Ђуро Салај — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 45: Ред 45:
Умро је [[20. мај]]а [[1958]]. године у [[Загреб]]у и сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробници народних хероја]] на [[Мирогој]]у.
Умро је [[20. мај]]а [[1958]]. године у [[Загреб]]у и сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробници народних хероја]] на [[Мирогој]]у.


Раднички дом „Ђуро Салај“, седиште синдиката и просветних установа у [[Загреб]]у, носи име по њему.
Раднички дом „Ђуро Салај“, седиште синдиката и просветних установа у [[Загреб]]у, носи име по њему, као и једна од [[ОШ „Ђуро Салај” Суботица|основних школа]] у [[Суботица|Суботици]].<ref>{{cite web |title=Званични веб-сајт школе |url=http://www.osdjurosalaj.rs/ |website=ОШ „Ђуро Салај” Суботица |accessdate=3. 1. 2020}}</ref>


Одликован је [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]] и другим високим [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенским одликовањима]].
Одликован је [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]] и другим високим [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенским одликовањима]].

Верзија на датум 3. јануар 2020. у 17:05

ђуро салај
Ђуро Салај
Лични подаци
Датум рођења1889.
Место рођењаВалпово,  Аустроугарска
Датум смрти20. мај 1958.(1958-05-20) (68/69 год.)
Место смртиЗагреб, Социјалистичка Република Хрватска НР Хрватска, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Чингенерал-мајор
У току НОБуредник радио-станице
Слободна Југославија

Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем

Ђуро Салај (Валпово, 1889Загреб, 20. мај 1958), друштвено-политички радник, председник Централног одбора Јединствених синдиката Југославије и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 1889. године у Валпову. Потиче из сиромашне радничке породице, отац му је био столар. После завршене основне школе, изучио је кројачки занат. Као кројачки радник 1906. године приступа Савезу радништва одјевне индустрије и обрта у Загребу.

У потрази за послом 1907. године одлази у Аустрију и Базену приступа Социјалдемократској партији. Потом ради посла одлази у Швајцарску и Немачку. У Швајцарској, у Туну, био је изабран за секретара месне организације кројачних радника, коју је заступао на Конгресу Синдиката текстилних и кројачких радника Швајцарске, одржаног 1908. године у Лозани.

По повратку у земљу, у лето 1909. године, настанио се у Сарајеву, где је вршио дужност секретара Савеза кројачких радника Босне и Херцеговине.

Године 1919. на Конгресу Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније, коме је присуствовао као делегат из Славонског Брода, с групом левичара, напушта Конгрес и учествује у раду Акционог одбора, који је радио на припремама за Конгрес уједињења. Један је од оснивача Социјалдемократске радничке партије Југославије, априла 1919. године.

Године 1920. изабран је, на листи КПЈ, за градског заступника у Славонском Броду и посланика Скупштине Пожешке жупаније. После неуспелог атентата на краља Александра, јуна 1921. године, ухапшен је и на „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922, осуђен на две године затвора, које је одлежао у Пожаревцу.

За градског заступника у Славонском Броду, поново је биран 1924. године, на листи Независне радничке партије Југославије. Од 1925. до 1927. године био је секретар Синдиката текстилних и одјевних радника у Загребу. Од 1927. до 1929. године радио је у Централном комитету КПЈ, а потом у Бироу ЦК КПЈ у иностранству.

Године 1930. отишао је у Совјетски Савез, где је радио као представник КПЈ у Коминтерни. За време Стаљинових „чистки“, током тридесетих година, радио је на Криму, по предузећима. Од 1942. до 1944. године радио је као спикер и уредник емисија радио-станице „Слободна Југославија“.

Крајем 1944. године вратио се у Југославију и био члан Антифашистичке скупштине народног ослобођења Југославије.

Јануара 1945. године на Првој земаљској синдикалној конференцији у Београду, изабран је за председника Централног одбора и на овој функцији остао до почетка 1958. године, када је изабран у Савезно извршно веће.

За члана ЦК КПЈ биран је од Трећег конгреса, одржаног 1926. године, а за члана Политбироа ЦК КПЈ биран је на Петом и Шестом конгресу. Био је члан и Централног комитета Савеза комуниста Хрватске.

Умро је 20. маја 1958. године у Загребу и сахрањен је у Гробници народних хероја на Мирогоју.

Раднички дом „Ђуро Салај“, седиште синдиката и просветних установа у Загребу, носи име по њему, као и једна од основних школа у Суботици.[1]

Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада и другим високим југословенским одликовањима.

Фотогалерија

Литература


  1. ^ „Званични веб-сајт школе”. ОШ „Ђуро Салај” Суботица. Приступљено 3. 1. 2020.