Ежен де Боарне — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Војно лице
{{Инфокутија Војно лице
| име = Ежен де Боарне
| име = Ежен де Боарне
| слика = EugeneBeau.jpg
| слика = EugeneBeau.jpg
Ред 25: Ред 25:
Као пасторак [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] учествовао је с њим у походу на Египат и у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] (1800). Постао је 1805. године вицекраљ [[Наполеонова Италија|Италије]], а 1807. године и наследник њеног престола.
Као пасторак [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] учествовао је с њим у походу на Египат и у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] (1800). Постао је 1805. године вицекраљ [[Наполеонова Италија|Италије]], а 1807. године и наследник њеног престола.


У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у [[Битка код Раба|бици код Раба]] и [[Битка код Ваграма|код Ваграма]]. У [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] 1812. године командовао је снагама од 80.000 људи. У [[Бородинска битка|Бородинској бици]] на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке [[велика армија|Велике армије]] до
У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у [[Битка код Раба|бици код Раба]] и [[Битка код Ваграма|код Ваграма]]. У [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] 1812. године командовао је снагама од 80.000 људи. У [[Бородинска битка|Бородинској бици]] на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке [[велика армија|Велике армије]] до
[[лаба|Лабе]]. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових [[сто дана]] остао је по страни.
[[лаба|Лабе]]. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових [[сто дана]] остао је по страни.


== Литература ==
== Литература ==
Ред 33: Ред 33:
{{DEFAULTSORT:Боарне, Ежен де}}
{{DEFAULTSORT:Боарне, Ежен де}}
{{Commonscat|Eugène de Beauharnais}}
{{Commonscat|Eugène de Beauharnais}}

[[Категорија:Рођени 1781.]]
[[Категорија:Рођени 1781.]]
[[Категорија:Умрли 1824.]]
[[Категорија:Умрли 1824.]]

Верзија на датум 12. јануар 2020. у 13:49

Ежен де Боарне
Ежен де Боарне
Лични подаци
Датум рођења(1781-09-03)3. септембар 1781.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти21. фебруар 1824.(1824-02-21) (42 год.)
Место смртиМинхен, Баварска

Ежен де Боарне (франц. Eugène de Beauharnais; Париз, 3. септембар 1781Минхен, 21. фебруар 1824) био је француски генерал.

Као пасторак Наполеона Бонапарте учествовао је с њим у походу на Египат и у бици код Маренга (1800). Постао је 1805. године вицекраљ Италије, а 1807. године и наследник њеног престола.

У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у бици код Раба и код Ваграма. У походу на Русију 1812. године командовао је снагама од 80.000 људи. У Бородинској бици на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке Велике армије до Лабе. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових сто дана остао је по страни.

Литература