Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
Ред 12: Ред 12:
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
}}
'''Манастир Ђурђеви ступови''' код [[Беране|Берана]] у старој [[Будимља (жупа)|жупи Будимљи]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (ум. пре 1220), сина великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена [[1213]]. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио [[Будимљанска епархија|Будимљанску eпископију]] и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.
'''Манастир Ђурђеви ступови''' код [[Беране|Берана]] у старој [[Будимља (жупа)|жупи Будимљи]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (ум. пре 1220), сина великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена [[1213]]. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио [[Будимљанска епархија|Будимљанско владичанство]] и у овом храму устоличио првог будимљанског владику Јакова.


== Етимологија имена ==
== Значење имена ==
'''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
'''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у посејду владара, властеле или црквених установа, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били дио властелинске причуве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.


== Историја ==
== Прошлост ==
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|Просторни опсег обновљене [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] током 16. и 17. века, са убележеним местом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи]]
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|Просторни опсег обновљене [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] током [[16. вијек]]а и [[17. вијек]]а, са убиљеженим местом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи]]
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
Од [[18. вијек]]а до [[20. вијек]]а [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били настојатељ Нићифор и настојатељ [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.


У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
У овом манастиру сачувани су дјелови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у вријеме [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је владичанско сједиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Владичанства Будимљанско-никшићког]].
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки.
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као владика Будимљанско-никшићки.


Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:444230-Berane-Spomenica-za-jubilej Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)]</ref> 3. августа је била свечана академија,<ref>[http://www.spc.rs/sr/svechana_akademija_povodom_osam_vjekova_djurdjevih_stupova Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)]</ref> а 4. августа литургија.<ref>[http://www.spc.rs/sr/djurdjevi_stupovi_bili_su_dusha_dushe_narodne Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)]</ref>
Манастир је августа 2013. године обиљежио 800 година постојања,<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:444230-Berane-Spomenica-za-jubilej Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)]</ref> 3. августа је била свечана академија,<ref>[http://www.spc.rs/sr/svechana_akademija_povodom_osam_vjekova_djurdjevih_stupova Свечана академија поводом осам вијекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)]</ref> а 4. августа литургија.<ref>[http://www.spc.rs/sr/djurdjevi_stupovi_bili_su_dusha_dushe_narodne Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)]</ref>


О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је [[Цетињски вјесник]] 1912. године <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91|year=1912|url=http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684#|publisher=|location=Цетиње|id=|accessdate=26. 05. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160806003313/http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684|archive-date=06. 08. 2016|url-status=dead}}</ref>.
О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је [[Цетињски вјесник]] 1912. године <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91|year=1912|url=http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684#|publisher=|location=Цетиње|id=|accessdate=26. 05. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160806003313/http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684|archive-date=06. 08. 2016|url-status=dead}}</ref>.
Ред 42: Ред 42:
{{colend}}
{{colend}}


== Референце ==
== Извори ==
{{reflist|2}}
{{reflist|2}}


== Литература ==
== Књижевност ==
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=315-327}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=315-327}}
Ред 67: Ред 67:
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}
* [http://www.eparhija.me/manastir-djurdjevi-stupovi Званична презентација]
* [http://www.eparhija.me/manastir-djurdjevi-stupovi Званична презентација]
* [http://milesevskaeparhija.rs/tag/eparhija-budimljansko-niksicka/]


[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Задужбине Немањића|Ђ]]
[[Категорија:Задужбине Немањића|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Споменици културе Црне Горе|Ђ]]
[[Категорија:Споменици културе Црне Горе|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Средњовјековне цркве у Црној Гори|Ђ]]
[[Категорија:Средњовјековне цркве у Црној Гори|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Општина Беране]]
[[Категорија:Општина Беране]]
[[Категорија:Историја Берана]]
[[Категорија:Историја Берана]]

Верзија на датум 9. новембар 2019. у 15:39

За манастир у Србији погледајте страницу Манастир Ђурђеви ступови.
Манастир Ђурђеви ступови
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање1219
ОснивачПрвослав Немањић
МестоБеране
Држава Црна Гора

Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој жупи Будимљи је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанско владичанство и у овом храму устоличио првог будимљанског владику Јакова.

Значење имена

Ступ - Представља пространији комад обрадивог земљишта у посејду владара, властеле или црквених установа, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били дио властелинске причуве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Прошлост

Просторни опсег обновљене Српске патријаршије током 16. вијека и 17. вијека, са убиљеженим местом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи

Од 18. вијека до 20. вијека Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били настојатељ Нићифор и настојатељ Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака.

У овом манастиру сачувани су дјелови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у вријеме цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је владичанско сједиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Владичанства Будимљанско-никшићког. Дана 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као владика Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обиљежио 800 година постојања,[2] 3. августа је била свечана академија,[3] а 4. августа литургија.[4]

О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године [5].

Види још

Извори

  1. ^ Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)
  2. ^ Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)
  3. ^ Свечана академија поводом осам вијекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)
  4. ^ Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)
  5. ^ Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91. Цетиње. 1912. Архивирано из оригинала 06. 08. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016. 

Књижевност

  • Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
  • Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128. 
  • Војводић, Драган (2011). „Поствизантијско сликарство Ђурђевих Ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 553—575. 
  • Дашић, Миомир (2011). „Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 17—41. 
  • Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
  • Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
  • Кнежевић, Бранка (2011). „Манастири и цркве Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 249—269. 
  • Медојевић, Јово (2011). „Манастирски метоси у области Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 313—321. 
  • Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истрживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463. 
  • Пириватрић, Срђан (2011). „О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 54—63. 
  • Поповић, Даница (2011). „Исихастирије манастира Ђурђеви ступови у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 323—341. 
  • Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар (51: 2001): 171—184. 
  • Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153. 
  • Ракић, Зоран (2011). „Зидно сликарство 16. и 17. века у Горњем Полимљу”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 577—599. 
  • Чанак-Медић, Милка (2011). „Нова сазнања о најстаријем раздобљу Ђурђевих ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 109—124. 

Спољашње везе

Манастир Ђурђеви ступови на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Ђурђеви_ступови_(Црна_Гора)&oldid=22291386”