Борислав Стевановић (психолог) — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Стевановић Борислав''' (1891. – 1971.) |
'''Стевановић Борислав''' (1891. – 1971.) je [[Психологија|психолог]] и [[Педагогија|педагог]], доктор [[Филозофија|филозофије]] [[Универзитет у Лондону|Лондонског универзитета]], професор [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]], редован члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је 1891.године у Алексинцу. Гимназију је учио у Алексинцу, Нишу и Пироту.На Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију код [[Бранислав Петронијевић|Бране Петронијевића.]]Дипломирао је 1919. године и био је први „чисти“ психолог по својим интересовањима и аспирацијама. Постдипломске студије завршио је у Лондону (Kings College, 1923-1926). <ref name=":0">{{Cite book|title=Педагошка енциклопедија 2|last=Поткоњак|first=др Никола|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|year=1989|isbn=86-17-00977-2|location=Београд|pages=395}}</ref>На Филозофском факултету у Београду ради у звању доцента од 1928., у звању ванредног професора од 1936., а за редовног професора изабран је 1951. године.Био је шеф Катедре за психологију и декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] у Београду. Једини је психолог до сада који је био члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] и то као дописни члан одељења друштвених наука од 21.12.1961. и редовни од 28.5.1970. Преминуо је 1971. |
Рођен је 1891. године у [[Алексинац|Алексинцу]]. Гимназију је учио у Алексинцу, [[Ниш|Нишу]] и [[Пирот|Пироту]]. На Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију код [[Бранислав Петронијевић|Бране Петронијевића.]] Дипломирао је 1919. године и био је први „чисти“ психолог по својим интересовањима и аспирацијама. Постдипломске студије завршио је у [[Лондон|Лондону]] (Kings College, 1923-1926). <ref name=":0">{{Cite book|title=Педагошка енциклопедија 2|last=Поткоњак|first=др Никола|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|year=1989|isbn=86-17-00977-2|location=Београд|pages=395}}</ref>На Филозофском факултету у Београду ради у звању доцента од 1928., у звању ванредног професора од 1936., а за редовног професора изабран је 1951. године. Био је шеф Катедре за психологију и декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] у Београду. Једини је психолог до сада који је био члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] и то као дописни члан одељења друштвених наука од 21.12.1961. и редовни од 28.5.1970. Преминуо је 1971. у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.dps.org.rs/istorija-psihologije/163-vesti/303-empirijska-psihologija-1905-1953|title=Empirijska psihologija 1905-1953|website=www.dps.org.rs|access-date=2019-11-30}}</ref> |
||
== Делатност == |
== Делатност == |
||
На постдипломским студијама у Лондону проучавао је методе и технике експерименталних испитивања психолошких проблема и пратио теоријске течајеве код најпознатијих британских психолога тог времена.Током ових студија урадио је и одбранио докторску дисертацију – експерименталну студију о менталним процесима укљученим у суђење(Experimental Study in Mental Processes Involved in Judgement, 1926.), коју је најистакнутији енглески психолог [[Спирман]] |
На постдипломским студијама у Лондону проучавао је методе и технике експерименталних испитивања психолошких проблема и пратио теоријске течајеве код најпознатијих британских психолога тог времена.Током ових студија урадио је и одбранио докторску дисертацију – експерименталну студију о менталним процесима укљученим у суђење (Experimental Study in Mental Processes Involved in Judgement, 1926.), коју је најистакнутији енглески психолог [[Спирман]], иначе његов професор, оценио као једно од најпознатијих нових истраживања у области мишљења. |
||
Тридесетих година, уз помоћ добровољних сарадника, направио је познату београдску ревизију Бине Симонове скале за мерење интелигенције. Заслужан је за утемељивање емпиријске научне психологије у Србији, формирање и развијање низа психолошких дисциплина на Одељењу за психологију као и примену психологије у индустрији, професионалној оријентацији, армији,а посебно у педагогији и васпитању. |
Тридесетих година, уз помоћ добровољних сарадника, направио је познату београдску ревизију Бине Симонове скале за мерење интелигенције. Заслужан је за утемељивање емпиријске научне психологије у Србији, формирање и развијање низа психолошких дисциплина на Одељењу за психологију као и примену психологије у индустрији, професионалној оријентацији, армији,а посебно у педагогији и васпитању. |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
Професор Стевановић се бавио проучавањем бројних научних проблема, али је своја интересовања усмерио углавном на две области истраживања: проблеме мишљења(посебно проучавање интелигенције) и проблеме учења( посебно трансфера). |
Професор Стевановић се бавио проучавањем бројних научних проблема, али је своја интересовања усмерио углавном на две области истраживања: проблеме мишљења(посебно проучавање интелигенције) и проблеме учења( посебно трансфера). |
||
Превео је са енглеског језика Обухватни речник психолошких и психоаналитичких појмова. |
Превео је са енглеског језика Обухватни речник психолошких и психоаналитичких појмова. |
||
== Најзначајнији радови == |
== Најзначајнији радови == |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
Учење и памћење (1953.) |
* Учење и памћење (1953.) |
||
Педагошка психологија (1956.) |
* Педагошка психологија (1956.) |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 3. децембар 2019. у 13:15
Стевановић Борислав (1891. – 1971.) je психолог и педагог, доктор филозофије Лондонског универзитета, професор Филозофског факултета у Београду, редован члан САНУ.
Биографија
Рођен је 1891. године у Алексинцу. Гимназију је учио у Алексинцу, Нишу и Пироту. На Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију код Бране Петронијевића. Дипломирао је 1919. године и био је први „чисти“ психолог по својим интересовањима и аспирацијама. Постдипломске студије завршио је у Лондону (Kings College, 1923-1926). [1]На Филозофском факултету у Београду ради у звању доцента од 1928., у звању ванредног професора од 1936., а за редовног професора изабран је 1951. године. Био је шеф Катедре за психологију и декан Филозофског факултета у Београду. Једини је психолог до сада који је био члан Српске академије наука и уметности и то као дописни члан одељења друштвених наука од 21.12.1961. и редовни од 28.5.1970. Преминуо је 1971. у Београду.[2]
Делатност
На постдипломским студијама у Лондону проучавао је методе и технике експерименталних испитивања психолошких проблема и пратио теоријске течајеве код најпознатијих британских психолога тог времена.Током ових студија урадио је и одбранио докторску дисертацију – експерименталну студију о менталним процесима укљученим у суђење (Experimental Study in Mental Processes Involved in Judgement, 1926.), коју је најистакнутији енглески психолог Спирман, иначе његов професор, оценио као једно од најпознатијих нових истраживања у области мишљења.
Тридесетих година, уз помоћ добровољних сарадника, направио је познату београдску ревизију Бине Симонове скале за мерење интелигенције. Заслужан је за утемељивање емпиријске научне психологије у Србији, формирање и развијање низа психолошких дисциплина на Одељењу за психологију као и примену психологије у индустрији, професионалној оријентацији, армији,а посебно у педагогији и васпитању.
Професор Стевановић се бавио проучавањем бројних научних проблема, али је своја интересовања усмерио углавном на две области истраживања: проблеме мишљења(посебно проучавање интелигенције) и проблеме учења( посебно трансфера).
Превео је са енглеског језика Обухватни речник психолошких и психоаналитичких појмова.
Најзначајнији радови
- Развиће дечје интелигенције и београдска ревизија Бине – Симонове скале ( 1937.)
- Учење и памћење (1953.)
- Педагошка психологија (1956.)
- Експериментисање у области васпитања (1956.)
- У Зборнику Филозофског факултета, књигаVII-2, Београд 1964., који је посвећен њему, објављена је бибилиографија његових публикованих радова.[1]
Референце
- ^ а б Поткоњак, др Никола (1989). Педагошка енциклопедија 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 395. ISBN 86-17-00977-2.
- ^ „Empirijska psihologija 1905-1953”. www.dps.org.rs. Приступљено 2019-11-30.