Букурешки мир 1913.

Букерштански споразум је закључен 10. августа 1913. године између српских, грчких, румунских, црногорских и бугарских делегата чиме је окончан Други балкански рат.

Границе пре и границе после уговора

У Другом балканском рату (јун.-јул. 1913.) Бугарска је потиснута на северу од стране Краљевине Румуније, на западу од стране савезника Краљевине Грчке и Србије, и на југу од стране Османског царства. После пораза у рату, морала је да прихвати све тачке уговора који је потписан у Букурешту. Споразум је углавном приписивао територије побеђеним странама. И ако је Османско царство учествовало у рату оно није имала представника, већ су услови касније склопљени Цариградским споразумом и Атинским споразумом.

Српски добитак територија

Српска граница код врха Патарика је повучена код старих граница према сливу река Вардар и Струме све до грчко-бугарске границе. Горња долина Струмице је и даље остала под Бугарском влашћу. Срби су добили централни Вардар у модерној Македонији, укључујући Охрид и Битољ,Косово и Метохију, Штип и Кочани, и источну половину Новопазарског санџака. Овим договором је удвостручила своју територију са око 40 000 км² на 87,780 kм² и добила је популацију око 1,500,000 људи.