Кључ (Унско-сански кантон) — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
* остали, неоприједељени и непознато — 126 (1,60%) |
* остали, неоприједељени и непознато — 126 (1,60%) |
||
Кључ је данас већином настањен Бошњацима. |
Нажалост Кључ је данас већином настањен Бошњацима. |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 3. јануар 2020. у 08:36
Кључ | |
|---|---|
 Панорама Кључа | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Кључ |
| Становништво | |
| — 2013.. |  5.409 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 32′ 03″ С; 16° 46′ 29″ И / 44.53407° С; 16.77464° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Кључ Кључ на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79280 |
| Позивни број | 037 |
| Веб-сајт | www |
Кључ је град и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 5.409 лица.[1]
Историја
Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића.[2] Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787., када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа. [3] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.[4]
Други свјетски рат
Град Кључ а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.[5]
У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.[6]
Становништво
Национални састав становништва — град Кључ, попис 1991.
укупно: 7.869
- Срби — 4.107 (52,19%)
- Муслимани — 3.036 (38,58%)
- Југословени — 419 (5,32%)
- Хрвати — 181 (2,30%)
- остали, неоприједељени и непознато — 126 (1,60%)
Нажалост Кључ је данас већином настањен Бошњацима.
Извори
- ^ Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
- ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 159. Нови Сад.
- ^ Plešnik, Marko (2007). Bosnien-Herzegowina entdecken. Trescher Verlag. стр. 182.
- ^ Ђорђе Мачкић, свештеник Кључ, 20.8.1947. године.
- ^ Владимир Д. Бањац, свештеник, Горњи Рибник 14.9.1947. год.
Литература
Спољашње везе
- Званична страница општине Кључ (језик: бошњачки) (језик: енглески)