Борислав Стевановић (психолог) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Стевановић Борислав''' (1891. – 1971.) Психолог и педагог, доктор филозофије Лондонског универзитета, професор Филозофског факултета у Београду, редован члан САНУ
'''Стевановић Борислав''' (1891. – 1971.) je [[Психологија|психолог]] и [[Педагогија|педагог]], доктор [[Филозофија|филозофије]] [[Универзитет у Лондону|Лондонског универзитета]], професор [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]], редован члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је 1891.године у Алексинцу. Гимназију је учио у Алексинцу, Нишу и Пироту.На Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију код [[Бранислав Петронијевић|Бране Петронијевића.]]Дипломирао је 1919. године и био је први „чисти“ психолог по својим интересовањима и аспирацијама. Постдипломске студије завршио је у Лондону  (Kings College, 1923-1926). <ref name=":0">{{Cite book|title=Педагошка енциклопедија 2|last=Поткоњак|first=др Никола|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|year=1989|isbn=86-17-00977-2|location=Београд|pages=395}}</ref>На Филозофском факултету у Београду ради у звању доцента од 1928., у звању ванредног професора од 1936., а за редовног професора изабран је 1951. године.Био је шеф Катедре за психологију и декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] у Београду. Једини је психолог до сада који је био члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] и то као дописни члан одељења друштвених наука од 21.12.1961. и редовни од 28.5.1970. Преминуо је 1971. У Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.dps.org.rs/istorija-psihologije/163-vesti/303-empirijska-psihologija-1905-1953|title=Empirijska psihologija 1905-1953|website=www.dps.org.rs|access-date=2019-11-30}}</ref>
Рођен је 1891. године у [[Алексинац|Алексинцу]]. Гимназију је учио у Алексинцу, [[Ниш|Нишу]] и [[Пирот|Пироту]]. На Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију код [[Бранислав Петронијевић|Бране Петронијевића.]] Дипломирао је 1919. године и био је први „чисти“ психолог по својим интересовањима и аспирацијама. Постдипломске студије завршио је у [[Лондон|Лондону]]  (Kings College, 1923-1926). <ref name=":0">{{Cite book|title=Педагошка енциклопедија 2|last=Поткоњак|first=др Никола|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|year=1989|isbn=86-17-00977-2|location=Београд|pages=395}}</ref>На Филозофском факултету у Београду ради у звању доцента од 1928., у звању ванредног професора од 1936., а за редовног професора изабран је 1951. године. Био је шеф Катедре за психологију и декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] у Београду. Једини је психолог до сада који је био члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] и то као дописни члан одељења друштвених наука од 21.12.1961. и редовни од 28.5.1970. Преминуо је 1971. у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.dps.org.rs/istorija-psihologije/163-vesti/303-empirijska-psihologija-1905-1953|title=Empirijska psihologija 1905-1953|website=www.dps.org.rs|access-date=2019-11-30}}</ref>


== Делатност ==
== Делатност ==
На постдипломским студијама у Лондону проучавао је методе и технике експерименталних испитивања психолошких проблема и пратио теоријске течајеве код најпознатијих британских психолога тог времена.Током ових студија урадио је и одбранио докторску дисертацију – експерименталну студију о менталним процесима укљученим у суђење(Experimental Study in Mental Processes Involved in Judgement, 1926.), коју је најистакнутији енглески психолог [[Спирман]] ( Spearmann), иначе његов професор , оценио као једно од најпознатијих нових истраживања у области мишљења.
На постдипломским студијама у Лондону проучавао је методе и технике експерименталних испитивања психолошких проблема и пратио теоријске течајеве код најпознатијих британских психолога тог времена.Током ових студија урадио је и одбранио докторску дисертацију – експерименталну студију о менталним процесима укљученим у суђење (Experimental Study in Mental Processes Involved in Judgement, 1926.), коју је најистакнутији енглески психолог [[Спирман]], иначе његов професор, оценио као једно од најпознатијих нових истраживања у области мишљења.


Тридесетих година, уз помоћ добровољних сарадника, направио је познату београдску ревизију Бине Симонове скале за мерење интелигенције. Заслужан је за утемељивање емпиријске научне психологије у Србији, формирање и развијање низа психолошких дисциплина на Одељењу за психологију као и примену психологије у индустрији, професионалној оријентацији, армији,а посебно у педагогији и васпитању.
Тридесетих година, уз помоћ добровољних сарадника, направио је познату београдску ревизију Бине Симонове скале за мерење интелигенције. Заслужан је за утемељивање емпиријске научне психологије у Србији, формирање и развијање низа психолошких дисциплина на Одељењу за психологију као и примену психологије у индустрији, професионалној оријентацији, армији,а посебно у педагогији и васпитању.
Ред 11: Ред 11:
Професор Стевановић се бавио проучавањем бројних научних проблема, али је своја интересовања усмерио углавном на две области истраживања: проблеме мишљења(посебно проучавање интелигенције) и проблеме учења( посебно трансфера).
Професор Стевановић се бавио проучавањем бројних научних проблема, али је своја интересовања усмерио углавном на две области истраживања: проблеме мишљења(посебно проучавање интелигенције) и проблеме учења( посебно трансфера).


Превео је са енглеског језика Обухватни речник психолошких и психоаналитичких појмова. Оцене о његовом научном раду могу се наћи у историји психологије Spearmanna (Psychology of Down Ages,1937.), у књизи Х. Расе (Psychology of Learning trough Experience, 1938.) , Вудвортовим уџбеницима.
Превео је са енглеског језика Обухватни речник психолошких и психоаналитичких појмова.


== Најзначајнији радови ==
== Најзначајнији радови ==
Развиће дечје интелигенције и београдска ревизија Бине ''–'' Симонове скале ( 1937.)


* Развиће дечје интелигенције и београдска ревизија Бине ''–'' Симонове скале ( 1937.)
Учење и памћење (1953.)
* Учење и памћење (1953.)

Педагошка психологија (1956.)
* Педагошка психологија (1956.)
* Експериментисање у области васпитања (1956.)

* У Зборнику Филозофског факултета, књигаVII-2, Београд 1964., који је посвећен њему, објављена је бибилиографија његових публикованих радова.<ref name=":0" />
Експериментисање у области васпитања (1956.)

У Зборнику Филозофског факултета, књигаVII-2, Београд 1964., који је посвећен њему, објављена је бибилиографија његових публикованих радова.<ref name=":0" />


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 3. децембар 2019. у 13:15

Стевановић Борислав (1891. – 1971.) je психолог и педагог, доктор филозофије Лондонског универзитета, професор Филозофског факултета у Београду, редован члан САНУ.

Биографија

Рођен је 1891. године у Алексинцу. Гимназију је учио у Алексинцу, Нишу и Пироту. На Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију код Бране Петронијевића. Дипломирао је 1919. године и био је први „чисти“ психолог по својим интересовањима и аспирацијама. Постдипломске студије завршио је у Лондону  (Kings College, 1923-1926). [1]На Филозофском факултету у Београду ради у звању доцента од 1928., у звању ванредног професора од 1936., а за редовног професора изабран је 1951. године. Био је шеф Катедре за психологију и декан Филозофског факултета у Београду. Једини је психолог до сада који је био члан Српске академије наука и уметности и то као дописни члан одељења друштвених наука од 21.12.1961. и редовни од 28.5.1970. Преминуо је 1971. у Београду.[2]

Делатност

На постдипломским студијама у Лондону проучавао је методе и технике експерименталних испитивања психолошких проблема и пратио теоријске течајеве код најпознатијих британских психолога тог времена.Током ових студија урадио је и одбранио докторску дисертацију – експерименталну студију о менталним процесима укљученим у суђење (Experimental Study in Mental Processes Involved in Judgement, 1926.), коју је најистакнутији енглески психолог Спирман, иначе његов професор, оценио као једно од најпознатијих нових истраживања у области мишљења.

Тридесетих година, уз помоћ добровољних сарадника, направио је познату београдску ревизију Бине Симонове скале за мерење интелигенције. Заслужан је за утемељивање емпиријске научне психологије у Србији, формирање и развијање низа психолошких дисциплина на Одељењу за психологију као и примену психологије у индустрији, професионалној оријентацији, армији,а посебно у педагогији и васпитању.

Професор Стевановић се бавио проучавањем бројних научних проблема, али је своја интересовања усмерио углавном на две области истраживања: проблеме мишљења(посебно проучавање интелигенције) и проблеме учења( посебно трансфера).

Превео је са енглеског језика Обухватни речник психолошких и психоаналитичких појмова.

Најзначајнији радови

  • Развиће дечје интелигенције и београдска ревизија Бине Симонове скале ( 1937.)
  • Учење и памћење (1953.)
  • Педагошка психологија (1956.)
  • Експериментисање у области васпитања (1956.)
  • У Зборнику Филозофског факултета, књигаVII-2, Београд 1964., који је посвећен њему, објављена је бибилиографија његових публикованих радова.[1]

Референце

  1. ^ а б Поткоњак, др Никола (1989). Педагошка енциклопедија 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 395. ISBN 86-17-00977-2. 
  2. ^ „Empirijska psihologija 1905-1953”. www.dps.org.rs. Приступљено 2019-11-30.