Антихистаминик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Литература: #1Lib1Ref |
|||
Ред 46: | Ред 46: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Група аутора, [http://akademija.sld.org.rs/global/pdf/Publikacija7.pdf ''Савремени приступ уртикарији и ангиоедему''] Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011. |
|||
{{-}} |
{{-}} |
||
{{Групе лекова}} |
{{Групе лекова}} |
Верзија на датум 15. јануар 2020. у 09:41
Антихистаминик је назив за супстанцу које делује тако да инхибира отпуштање или деловање биогеног амина хистамина у телу.[1][2]
Примена
Антихистаминици се користе у лечењу многих болести као што су нпр алергијске болести (уртикарија, поленска кијавица) или улкусна болест.
Начин деловања
Хистамин делује путем хистаминских рецептора, међу којима разликујемо 4 подтипа који су различито размештени у телу, па имају и различите ефекте. Тако можемо антихистаминике који су у клиничкој употреби поделити на:
- Антагонисти Х1-рецептора: нпр лоратидин, клоропирамин
- Антагонисти Х2-рецептора: нпр циметидин, ранитидин
- Антагонисти Х3-рецептора Х4-рецептора су у фази истраживања.
Генерације хистаминика
Постоји неколико генерација антихистаминика. Са сваком новом генерацијом смањује се број и снага нежељених ефеката и могућност зависности, као и повећање трајања дејства.
Прва генерација
- Диметинден (Фенистил)
- Клемастин (Бравегил, Клемастин, Клемастина фумарат, Ривтагил, Тавегил)
- Мецлизин (Бонине, Бонамин, Антиверт, Постафен, Драмамин)
- Прометазин (Пхенерган, Прометхеган, Ромерган, Фарган, Фарганессе, Протхиазине, Авомине, Атосил, Рецептозине, Лергиган)
- Фенрамин (Авила)
- Хлорфенамин
- Хлоропирамин (Супрастин)
- Мебгидролин (Диазолин)
Друга генерација
- Терфенадин
- Циметидин
- Ранитидин
- Астемизол (Гисманал)
- Азеластине (Алергодил)
- Акривастине (Семпрекс)
- Лоратадин
- Цетиризин (Летизен)
- Ебастин
- Биластин (Никсар)
Трећа генерација - активни метаболити друге генерације
- Левоцетиризин (Ксизал)
- Деслоратадин (Деслоратадин, Аериус, Еден, Лоратек ®)
- Фексофенадин (Алегра, Телфаст, Фастофен, Тилфур, Фексадин, Фексофаст)
- Норастемизол (у развоју)
Извори
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Литература
- Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |