Свети Спиридон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. децембар 2019. у 19:16

Свети Спиридон Тримифунтски^[1] је хришћански светитељ.

Рођен је на Кипру 270. године и сматра се његовим заштитником. Живео је у време цара Константина Великог. Отац и мајка су му били сељаци^[2], једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до епископа у месту Тримифунтусу (епископ Тримифунтски^[3]) Оженио се у младости и постао мирски свештеник^[4], и имао ћерку Ирену (Ирину), кад му је жена умрла, он се предао служби Богу као и његова ћерка. Учествовао је на Првом сабору у Никеји, и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство.

Умро је 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу.

Начин прослављања

Свети Спиридон се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, кољива(жита), воштане свеће и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Ова слава увек пада у божићни пост и стога славска трпеза је увек посна. То је непокретни празник.

Због благости, Светог Спиридона прослављају деца и мајке, а болесни верују да могу бити излечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Светог Спиридона углавном славе варошани, где је он заштитник и слава занатских еснафа обућара и прерађивача коже. У Трсту постоји велелепни храм посвећен овом светитељу, и припада Српској Православној цркви.

Народне приче и чуда Св. Спиридона

По народном веровању, он је први направио земљани лонац, онда врећу и на крају кошуљу. Зато га славе грнчари, мутавџије, ткачи и ковачи. Он је такође заштитник обућара, папуџија, чизмара, кожара, бојаџија и других занатлија.^[5] Тврди се да је слеп у једно око, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио него само ишао пред невољника и заплакао, а потом га благосиљао.

Прича се да је једном претворио змију у злато, те је дао једном сиромашку да врати дуг, а овај кад је после откупио ту змију и вратио је светитељу, он је опет претоврио у змију и пустио да оде. Други пут, кад је неки касапин хтео да узме нечију козу, а да је не плати, коза се толико опирала да није могао да је савлада. Светитељ му је рекао да најпре плати козу, и кад је овај тако учинио, коза је сама пошла за њим. Трећи пут, нека је жена дала једној девојци неку ствар на зајам, а девојка умре не вративши зајам. Кад је жена затражила да јој се позајмљена ствар врати, светитељ је отишао на девојчин гроб, и она му је из гроба рекла где је ствар оставила, те ју је светитељ нашао и вратио жени. Једном су лопови ушли у стадо Светог Спиридона, у намери да украду неку овцу, а кад им није успело, светитељ им даде једног овна говорећи: „Ево, узмите једног овна, да вам труд не буде залудан.“

Православна црква га прославља 12. децембра по јулијанском (црквеном) календару тј. 25. децембра по григоријанском (грађанском) календару.

Референце

^ "Православље", Београд 2007.
^ "Вера", Београд 1/1. децембар 1991.
^ Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија Кончаревић: "Теолингвистичка проучавања словенских језика", Београд 2013.
^ Доситеј Обрадовић: "Живот и прикљученија", Београд 2004.
^ Рад Војвођанских музеја", Нови Сад 1958.

Спољашње везе

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

[1] "Православље", Београд 2007.

[2] "Вера", Београд 1/1. децембар 1991.

[3] Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија Кончаревић: "Теолингвистичка проучавања словенских језика", Београд 2013.

[4] Доситеј Обрадовић: "Живот и прикљученија", Београд 2004.

[5] Рад Војвођанских музеја", Нови Сад 1958.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 '''Свети Спиридон Тримифунтски<ref>"Православље", Београд 2007.</ref>''' је [[Хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]].
-Рођен је на [[Кипар|Кипру]] [[270]]. године и сматра се његовим заштитником. Живео је у време цара [[Константин Велики|Константина Великог]]. Отац и мајка су му били сељаци<ref>"Вера", Београд 1/1. децембар 1991.</ref>, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до [[епископ]]а у месту [[Тримитус]]у (епископ Тримифунтски?<ref>Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија Кончаревић: "Теолингвистичка проучавања словенских језика", Београд 2013.</ref>) Оженио се у младости и постао мирски свештеник<ref>Доситеј Обрадовић: "Живот и прикљученија", Београд 2004.</ref>, и имао ћерку Ирену (Ирину), кад му је жена умрла, он се предао служби Богу као и његова ћерка. Учествовао је на [[Први васељенски сабор|Првом сабору у Никеји]], и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство.
+Рођен је на [[Кипар|Кипру]] [[270]]. године и сматра се његовим заштитником. Живео је у време цара [[Константин Велики|Константина Великог]]. Отац и мајка су му били сељаци<ref>"Вера", Београд 1/1. децембар 1991.</ref>, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до [[епископ]]а у месту [[Тримифунтус]]у (епископ Тримифунтски<ref>Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија Кончаревић: "Теолингвистичка проучавања словенских језика", Београд 2013.</ref>) Оженио се у младости и постао мирски свештеник<ref>Доситеј Обрадовић: "Живот и прикљученија", Београд 2004.</ref>, и имао ћерку Ирену (Ирину), кад му је жена умрла, он се предао служби Богу као и његова ћерка. Учествовао је на [[Први васељенски сабор|Првом сабору у Никеји]], и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство.
 Умро је [[348]]. године, а његове [[мошти]] се чувају на [[Крф]]у.