Корисник:Prirodnjak/песак

ПРОИЗВОДЊА ГЉИВА

Производња печурака, плодних тела макромицета у свету данас прелази 10 милиона тона годишње и све више је у порасту. Укупна вредност ове индустрије заједно са производњом за медицинске сврхе и прометом самониклим гљивама (који из године у годину опада), надмашују вредност индустрије кафе и износи више од 45 милијарди долара. На трпезама и богатих и сиромашних је све више различитих врста гајених гљива. И даље се највише производе шампињони (Аgaricus biosporus, Agaricus storquis) али се све више узгајају разне врсте из рода буковачa ( Pleurotus ), вргањ (Boletus edulis) па чак и неке врсте тартуфа (Tuber). У порасту је и производња гљиве Ši - takе (Lentinula edodes), а у топлијим крајевима се гаји гљива пиранчанa сламa (Volvariella volvacea).

Без икакве сумње, укупна количина самониклих гљива у природи се смањује. Узроци овог неповољног процеса леже у смањивању станишта и повећању загађења животне средине. Једини начин да се добије довољна количина јефтиних гљива јесте да се произведу. За сиромашни део човечанства ово је од великог значаја, пошто јефтини протеини из гљива могу у знатној мери да замене протеине из меса. И богата друштва повећавају потрошњу гљива, зато што савремени човек мења перцепцију када је у питању исхрана. Све више је људи који послове обављају седећи и нису им потребне висококалоричне намернице. С друге стране, производњом гљива чувамо животну средину на најмање два начина. Прво, гајене гљиве су јефтиније од самониклих што смањује притисак на шумско благо и друго, производњом гљива се велика количина биљног отпада ( пањеви, пиљевина, слама и сл. ) претварају у протеине уместо да спаљивањем или труљењем загађују и угрожавају животну средину. За она рурална подручја, којима су слама и шумски отпад проблем, производња гљива могла би бити кључ одрживог развоја.

ЦРНА ТРУБА

Reference

Бранислав Узелац ГЉИВЕ СРБИЈЕ и западног Балкана страна 23

Korisni linkovi koje možemo iskoristiti da se napravi BAŠ dobar članak

• Hrvatska enciklopedija - http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=22410
• Agronomski fakultet u zagrebu, predmet Gljivarstvo - http://www.agr.unizg.hr/hr/ects/hortikultura/8/10/gljivarstvo/4
• Agroportal (opet Hrvati) - https://www.agroportal.hr/gljivarstvo
• Gljivarsko društvo Požega - ISTORIJA SAKUPLJANJA (i možda gajenja, nisam gledala) - https://www.gljivarsko-drustvo-pozega.hr/
• KNJIGA: Uzgoj gljiva na obiteljskim gospodarstvima - https://www.savjetodavna.hr/adminmax/publikacije/uzgoj_gljiva_16_72014_opt.pdf
• ODLIČNO, A NAŠE!!! - ГЉИВАРСКО ДРУШТВО НОВИ САД - https://gdnovisad.weebly.com/o-nama.html

Шумско пиле (Laetiporus sulphureus), гљива која је на Балканским просторима позната и као шумска лепеза, медвеђа шапа, лепињара, жути крух, сумпорасти жбун, плочарка;

Опис гљиве

Плодно тело, расте конзоласто попут поређаних лепиња једне изнад других, облих ивица. Када гљива остари, истањи се и подсећа на лепезу. Месо младе гљиве је светлоружичасто, сочно, чак се и вода може из њега исцедити, не баш пријатног мириса. Код старијих примерака је наранџасто или сивожуто, дрвенасто, не формира дршку.

Величина

Плодно тело до 40 цм, дебљина може да буде до 10 цм. Цевчице су кратке, густе, бледо црвенкасте или жуте, поре ситне. Споре у маси су крем беле;

Станиште

Белогорично меко дрвеће (врба, топлола и друго) изузетно ретко црногорица, удружено; Примерци убрани са врба су лепшег укуса. Време раста: V-VI и VIII-X месец па се могу брати у два маха (пролеће и јесен).

Број врста

У роду Laetiporus постоје 4 врсте у Србији, а у Црној Гори регистрована 1 врста

Лековитост

Има снажно антибиотско дејство на грам-негативне бактерије.

Гастрономски савети

Жуто пиле се не може заменити са отрвњачама али спада у условно јестиве гљиве. Пре припреме за јело мора се обавезно, зависно од старости примерка, прокувати 15-30 минута. Воду у којој се гљива барила обавезно бацити. Овако припремљену и оцеђену гљиву даље можете спремати на различите начине.

Млађи примерци су изузетно пријатног укуса, практично замена за месо. Може се припремати као шницла у динсту, поховати, пржити , сечено на прутиће као помфрит. Помешана с јајима, као кајгана, изузетног је укуса. Примерци средње тврдоће могу се након термичке обраде самлети и употребити као млевено месо у сармама, мусакама, чорбама. Могу се правити ћуфте и плљескавице.

Црна труба (Craterellus cornucopioides)је јестива, гљива коју у народу још зову и мрка трубача, мртвачка труба.

Опис гљиве

Шешир попут фишека од папира, шупаљ до дна, таласастих ивица, сиво мрк и смеђ. Када је влажан онда је скоро црне боје. Месо је танко, сиво, црнкасто или смеђе и мирише на земљу. Спољни спороносни део је пепељасто сив, најпре гладак, потом слабо уздужно набран. Дршка није формирана.

Величина

Пречник до 7 цм, висина плодног тела до 12 цм.

Листићи-набори слабо изражени са спољне стране.

Споре у маси прљавобеле.

Станиште

Црне трубе расту у јесен у влажним листопадним и црногоричним шумама, у групама и бусенима. Ово је веома честа и широко распрострањена врста гљива. Време раста и је од VIII до XI месеца. Не постоји могућност замене са отровњачама.

Гастрономски савети

Ова јестива гљива је нарочито популарна као зачинска гљива. Углавном се кориости у осушеном стању, када њен мирис добија пуноћу. У Француској је називају сиротињски тартуф. Осушена и самлевена у брашно, изванредна је као подлога за умаке и чорбе. Старењем гљива, појављују се црвићи у самој шупљини трубе па је важно да такав примерак проверите цепањем на мање комаде.

Број врста

Из рода Craterellus постоји 5 врста гљива у Србији, а у Црној Гори регистрована је једна врста.

---

Sarcodontia crocea је врста гљљиве из породице Meruliaceae. Расте као паразит на старим стаблима која одумиру. Честа је на воћкама (јабука), али се може наћи и на другим листопадним врстама дрвећа (нпр. бреза). Ретка је гљива. Иако се може наћи у многим европским земљама, налази се на црвену листу угрожених врста (Чешка, Данска, Естонија, Немачка, Холандија, Шведска и Велика Британија). Изван Европе гљива је такође распрострањена у Северној Америци и Азији.

Опис гљиве

Хименијум је гладак до брадавичаст или са густо распоређеним бодљама дужине до 3 цм. Боје је бледо до сумпорне жуте, која старењем прелази у смеђу. Интензивног је мириса на воће, сличног ананасу или нарибаној јабуци. Мирис се често осећа далеко од дрвета на ком расте. Упечатљива боја и интензиван мирис могу бити од велике помоћи код сакупљања и детерминације и чине ову гљиву лако препознатљивом.

Мицелијум је такође жут и има исти упечатљив мирис на . Врста је први пут описана 1882. године од стране Левис Давида де СЦХВЕИНИТЗА, који га је назвао систотпема цроцеум. Свежи плодови тела: Sarcodontia crocea има интензиван воћни мирис, сличан ананасу или нарибаној јабуци. Хименијум је гладак до брадавичаст или са пренатрпаним тупим зубима, боја је жућкаста до жута (или наранџаста) и мицелијум је често светло жут; мрље љубичасте. Микроскопски поседује мале цилиндричне до цистиде вентрикозе-рострате или два типа хифа, од којих су неке обложене жутим гранулама које се растварају и претварају у раствор КОХ црвено (Ломбард ет ал. 1975.) . У САД је ова врста била слична са Пхлебиа Ливида.

(полипоралес, басидимицота) у Пољској налази се црвеној листи (Беран 2006) међу готово угроженим врстама (ХП).

---

http://iucn.ekoo.se/iucn/species_view/305493/ (crvena lista, imena na raznim jezicima)

Оправдање Жарко зубна гљива Сарцодонтиа цроцеа расте на старим оштећеним воћкама, углавном јабукама (Малус спп.) У старим воћњацима, баштама, ливадама, поред пута. Оваква стабла домаћина за врсте постају ретка због сјече старих и оштећених воћака и модерног узгоја вртова и воћњака. Урбанизација којом се руше стара стабла дуж путева и нестаје стара села са старим баштама главна је претња гљивицама. Пад одговарајућег стабла домаћина и станишта је у току, па се очекује пад популације. Тренутно величина популације вјероватно не више од 50000 сазријева јединке са најбројнијом популацијом у Њемачкој, али у многим земљама је мала и фрагментирана. Врста се оцењује као рањива (ВУ) (А2ц + 3ц + 4ц), јер је процењено смањење популације веће од> 30% у последњих 30 година (три генерације), а пад се предвиђа да се настави због губитка станишта.

Таксономске белешке Зашто се предлаже за процену глобалне црвене листе? Сарцодонтиа цроцеа расте на старим оштећеним воћкама у воћњацима и баштама, прилично напуштено, без интензивних савремених метода гајења, па је гљива постала ретка. Регионално је изумрло (РЕ) у Естонији, познато је са више локалитета и црвено је наведено у Шведској, Финској, Литванији, Италији, Швајцарској, Немачкој и Мађарској. Раније се сматрао уобичајеним паразитом на стаблима јабука, сада је близу пријетње (НТ).

Географски распон Сарцодонтиа цроцеа је распрострањена у Европи, Азији и Северној Америци (Ерикссон ет ал. 1981). Основна дистрибуција је у западном и југоисточном делу Европе (Аустрија, Велика Британија, Немачка, Пољска (Сзцзепковски 2010), Украјина, Данска, Летонија, Аустрија, Француска). Врсте од севера до јужне Шведске (Готланд и Оланд) и јужне Финске, а не у Норвешкој. Забиљежен је у источноеуропским шумама и јужним предвојима у Русији (Волобуев ет ал. 2015; Сафанов 2006) и источном дијелу Сједињених Америчких Држава. Изгледа ретко и опада у многим земљама, изумрла у Естонији. Према Креиселу (2006) дистрибуција Сарцодонтиа цроцеа од југа ка северу могући је ефекат глобалног загревања.

Становништво и трендови Сарцодонтиан цроцеа је тренутно позната са око 400-500 локалитета у Европи. Отприлике 30 локалитета у Аустрији. У Немачкој је познато са око 200 локалитета и не сматра се ретким. У Пољској је гљива прилично добро истражена и број локалитета је око 70 (Сзцзепковски 2010, Сзцзепковски и др. 2017) и предложен је као скоро угрожени (НТ) према Д1 критеријумима. У Великој Британији постоји око 50 локалитета и рањива је. У Естонији је сматрана регионално изумрлом (РЕ) и из неколико земаља, Финске, Литваније, Италије, Швајцарске, Шведске, Мађарске, познате само са више локалитета и оцењена као критично угрожена (ЦР) и угрожена (ЕН) (Вентурелла ет ал. 2006, Сенн-Ирлет и др., 2007). У Чешкој је република Сарцодонтиа цроцеа раније сматрана опасним паразитом воћњака јабука (Котлаба 1953), а сада је скоро угрожена (НТ). Врста у Северној Америци ограничена је на источни део (округ Њујорк, око 40 локалитета (ГБИФ)). У Русији су ретки и забележени раштркани локалитети (Волобуев и др. 2015; Сафанов 2006), али нису укључени ни у једну црвену листу података Русије. Укупни број локалитета може бити 10 пута већи и процењује се на око. 4000-5000. Број стабала (генета) у том локалитету је 5 и 2 рамета по гену и приближан број јединки 40000-50000. У Европи се становништво сматра малим, фрагментираним и опадајуће због сјече старих воћака у баштама, воћњацима, селима, ливадама и поред пута. Савремени узгој вртова и урбанизација вероватно доприносе паду становништва у будућности> 30% током 30 година (3 генерације).

Тренд становништва:

Станиште и екологија Сарцодонтиа цроцеа формира једногодишња, надмудрена, прекривена густо набијеним сумпорно-жутим бодљикавим воћним телима на живом воћу из породице росацеае, углавном Малус спп. и Малус силвестрис (Котлаба 1953, Ерикссон ет ал. 1981, Сзцзепковски 2010) ретко на Пиру, Сорбусу, Пруну, али познатим и са других листопадних стабала (Ацер, Фракинус, Фагус и Куерцус) (Ерикссон ет ал. 1981). Колонизира мртве, суве гране или се појављује у пукотинама коре и трулим удубинама дрвећа у воћњацима, вртовима, поред пута. Изазива бијелу трулеж дрва у стабљици и гранама (Сзцзепковски 2010). Воћна тела се појављују у лето, јесен, понекад и у топлу зиму. Препознатљив је по јарко сумпорно жутом воћном телу и изванредном слаткасто-воћном (анису или ананасу) реду. Чини се да врста погодује оштећењу буба Сцотилус у воћкама и ограниченом на веома стара стабла (стара око 60-70 година) у старим напуштеним воћњацима, парковима и вртовима.

ПашњакРуралне баштеУрбанске области Претње Главна претња и узрок пада Сарцодонтиа цроцеа је сјеча старих воћака у баштама, селима, поред пута. То

Opis slike: One year old specimen of fungus Sarcodontia crocea, on a birch tree trunk (Betula verucosa), photographed in Banja Vrujci (Serbia)

Godinu dana star primerak gljive Sarcodontia crocea na stablu breze (Betula verucosa), slikana u Banji Vrujci (Srbija)