Хуманистичка психологија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Хуманистичка психологија''' је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на [[бихејвиоризам]] и [[психоанализа|психоанализу]]. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења [[психологија|психолога]] као што су, [[Абрахам Маслов]], Роџерс, [[Гордон Олпорт]], Меј и бројни други.
'''Хуманистичка психологија''' је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на [[бихевиоризам]] и [[психоанализа|психоанализу]]. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења [[психологија|психолога]] као што су, [[Абрахам Маслов]], Роџерс, [[Гордон Олпорт]], Меј и бројни други.


Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, [[креативност]], [[алтруизам]], [[рационалност]]. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.
Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, [[креативност]], [[алтруизам]], [[рационалност]]. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.

Верзија на датум 8. новембар 2019. у 09:31

Хуманистичка психологија је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на бихевиоризам и психоанализу. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења психолога као што су, Абрахам Маслов, Роџерс, Гордон Олпорт, Меј и бројни други.

Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, креативност, алтруизам, рационалност. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.

Хуманисти наглашавају важност суштинских људиских проблема као што су: самоактуализација, вриједности, имагинацију, идентитет и друго.

Критике

Критичари најчешће замјерају хуманистичкој психологији, да често мјешају жеље и реалност, да имају утопијску слику о томе какав би човјек по њима требало да буде. Замјерају се и хуманистички идеографски методи, критичари сматрају да су они необјективни.

Литература