Васкрсење — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:


Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела, и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.
Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела, и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.

== Исус о васкрсењу ==

[[Исус]] је заступао веровање у [[васкрсење|васкрснуће]], за разлику од оновременог верског покрета [[садукеји|садукеја]]. Нови завет преноси једну од њихових расправа:

{{цитирање|И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“.|[[Јеванђеље по Марку]], глава 12}}

Готово идентичан пасус се налази и у [[Јеванђеље по Матеју|Јеванђељу по Матеју]] (глава 22) и у [[Јеванђеље по Луки|Јеванђељу по Луки]] (глава 20). У [[Јеванђеље по Јовану|Јеванђељу по Јовану]] Исус је говорио да његове речи представљају [[дух]] и [[живот]]<ref>Јеванђеље по Јовану, глава 6</ref>, и ко верује у њих и поступа по њима „прешао је из смрти у живот“<ref>Јеванђеље по Јовану, глава 5</ref> те „неће видети смрт довека“. <ref>Јеванђеље по Јовану, глава 8</ref>


== Васкрсење у хришћанству ==
== Васкрсење у хришћанству ==
Ред 25: Ред 17:


Израз васкрсење се такође користи и за [[Исусово васкрсење]] и слави се као празник [[Ускрс|Васкрс]].
Израз васкрсење се такође користи и за [[Исусово васкрсење]] и слави се као празник [[Ускрс|Васкрс]].

=== Исус о васкрсењу ===

[[Исус]] је заступао веровање у [[васкрсење|васкрснуће]], за разлику од оновременог верског покрета [[садукеји|садукеја]]. Нови завет преноси једну од њихових расправа:

{{цитирање|И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“.|[[Јеванђеље по Марку]], глава 12}}

Готово идентичан пасус се налази и у [[Јеванђеље по Матеју|Јеванђељу по Матеју]] (глава 22) и у [[Јеванђеље по Луки|Јеванђељу по Луки]] (глава 20). У [[Јеванђеље по Јовану|Јеванђељу по Јовану]] Исус је говорио да његове речи представљају [[дух]] и [[живот]]<ref>Јеванђеље по Јовану, глава 6</ref>, и ко верује у њих и поступа по њима „прешао је из смрти у живот“<ref>Јеванђеље по Јовану, глава 5</ref> те „неће видети смрт довека“. <ref>Јеванђеље по Јовану, глава 8</ref>


== Васкрсење у исламу ==
== Васкрсење у исламу ==

Верзија на датум 14. новембар 2019. у 15:41

Васкрсење представља повратак мртве особе у живот. Ово учење чини саставни део јудаизма, хришћанства и ислама.

Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела, и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.

Васкрсење у хришћанству

Хришћанска вера разликује привремено васкрсење појединаца - васкрснуће, и опште васкрсење човечанства на судњи дан за вечни живот у Царству Небеском. Већина хришћани верује у други Христов долазак, када ће, према учењу цркве, мртви устати и када ће Христ судити живима и мртвима.

Године 1945, пронађени су гностички списи из Наг Хамадија, који откривају потпуно друкчије тумачење васкрсења од општеприхваћеног у хришћанству.

„Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкрсење за живота, ни када умру неће примити ништа.“
— Јеванђеље по Филипу

Израз васкрсење се такође користи и за Исусово васкрсење и слави се као празник Васкрс.

Исус о васкрсењу

Исус је заступао веровање у васкрснуће, за разлику од оновременог верског покрета садукеја. Нови завет преноси једну од њихових расправа:

И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“.
— Јеванђеље по Марку, глава 12

Готово идентичан пасус се налази и у Јеванђељу по Матеју (глава 22) и у Јеванђељу по Луки (глава 20). У Јеванђељу по Јовану Исус је говорио да његове речи представљају дух и живот[1], и ко верује у њих и поступа по њима „прешао је из смрти у живот“[2] те „неће видети смрт довека“. [3]

Васкрсење у исламу

Куран говори о великом устанку (ар. al—qiyama), односно васкрсењу, када ће се људи питати „ко их то буди из њихових хумки“ (Куран LXXXVI, 52). Према Курану, „повик један ће извести људе на лице Земље“ (Куран LXXIX, 13-14) а њима ће се учинити „да су само једно вече или једно јутро остали“ у смртном снивању (Куран LXXIX, 46).

У исламској филозофији се смрт често пореди са сном. Тако исламски филозоф Ал-Газали смрт назива „починком између два буђења“, малог на овом свету и великог на оном свету.[4]

Васкрсење и зомби

Са обзиром да је модерна дефиниција зомби настала у другој половини 20. века те се појам са модерним медијама, пре свега играним филмовима, пространо проширио, у задњих пар година користи се као говор мржње против религија које верују у васкрсење, тако што би се васкрсли човек упоредио са такозваним зомбијем. Васкрсење разуме свеукупну обнову живог бића у једном материјалном телу - оживљавање може том приликом да буде у умрулом телу које би се обновило, или би се тело материјализовало из небића, атоми би се саставили у једно ново, живо тело итд. - док је зомби преузето из западно-афричке вуду-културе које је путем афричких робова у 17. и 18. веку пренето у Америку и мисли на умруло тело које би се насилно и под утицајем страних фактора, нпр. врачањем или магијом, подигло у свет живих. Васкрснуло тело живи и има душу, дух, разум, док је „зомбирано” тело и даље мртво, оно пропада и распада и, традиционално, нема душу, дух ни разума. Српски назив за зомбија било би вампир или повратник, и све традиционалне културе би разликовале између васкрслог човека који је жив човек и коме је природа да живи у овоме свету, који није дух или једна друга неприродна појава, и повратника који је мртав и коме нема места у свету живих. Кратко: Васкрсли живи, а вампир, повратник, или „зомби”, је мртав.

Види још

Референце

  1. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 6
  2. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 5
  3. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 8
  4. ^ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

Литература

  • Resurrection: The Power of God for Christians and Jews by Kevin J. Madigan and Jon D. Levenson. New Haven. . Yale University Press. 2008. 
  • C.D. Elledge. Resurrection of the Dead in Early Judaism, 200 BCE -- CE 200. Oxford. . Oxford University Press. 2017. .
  • Nikolai Fyodorovich Fyodorov. Philosophy of Physical Resurrection 1906.
  • Edwin Hatch. Influence of Greek Ideas and Usages Upon the Christian Church (1888 Hibbert Lectures).
  • Alfred J Hebert. Raised from the Dead: True Stories of 400 Resurrection Miracles
  • Lange, Dierk. "The dying and the rising God in the New Year Festival of Ife", in: Lange, Ancient Kingdoms of West Africa, Dettelbach: Röll Vlg. 2004, pp. 343–376.
  • Richard Longenecker, editor. Life in the Face of Death: The Resurrection Message of the New Testament. Grand Rapids: Eerdmans, 1998.
  • Joseph McCabe Myth of the Resurrection and Other Essays, Prometheus books, New York, 1993, originally printed in 1925 and 1926
  • Tryggve Mettinger. The Riddle of Resurrection: "Dying and Rising Gods" in the Ancient Near East, Stockholm: Almqvist 2001.
  • Markus Mühling. Grundinformation Eschatologie. Systematische Theologie aus der Perspektive der Hoffnung. . Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. 2007. pp. 242. ISBN 978-3-8252-2918-4. –262.
  • George Nickelsburg. Resurrection, Immortality, and Eternal Life in Intertestmental Judaism. Cambridge. . Harvard University Press. 1972. .
  • Pheme Perkins. Resurrection: New Testament Witness and Contemporary Reflection. Garden City: Doubleday & Company, 1984.
  • Erwin Rohde Psyche: The Cult of Souls and Belief in Immortality among the Greeks. New York: Harper & Row, 1925 [1921].
  • Charles H. Talbert. "The Concept of Immortals in Mediterranean Antiquity", Journal of Biblical Literature, Volume 94, 1975, pp 419–436
  • Charles H. Talbert. "The Myth of a Descending-Ascending Redeemer in Mediterranean Antiquity", New Testament Studies, Volume 22, 1975/76, pp 418–440
  • Tipler, Frank J. (1994). The Physics of Immortality: Modern Cosmology, God and the Resurrection of the Dead. my house: Doubleday. ISBN 978-0-19-851949-2. 

Спољашње везе