Душан Борковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23: Ред 23:
== Домаћи шампионати ==
== Домаћи шампионати ==
Душан од 1994. до 2000. године вози картинг. Шест година за редом је био првак Југославије. Иако је 1994. године поломио обе руке када се испревртао, то га није омело у даљем такмичењу и постизању изванредних резултата. 1999. године је умало остао без десне руке када му је потпала под точак на трци у Мађарској, али је успео да се опорави и настави своју професионалну каријеру.
Душан од 1994. до 2000. године вози картинг. Шест година за редом је био првак Југославије. Иако је 1994. године поломио обе руке када се испревртао, то га није омело у даљем такмичењу и постизању изванредних резултата. 1999. године је умало остао без десне руке када му је потпала под точак на трци у Мађарској, али је успео да се опорави и настави своју професионалну каријеру.

2001. године прелази у „мали Н“ у коме се вози [[Југо (аутомобил)|Југо]]. Следеће године је био вицешампион тог такмичења уз прву победу на стази „Ушће“ у [[Београд]]у.
2001. године прелази у „мали Н“ у коме се вози [[Југо (аутомобил)|Југо]]. Следеће године је био вицешампион тог такмичења уз прву победу на стази „Ушће“ у [[Београд]]у.

У периоду од [[2004]]. до [[2008]]. године, имао је највише победа у историји „Националне класе“. 2007. године возио је и брдске трке и постигао рекорде стазе на свих осам трка.
Годину дана касније прешао је у најпопуларнију класу у домаћем шампионату – „Националну класу – хибрид“. Сезону је завршио као трећи у генералном пласману, а већ следеће године је био вицешампион.
Годину дана касније прешао је у најпопуларнију класу у домаћем шампионату – „Националну класу – хибрид“. Сезону је завршио као трећи у генералном пласману, а већ следеће године је био вицешампион.

У периоду од [[2004]]. до [[2008]]. године, имао је највише победа у историји „Националне класе“. 2007. године возио је и брдске трке и постигао рекорде стазе на свих осам трка.
2010. године је био шампион Србије на брдским стазама (Mitsubishi Lancer Evo 9). Учествовао је на Србија релију и Истра релију.
2010. године је био шампион Србије на брдским стазама (Mitsubishi Lancer Evo 9). Учествовао је на Србија релију и Истра релију.

2019. године Душан Борковић и његов сувозач Игор Марковић победници су најпрестижнијег домаћег аутомобилског такмичења, 52. Србија релија, чиме се титула тачно после 27 година поново вратила у руке домаћег такмичара. Борковић је у својој Шкоди фабији Р5 ЕВО(Скода Фабиа Р5 ЕВО) био најбољи на свих 14 брзинаца који су вожени на шест локација током два дана такмичења, а који се бодују за Европски рели трофеј, Балкански рели трофеј, Шампионат Босне и Херцеговине, Шампионат Бугарске и Национални шампионат.


== Европски шампионати ==
== Европски шампионати ==

Верзија на датум 12. октобар 2019. у 14:35

Душан Борковић
Датум рођења(1984-09-16)16. септембар 1984.(39 год.)
Место рођењаПанчево
  СФРЈ
Веб-сајтdusanborkovic.com

Душан Борковић (Панчево, 16. септембар 1984) је српски аутомобилиста.

Највиши је професионални аутомобилиста на свету са висином од 207 cm. Душанов отац Јован је био двоструки шампион СФРЈ у мото тркама и шампион бивше Југославије у тркама камиона седамдесетих и деведесетих година прошлог века. Душан је аутомобилизмом почео да се бави 1994. године. Први Србин шампион Европе у аутомобилизму у ФИА Европском брдском првенству 2012, трећепласирани у Европском купу туринг аутомобила 2013. и први Србин који се такмичи у најпрестижнијем светском такмичењу на кружним стазама - Светском шампионату туринг аутомобила (WTCC) у класи ТC1. Поред поменутих европских освојио је и дванаест националних шампионских титула, три златне и једну Дијамантску кацигу. Најмлађи је добитник ове награде у историји аутомобилизма. Од 2012. године ожењен је Андријаном Борковић.[1]

Домаћи шампионати

Душан од 1994. до 2000. године вози картинг. Шест година за редом је био првак Југославије. Иако је 1994. године поломио обе руке када се испревртао, то га није омело у даљем такмичењу и постизању изванредних резултата. 1999. године је умало остао без десне руке када му је потпала под точак на трци у Мађарској, али је успео да се опорави и настави своју професионалну каријеру.

2001. године прелази у „мали Н“ у коме се вози Југо. Следеће године је био вицешампион тог такмичења уз прву победу на стази „Ушће“ у Београду.

У периоду од 2004. до 2008. године, имао је највише победа у историји „Националне класе“. 2007. године возио је и брдске трке и постигао рекорде стазе на свих осам трка.

Годину дана касније прешао је у најпопуларнију класу у домаћем шампионату – „Националну класу – хибрид“. Сезону је завршио као трећи у генералном пласману, а већ следеће године је био вицешампион.


2010. године је био шампион Србије на брдским стазама (Mitsubishi Lancer Evo 9). Учествовао је на Србија релију и Истра релију.

2019. године Душан Борковић и његов сувозач Игор Марковић победници су најпрестижнијег домаћег аутомобилског такмичења, 52. Србија релија, чиме се титула тачно после 27 година поново вратила у руке домаћег такмичара. Борковић је у својој Шкоди фабији Р5 ЕВО(Скода Фабиа Р5 ЕВО) био најбољи на свих 14 брзинаца који су вожени на шест локација током два дана такмичења, а који се бодују за Европски рели трофеј, Балкански рели трофеј, Шампионат Босне и Херцеговине, Шампионат Бугарске и Национални шампионат.

Европски шампионати

Године 2011., Душан Борковић је први пут наступио у Европи. Одабрао је FIA European Hill Climb Championship и постао први српски такмичар који се окушао у целом шампионату.[2] Већ на првој трци у Рецхбергу у Аустрији, освојио је прво место и направио рекорд стазе. Од укупно дванаест трка, учествовао је на девет. На четири стазе је поставио брзински рекорд за групу „Н“ и постигао треће место у овом шампионату.

2012. година је изузетно значајна за његову каријеру јер је постао европски првак у тркама на брдским стазама (FIA European Hill Climb Championship). Однео је победу и постигао рекорд стазе у осам од укупно десет трка колико је возио и стекао недостижну предност још на трци у Швајцарској. Титулу је прославио у хрватском Бузету пред 15.000 гледалаца.

2013. имао је одличну дебитантску сезону у Европском купу туринг аутомобила (ЕТСС)[3] коју је завршио као трећепласирани у најјачој “S2000 класи” у сарадњи са Campos Racing Team под називом NIS Petrol racing team. Најбоље резултате остварио је у Салцбургу где је победио у једној трци и то за воланом Seat Leon TFSI S2000, док је у последње две трке сезоне возио Chevrolet Cruze S2000.

WTCC

Године 2014. Душан први пут вози FIA WTCC у TC1 класи у RML Chevrolet Cruze са Campos racing team-ом под називом NIS Petrol racing team по имену генералног спонзора НИС Газпром Нефт.

Награде

  • треће место у Шампионату Европе на брдским стазама (2011.)
  • шампион Европе на брдским стазама (2012)
  • трећепласирани у Европском купу туринг аутомобила (ЕТСС) (2013)
  • најбољи резултат у Шампионату светског купа туринг аутомобилизма-друго место на стази Сузука у Јапану (2014.)
  • дванаест националних шампионских титула;
  • европски шампион ФИА (FIA) Европског купа туринг аутомобила (ETCC) (2015.)
  • три златне кациге;
  • Дијамантска кацига (најмлађи освајач ове највеће награде у историји аутомобилског спорта);
  • преко 250 трофеја;
  • трећепласирани у ТЦР европском шампионату (TCR) (2018.)
  • Победник 52. Србија Релија који се бодује за ФИА (FIA) Европски рели трофеј, ФИА (FIA) Балкански рели трофеј, Национални шампионат Србије, Бугарске и Босне и Херцеговине. (Први Србин да освоји Србија Рели после 27 година)

Референце

  1. ^ Blic Puls:Andrijana i Dušan Borković: U braku je kao i pre njega, Приступљено 20. 1. 2013.
  2. ^ Prize-Giving for the 2012 FIA European Hill Climb Champs, Приступљено 20. 1. 2014.
  3. ^ „Official site of the FIA EUROPEAN TOURING CAR CUP[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2013. г. Приступљено 20. 01. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

https://www.danas.rs/sport/borkovic-pobednik-52-srbija-relija/ https://dusanborkovic.com/sr/vesti

Спољашње везе