Улцињ — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 155: | Ред 155: | ||
== Познате личности == |
== Познате личности == |
||
* [[Ђурађ II Балшић|Ђурађ II Страцимировић Балшић]], владар средњовековне [[Зета у доба Балшића|Зете]] |
* [[Ђурађ II Балшић|Ђурађ II Страцимировић Балшић]], владар средњовековне [[Зета у доба Балшића|Зете]]. |
||
* [[Шабетај Цви]], рабин и оснивач јеврејске шабетијанске секте, умро у Улцињу 1676. године |
* [[Шабетај Цви]], рабин и оснивач јеврејске шабетијанске секте, умро у Улцињу 1676. године |
||
* [[Каплан Буровић]], српски књижевник и албанолог |
* [[Каплан Буровић]], српски књижевник и албанолог |
Верзија на датум 4. октобар 2019. у 18:04
Улцињ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Улцињ |
Становништво | |
— (2011) | 10.707 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 55′ 28″ С; 19° 12′ 25″ И / 41.92443° С; 19.20685° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 85360 85361 85362 |
Позивни број | 030 |
Регистарска ознака | UL |
Веб-сајт | www |
Улцињ (алб. Ulqin или Ulqini) је градско насеље у општини Улцињ, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 10.707 становника (према попису из 2003. било је 10.828 становника).
Етимологија
Према једној теорији, Улцињ се прво звао Колхинон, по грчким колонистима из Колхиде, који су га основали. Римљани су га звали Kolhinium. [1] Од тога Кол-хинијума касније настаје Ул-цињ. О имену Улцињ је писано у никшићким новинама „Невесиње“ из 1899. године, број 21. „Мајков. Ђ. Даничић, који је превео Мајкова, не употребљава ни Уњин ни Улцињ, него Оцињ, који и одговара старосрпском Лицин, јер се српско Л претворило у О. Прва имена мора да долазе од тал. Dulcigno. По цијелом приморју не чује се друкчије него Оцињ." Иларион Руварац у „Монтенегрини“ из 1899. г. на 72. страни помиње Оцињ и Бар. [2]
Демографија
У насељу Улцињ живи 7.810 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 2.916 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
|
м | ж |
|||
? | 13 | 17 | ||
80+ | 70 | 80 | ||
75—79 | 94 | 146 | ||
70—74 | 159 | 195 | ||
65—69 | 222 | 246 | ||
60—64 | 267 | 250 | ||
55—59 | 251 | 248 | ||
50—54 | 349 | 363 | ||
45—49 | 417 | 395 | ||
40—44 | 356 | 395 | ||
35—39 | 335 | 355 | ||
30—34 | 335 | 352 | ||
25—29 | 357 | 370 | ||
20—24 | 425 | 392 | ||
15—19 | 486 | 448 | ||
10—14 | 459 | 422 | ||
5—9 | 411 | 417 | ||
0—4 | 382 | 349 | ||
Просек : | 352 | 112 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.136 | 1.367 | 2.615 | 103 | 34 | 17 |
Женски | 4.252 | 900 | 2.666 | 568 | 95 | 23 |
УКУПНО | 8.388 | 2.267 | 5.281 | 671 | 129 | 40 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.825 | 37 | 5 | 93 | 88 |
Женски | 1.000 | 5 | 0 | 17 | 34 |
УКУПНО | 2.825 | 42 | 5 | 110 | 122 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 80 | 94 | 227 | 413 | 164 |
Женски | 14 | 11 | 220 | 186 | 26 |
УКУПНО | 94 | 105 | 447 | 599 | 190 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 16 | 31 | 206 | 77 | 43 |
Женски | 17 | 18 | 90 | 148 | 74 |
УКУПНО | 33 | 49 | 296 | 225 | 117 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 71 | 0 | 0 | 180 | |
Женски | 30 | 0 | 2 | 108 | |
УКУПНО | 101 | 0 | 2 | 288 |
Познате личности
- Ђурађ II Страцимировић Балшић, владар средњовековне Зете.
- Шабетај Цви, рабин и оснивач јеврејске шабетијанске секте, умро у Улцињу 1676. године
- Каплан Буровић, српски књижевник и албанолог
Види још
Референце
- ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 15., 25. Ниш: Штампарија Викторија.
- ^ Руварац, Иларион (1899). Монтенегринa, pp.72.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
- Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
- Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
- Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
- Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
- Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
- Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.