Хуманистичка психологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 8. новембар 2019. у 09:31

Хуманистичка психологија је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на бихевиоризам и психоанализу. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења психолога као што су, Абрахам Маслов, Роџерс, Гордон Олпорт, Меј и бројни други.

Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, креативност, алтруизам, рационалност. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.

Хуманисти наглашавају важност суштинских људиских проблема као што су: самоактуализација, вриједности, имагинацију, идентитет и друго.

Критике

Критичари најчешће замјерају хуманистичкој психологији, да често мјешају жеље и реалност, да имају утопијску слику о томе какав би човјек по њима требало да буде. Замјерају се и хуманистички идеографски методи, критичари сматрају да су они необјективни.

Литература

Требјешанин, Жарко (2010). Психологија личности. Београд: Учитељски факултет. стр. 125 и 133. ISBN 978-86-7849-113-9.

Верзија на датум 7. новембар 2019. у 10:24 уреди Gmihail (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 37.751 измена Нема описа измене ← Старија измена		Верзија на датум 8. новембар 2019. у 09:31 уреди поништи Gmihail (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 37.751 измена Нема описа измене Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
	'''Хуманистичка психологија''' је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на [[~~бихејвиоризам~~]] и [[психоанализа\|психоанализу]]. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења [[психологија\|психолога]] као што су, [[Абрахам Маслов]], Роџерс, [[Гордон Олпорт]], Меј и бројни други.		'''Хуманистичка психологија''' је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на [[бихевиоризам]] и [[психоанализа\|психоанализу]]. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења [[психологија\|психолога]] као што су, [[Абрахам Маслов]], Роџерс, [[Гордон Олпорт]], Меј и бројни други.

	Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, [[креативност]], [[алтруизам]], [[рационалност]]. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.		Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, [[креативност]], [[алтруизам]], [[рационалност]]. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.