Манастир Осовица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 89.172.88.27 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes
ознака: враћање
Ред 6: Ред 6:
| гдужина = 17.725754
| гдужина = 17.725754
| држава = {{застава|Република Српска}}
| држава = {{застава|Република Српска}}
| година оснивања = [[13. вијек]]
| година оснивања = [[13. век]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| локација = [[Нова Вес (Србац)|Нова Вес]]
| локација = [[Нова Вес (Србац)|Нова Вес]]
Ред 16: Ред 16:
'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|Епархији бањалучкој]].
'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|Епархији бањалучкој]].


[[Манастир]] се обнавља на подлози некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> подлога манастира откривени су 2003. године на мјесту званом Манастириште поред рјечице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост подлога се одређује на крај [[13. вијек]]а или почетак [[14. вијек]]а.
[[Манастир]] се обнавља на темељима некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост темеља се датира на крај [[13. век|13.]] или почетак [[14. век]]а.


== Повијест ==
== Повест ==
Стара богомоља је припадао области [[Усора (област)|Усора]], која је била под влашћу [[Стефан Владислав II|Владислава Другог]], сина [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]]. Први пут је рушен почетком [[16. вијек]]а, „када су Турци освојили Босну”<ref>„Застава”, Нови Сад 1883. године</ref>. Касније је више пута обнављан током [[17. вијек]]а, када је опустио све до 2003. године, тада је започета његова обнова.
Стари манастир је припадао области [[Усора (област)|Усора]], која је била под влашћу [[Стефан Владислав II|Владислава Другог]], сина [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]]. Први пут је рушен почетком [[16. век]]а, „када су Турци освојили Босну”<ref>„Застава”, Нови Сад 1883. године</ref>. Касније је више пута обнављан током [[17. век]]а, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.


Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са [[Манастир Ступље|манастиром Ступље]], а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренима вођени током [[17. вијек]]а и [[18. вијек]]а. Након разарања манастира [[муслимани]] су се населили на овом простору, тј. подручју јужно од [[Сава|Саве]], која је била природна граница дуго времена. Почетком [[19. вијек]]а турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене цркве продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је подлога остала.<ref>„Застава”…</ref>
Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са [[Манастир Ступље|манастиром Ступље]], а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренима вођени током 17. и 18. века. Након разарања манастира [[муслимани]] су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од [[Сава|Саве]], која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. века турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене цркве продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је темељ остао.<ref>„Застава”…</ref>


У [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника поп Косте Душанића.<ref>„Застава”…</ref>
У [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника поп Косте Душанића.<ref>„Застава”…</ref>


Обнова манастира започета [[2003]]. године са благословом [[Јефрем Милутиновић|владике бањалучког Јефрема]] је још у току. Гради се [[Црква (грађевина)|црква]], [[Конак (објекат)|конак]], обједаваоница.
Обнова манастира започета [[2003]]. године са благословом [[Јефрем Милутиновић|епископа бањалучког Јефрема]] је још у току. Гради се [[Црква (грађевина)|црква]], [[Конак (објекат)|конак]], трпезарија.


Дана 25. јула 2017. манастир је освештан уз присуство патријарха српског Иринеја.<ref>[http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=262111 Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica]</ref>
Дана 25. јула 2017. манастир је освештан уз присуство патријарха српског Иринеја.<ref>[http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=262111 Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica]</ref>
Један од монаха овог манастира је [[Доситеј Црнчевић]].
Један од монаха овог манастира је [[Доситеј Црнчевић]].


== Извори ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}


Ред 37: Ред 37:
* [http://www.manastirosovica.com/ Манастир Осовица]
* [http://www.manastirosovica.com/ Манастир Осовица]
* [https://web.archive.org/web/20150111233941/http://manastir-rmanj.org/index.php/2013-07-21-14-16-13/manastirske-novosti/148-liturgija-osovica-arhimandrit-serafim Света Литургија у манастиру Осовица]
* [https://web.archive.org/web/20150111233941/http://manastir-rmanj.org/index.php/2013-07-21-14-16-13/manastirske-novosti/148-liturgija-osovica-arhimandrit-serafim Света Литургија у манастиру Осовица]
* [https://www.banjaluka-tourism.com/index.php/sr/o-banjaluci/kolona-2/banjalucka-okolina/item/2512-manastir-osovica]
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/805-manastir-osovica]
* [https://turizamrs.org/manastir-osovica/]


{{Манастири Епархије бањалучке}}
{{Манастири Епархије бањалучке}}

[[Категорија:Манастири Епархије бањалучке|Осовица]]
[[Категорија:Манастири Епархије бањалучке|Осовица]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Осовица]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Осовица]]

Верзија на датум 20. децембар 2019. у 11:26

Манастир Осовица
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање13. век
ОснивачСтефан Драгутин
Локација
МестоНова Вес
Држава Република Српска
Координате45° 04′ 45.2″ N 17° 44′ 36.0″ E / 45.079222° С; 17.743333° И / 45.079222; 17.743333
Манастир Осовица на карти Босне и Херцеговине
Манастир Осовица
Манастир Осовица
Манастир Осовица на карти Босне и Херцеговине

Манастир Осовица је манастир Српске православне цркве, припада Епархији бањалучкој.

Манастир се обнавља на темељима некадашњег манастира.[1] Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице Осовице на Мотајици. Старост темеља се датира на крај 13. или почетак 14. века.

Повест

Стари манастир је припадао области Усора, која је била под влашћу Владислава Другог, сина Стефана Драгутина. Први пут је рушен почетком 16. века, „када су Турци освојили Босну”[2]. Касније је више пута обнављан током 17. века, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.

Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са манастиром Ступље, а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренима вођени током 17. и 18. века. Након разарања манастира муслимани су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од Саве, која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. века турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене цркве продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је темељ остао.[3]

У манастиру Гомионица је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника поп Косте Душанића.[4]

Обнова манастира започета 2003. године са благословом епископа бањалучког Јефрема је још у току. Гради се црква, конак, трпезарија.

Дана 25. јула 2017. манастир је освештан уз присуство патријарха српског Иринеја.[5] Један од монаха овог манастира је Доситеј Црнчевић.

Референце

  1. ^ Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир
  2. ^ „Застава”, Нови Сад 1883. године
  3. ^ „Застава”…
  4. ^ „Застава”…
  5. ^ Dodik: U utorak osveštanje manastira Osovica

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Осовица&oldid=22730535”