Михаило Петровић Алас — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м +{{чињеница}} Хух...А можда да се овакав тип "информација" убацује искључиво уз (баш) валидну референцу...
Ред 32: Ред 32:
Када је 1905. године [[Велика школа]] прерасла у [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] међу првих осам редовних професора који су даље бирали цео наставни кадар био је и Мика Алас. Предавао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] где је 1908/09 био декан.
Када је 1905. године [[Велика школа]] прерасла у [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] међу првих осам редовних професора који су даље бирали цео наставни кадар био је и Мика Алас. Предавао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] где је 1908/09 био декан.


Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука ([[Праг]], [[Букурешт]], [[Варшава]], [[Краков]]) и научних друштава. 1927. после смрти [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], академици су га предложили за председника Академије, али власти нису прихватиле овај предлог. Разлог је вероватно био тај што је Михаило Петровић Алас био први приватни професор, ментор а касније и близак пријатељ принца [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђа Карађорђевића]], краљевог брата, који је 1925. ухапшен и налазио се у кућном притвору. Наводно је то „блиско пријатељство” подразумевало и сексуалну везу.
Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука ([[Праг]], [[Букурешт]], [[Варшава]], [[Краков]]) и научних друштава. 1927. после смрти [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], академици су га предложили за председника Академије, али власти нису прихватиле овај предлог. Разлог је вероватно био тај што је Михаило Петровић Алас био први приватни професор, ментор а касније и близак пријатељ принца [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђа Карађорђевића]], краљевог брата, који је 1925. ухапшен и налазио се у кућном притвору. Наводно је то „блиско пријатељство” подразумевало и сексуалну везу{{чињеница}}.


[[Датотека:Mihailo Petrović Alas, portrait by Uroš Predić.jpg|мини|лево|180п|''Портрет Михаила Петровића Аласа; сликар [[Урош Предић]], уље на платну'']]
[[Датотека:Mihailo Petrović Alas, portrait by Uroš Predić.jpg|мини|лево|180п|''Портрет Михаила Петровића Аласа; сликар [[Урош Предић]], уље на платну'']]

Верзија на датум 16. јануар 2020. у 08:57

Михаило Петровић Алас
Мика Алас 1905.
Лични подаци
Датум рођења(1868-05-06)6. мај 1868.
Место рођењаБеоград,  Кнежевина Србија
Датум смрти8. јун 1943.(1943-06-08) (75 год.)
Место смртиБеоград, Војна управа у Србији (1941—1944) Србија
ОбразовањеУниверзитет Сорбона, Виша нормална школа
Потписpotpis_alt}}}

Михаило Петровић Алас (Београд, 6. мај 1868 — Београд, 8. јун 1943) је био српски математичар, професор Универзитета у Београду, академик Српске краљевске академије и алас.

Биографија

Рођен је 6. маја (24. априла по јулијанском календару) 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво од петоро деце[1] оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице рођене Лазаревић, ћерке проте Новице Лазаревића.[2]

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, у генерацији са Милорадом Митровићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“, а затим уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршио је 1889. године. После тога, у септембру 1889. отишао је у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на Вишој нормалној школи, научни одсек. На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године. Као најбољи студент своје генерације присуствовао је пријему код председника Француске републике 1893, а исто тако и 1894. године. Радио је на припреми доктората и 21. јуна 1894. године одбранио је докторску дисертацију на Сорбони, пред комисијом професора Шарл Ермит, Емил Пикар и Пол Пенлеве и стекао степен Docteur és sciences mathematiques (доктор математичких наука). Његов докторат је био из области диференцијалних једначина. Одбрани доктората је присуствовао и посланик Краљевине Србије у Француској, Милутин Гарашанин.[3]

Године 1894. године постао је професор за математичку групу предмета на Великој школи у Београду, наследивши на том месту Димитрија Нешића, приликом избора имао је само један глас више од противкандидата Петра Вукићевића. Краљ Александар I Обреновић га је својим указом од 22. октобра/3. новембра 1894. поставио за професора математике на Великој школи.[4] Алас је у то време био један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине. Предавао је многим генерацијама студената, све до одласка у пензију 1938. године. Године 1897. постао је дописни члан Српске краљевске академије и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1899. године, када је имао 31. годину. Био је члан академија наука у Прагу, Варшави и Букурешту, и члан више научно-математичких друштава у свету.[5]

Хидроинтегратор

Конструисао је хидроинтегратор и са њиме освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године.[6]

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Када је 1905. године Велика школа прерасла у Београдски универзитет међу првих осам редовних професора који су даље бирали цео наставни кадар био је и Мика Алас. Предавао је на Филозофском факултету где је 1908/09 био декан.

Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука (Праг, Букурешт, Варшава, Краков) и научних друштава. 1927. после смрти Јована Цвијића, академици су га предложили за председника Академије, али власти нису прихватиле овај предлог. Разлог је вероватно био тај што је Михаило Петровић Алас био први приватни професор, ментор а касније и близак пријатељ принца Ђорђа Карађорђевића, краљевог брата, који је 1925. ухапшен и налазио се у кућном притвору. Наводно је то „блиско пријатељство” подразумевало и сексуалну везу[тражи се извор].

Портрет Михаила Петровића Аласа; сликар Урош Предић, уље на платну

Године 1931. академици су Петровића једногласно предложили за председника Академије, али власти поново нису прихватиле предлог. У новембру 1939. промовисан је у почасног доктора Београдског универзитета.[7] Исте године награђен је орденом Светог Саве првог реда.

Записник дипломског испита Филозофског факултета, где је као председник комисије потписан Михаило Петровић Алас, 1928.

По свом научном раду и резултатима Михаило Петровић Алас спада у највеће српске математичаре, једини математичар међу 100 најзнаменитијих Срба. Његова заслуга је посебно велика што је био оснивач београдске математичке школе, из које је проистекао велики број његових ученика који су наставили његово дело. Све докторске дисертације из математике одбрањене на Београдском универзитету од 1912. до Другог светског рата, биле су под његовим менторством.

Био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата као официр, и после рата је био резервни официр.

Бавио се криптографијом, његови шифарски системи су дуго година коришћени у војсци, све до Другог светског рата. Године 1941. он је поново позван у рат као резервни официр, Немци су га заробили али су га после неког времена пустили због болести, захваљујући интервенцији пријатеља, принца Ђорђа Карађорђевића, који се за њега заложио код своје тетке Јелене Савојске, краљице Италије.[8]

Професор Михаило Петровић је умро 8. јуна 1943. у свом дому на Косанчићевом венцу у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду 9. јуна 1943, а од њега су се говором опростили епископ браничевски Венијамин Таушановић, академик Милутин Миланковић и ректор Универзитета у Београду Никола Поповић.[8]

Његова кућа у Београду из 1910. године дело је архитекте Петра Бајаловића, Косанчићев венац 22, налази се под заштитом државе као споменик културе.

Рибарство, књижевни рад

Бавио се рибарством, отуда и његов надимак Алас. Године 1882. постао је рибарски шегрт, 1888. рибарски калфа, а 1895. положио је испит за рибарског мајстора.

Учествовао је доношењу првог „Закона о слатководном риболову“ на језерима и рекама Србије 1898. године.

На међународној изложби у Торину 1911. добио је златну медаљу за изложене експонате из рибарства.

Рекордан улов је имао 1912. када је уловио сома од 120 kg.

Био је не само љубитељ, него и добар познавалац рибарства, па је у том својству учествовао у преговорима за закључење конвенције о риболову са Румунијом, као и у преговорима о заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини са Аустроугарском.

Био је једна од најпопуларнијих личности старог Београда, познат као Мика Алас.

Свирао је виолину, 1896. основао је свирачко друштво под називом „Суз“.

Михаило Петровић био је страствени путник, пропутовао је кроз све европске земље и упознао њихове главне градове, а обишао је и северни и јужни пол. Писао је и путописе, а написао је и „Роман јегуље“. Објавио је и књигу „Ђердапски риболови у прошлости и садашњости“.

Девета београдска гимназија је добила име по њему, као и централнобеоградска Основна школа „Михаило Петровић Алас“ на (бившој) Јовановој пијаци.

О њему је 1968. снимљен документарни филм. У мају и јуну 2018. у Галерији САНУ је одржана изложба посвећена 150-годишњици рођења Михаила Петровића Аласа.[9]

Галерија

  • Кућа Мике Аласа
    Кућа Мике Аласа
  • Михајло Петровић Алас, табла на основној школи
    Михајло Петровић Алас, табла на основној школи
  • Личне ствари Михаила Петровића Аласа, са изложбе у Галерији САНУ
    Личне ствари Михаила Петровића Аласа, са изложбе у Галерији САНУ
  • Даљинар који је Алас конструисао заједно са Милорадом Терзићем
    Даљинар који је Алас конструисао заједно са Милорадом Терзићем
  • У униформи резервног потпуковника.
    У униформи резервног потпуковника.
  • Визиткарта Мике Аласа.
    Визиткарта Мике Аласа.

Референце

  1. ^ Tomas Edison, SAD. „Математичар са Саве и Дунава (Најстудент, 1. април 2013)”. Najstudent.com. Приступљено 13. 7. 2015. 
  2. ^ „Научник рибар („Политикин забавник“)”. Politikin-zabavnik.rs. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 13. 7. 2015. 
  3. ^ „Драган Трифуновић: Поглед на живот и дело Михаила Петровића”. Web.archive.org. 24. 9. 2006. Приступљено 13. 7. 2015. 
  4. ^ „Михаило Петровић - Алас, на сајту Архива Србије”. Web.archive.org. 1. 3. 2009. Приступљено 13. 7. 2015. 
  5. ^ „Велики математичар и страсни риболовац („Глас јавности“, 13. новембар 2000)”. Arhiva.glas-javnosti.rs. 13. 5. 1912. Приступљено 13. 7. 2015. 
  6. ^ Српски рудари с рачунарима („Политика“, 12. април 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  7. ^ Време, 18. нов. 1939, стр. 10
  8. ^ а б Математичар заљубљен у мреже, удице и виолину („Политика“, 6. јун 2013), Приступљено 7. 6. 2013.
  9. ^ Михаило Петровић Алас – родоначелник српске математичке школе („Политика”, 16. мај 2018)

Спољашње везе

Михаило Петровић Алас на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаило_Петровић_Алас&oldid=22804508”