Ахмет Фетахагић — разлика између измена
Нема описа измене |
м Правопис |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - '''Челик'''. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин [[поручник]]а. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније. |
На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - '''Челик'''. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин [[поручник]]а. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније. |
||
После пораза републиканских снага у [[Шпански грађански рат|шпанском грађанском рату]], фебруара [[1939]]. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом [[Шпански борци|добровољаца Југословена]], повукао у [[Француска|Француску]] и тамо био интерниран у [[концентрациони логор]], у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина [[Југословени|Југословена]], јавио за добровољан рад у [[Трећи |
После пораза републиканских снага у [[Шпански грађански рат|шпанском грађанском рату]], фебруара [[1939]]. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом [[Шпански борци|добровољаца Југословена]], повукао у [[Француска|Француску]] и тамо био интерниран у [[концентрациони логор]], у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина [[Југословени|Југословена]], јавио за добровољан рад у [[Трећи рајх|Немачкој]], како би одатле партијским каналима дошао у [[Југославија|Југославију]]. |
||
У лето [[1941]]. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током [[1941]], и до априла [[1942]]. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред "Звијезда" у источној [[Босна (област)|Босни]]. Маја [[1943]]. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето [[1943]]. постављен је за начелника Штаба [[Девета крајишка ударна бригада|Девете крајишке ударне бригаде]]. |
У лето [[1941]]. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током [[1941]], и до априла [[1942]]. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред "Звијезда" у источној [[Босна (област)|Босни]]. Маја [[1943]]. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето [[1943]]. постављен је за начелника Штаба [[Девета крајишка ударна бригада|Девете крајишке ударне бригаде]]. |
Верзија на датум 28. март 2009. у 07:13
Шаблон:Народни херој М Ахмет Фетахагић (1913-1944), студент технике, учесник Шпанског грађанског рата, заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса НОВЈ и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 14. маја 1913. године у Завидовићима. Потиче из радничке породице, његов отац Рамадан био је железничар. После завршене основне школе, похађао је гимназију у Сарајеву. Још као средњошколац, приступио је омладинском револуционарном покрету.
Техничке науке студирао је у Прагу. За време студија био је активан у студентском револуционарном покрету и 1937. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Исте године, у групи југословенских студената из Прага, отишао је у Шпанију и тамо у редовима Интернационалних бригада учествовао у обрани шпанске републике.
На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - Челик. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин поручника. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније.
После пораза републиканских снага у шпанском грађанском рату, фебруара 1939. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом добровољаца Југословена, повукао у Француску и тамо био интерниран у концентрациони логор, у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина Југословена, јавио за добровољан рад у Немачкој, како би одатле партијским каналима дошао у Југославију.
У лето 1941. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током 1941, и до априла 1942. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред "Звијезда" у источној Босни. Маја 1943. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба Девете крајишке ударне бригаде.
Почетком маја 1944. године постављен је за начелника Штаба 20. далматинске дивизије, а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса НОВЈ, са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у Цазинској крајини. Погинуо је у борбама с Немцима и усташама код села Изачића, у близини Бихаћа, 25. децембра 1944. године.
За народног хероја проглашен је 10. септембра 1949. године.
Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Врача, на Требевићу, код Сарајева.
Литература
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Народни хероји Југославије, "Младост" Београд, 1975. година