проглашена 4. фебруара 2003. године.

Крајем 1993. године усвојени су нови државни симболи, који су 2004. године поново промјењени.

Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац немачку марку, а потом евро (од 2002).

Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006, на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало „Демократски Блок-Мило Ђукановић“, уз проценат изнад прага од 55% договорене са Европском унијом да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен 3. јуна 2006. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Србијанаца и Црногораца.

Територијална подјела

Подела Црне Горе по општинама

Република Црна Гора је административно била подељена на 21 општину.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

Будванска ривијера, плажа Јаз

Демографија

Укупан број становника Црне Горе према попису из 2003. је 620.145.

Етнички састав:

   

Језички састав:

Верски састав:

Види још

Референце

Литература