Антакија — разлика између измена
м gradovi pobratimi |
м razne izmene; козметичке измене |
||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
== Егзегетска школа == |
== Егзегетска школа == |
||
Град је чувен по [[Егзегеза|егзегетској]] Антиохијској школи која показује ход [[Црква|Цркве]] у [[Сирија|Сирији]] и [[Палестина (регион)|Палестини]], наглашавајући историјски или буквални смисао текста [[Библија|Светога Писма]], не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини. |
Град је чувен по [[Егзегеза|егзегетској]] Антиохијској школи која показује ход [[Црква|Цркве]] у [[Сирија|Сирији]] и [[Палестина (регион)|Палестини]], наглашавајући историјски или буквални смисао текста [[Библија|Светога Писма]], не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини. |
||
Познати представници су: |
Познати представници су: |
||
* [[Дидор Тарсијски]] (око 300—390.) |
* [[Дидор Тарсијски]] (око 300—390.) |
||
* [[Теодор Мопсуестијски]] (око 350—428.) |
* [[Теодор Мопсуестијски]] (око 350—428.) |
||
| Ред 50: | Ред 50: | ||
Град Антиохију основао је [[Селеук I Никатор]] оснивач династије [[Селеукидско царство|Селеукида]] (305/04 - [[281. п. н. е.]]), око [[300. п. н. е.]] (садашњи назив је Антакиа). |
Град Антиохију основао је [[Селеук I Никатор]] оснивач династије [[Селеукидско царство|Селеукида]] (305/04 - [[281. п. н. е.]]), око [[300. п. н. е.]] (садашњи назив је Антакиа). |
||
[[64. п. н. е.]] Антиохија, као и цела [[Сирија]], улазе у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Од [[27. п. н. е.]], Сирија постаје римска провинција са центром у граду [[Антиохија]]. |
[[64. п. н. е.]] Антиохија, као и цела [[Сирија]], улазе у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Од [[27. п. н. е.]], Сирија постаје римска провинција са центром у граду [[Антиохија]]. |
||
Антиохија се помиње у [[Нови завет|Новом завету]] везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска црква]] [[37]]. године. Њен први епископ био је свети [[Свети Петар|Апостол Петар]] ([[45]]. - [[53]].), који је овде боравио заједно са [[варнава|апостолима Варнавом]] и [[Апостол Павле|Павлом]]. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети [[Апостол Евод|Евод]] (53. - [[68]].), а након њега свети мученик [[Игњатије Богоносац|Игњатије Антиохијски]] (68. - [[107]].). |
Антиохија се помиње у [[Нови завет|Новом завету]] везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска црква]] [[37]]. године. Њен први епископ био је свети [[Свети Петар|Апостол Петар]] ([[45]]. - [[53]].), који је овде боравио заједно са [[варнава|апостолима Варнавом]] и [[Апостол Павле|Павлом]]. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети [[Апостол Евод|Евод]] (53. - [[68]].), а након њега свети мученик [[Игњатије Богоносац|Игњатије Антиохијски]] (68. - [[107]].). |
||
| Ред 58: | Ред 58: | ||
Године 638. Антиохију су освојили [[Арапи]]. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у [[Џамија|џамије]]. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја [[11. век|XI века]]. |
Године 638. Антиохију су освојили [[Арапи]]. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у [[Џамија|џамије]]. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја [[11. век|XI века]]. |
||
Године 750. династију Омаида смењује династија [[Абасиди|Абасида]]. Калифат Абасида 30-их година [[10. век|X века]] почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури. |
Године 750. династију Омаида смењује династија [[Абасиди|Абасида]]. Калифат Абасида 30-их година [[10. век|X века]] почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури. |
||
У време цара [[Нићифор II Фока|Нићифора II Фоке]] 1078. град освајају [[Јермени]], а 1084. године поново [[Селџучко царство|Турци Селџуци]], који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. [[Крсташки ратови|Крсташи]] [[1098]]. године на територији Сирије оснивају [[грофовија Едеса|грофовију Едесу]]. Исте године крсташи [[Опсада Антиохије|освајају Антиохију]], која долази под власт једног од вођа [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] [[Боемунд Тарентски|Боемонда Тарентског]].<ref>{{Cite book|last=Christensen-Ernst|first=Jørgen|title=Antioch on the Orontes: A History and a Guide|url=https://books.google.com/books?id=y_J1CgAAQBAJ&pg=PA104|year=2012|publisher=Hamilton Books|isbn=978-0-7618-5864-5|pages=104}}</ref> |
У време цара [[Нићифор II Фока|Нићифора II Фоке]] 1078. град освајају [[Јермени]], а 1084. године поново [[Селџучко царство|Турци Селџуци]], који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. [[Крсташки ратови|Крсташи]] [[1098]]. године на територији Сирије оснивају [[грофовија Едеса|грофовију Едесу]]. Исте године крсташи [[Опсада Антиохије|освајају Антиохију]], која долази под власт једног од вођа [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] [[Боемунд Тарентски|Боемонда Тарентског]].<ref>{{Cite book|last=Christensen-Ernst|first=Jørgen|title=Antioch on the Orontes: A History and a Guide|url=https://books.google.com/books?id=y_J1CgAAQBAJ&pg=PA104|year=2012|publisher=Hamilton Books|isbn=978-0-7618-5864-5|pages=104}}</ref> |
||
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до [[1268]]. године, када га освајаја Мамелучки султан Египта [[Бајбарс]].{{sfn|Runciman|1987|p=324}} Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност. |
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до [[1268]]. године, када га освајаја Мамелучки султан Египта [[Бајбарс]].{{sfn|Runciman|1987|p=324}} Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност. |
||
У [[15. век|XV веку]] Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део [[Османско царство|Отоманског царства]]. |
У [[15. век|XV веку]] Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део [[Османско царство|Отоманског царства]]. |
||
Године 1822, и поново [[1872]]. године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен. |
Године 1822, и поново [[1872]]. године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен. |
||
| Ред 85: | Ред 85: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Runciman|first=Steven|authorlink=Стивен Рансиман|title=A History of the Crusades|url=https://books.google.com/books?id=mrw8AAAAIAAJ&pg=PA324|year=1987|publisher=CUP Archive|isbn=978-0-521-34772-3|pages=324}} |
* {{Cite book| ref=harv|last=Runciman|first=Steven|authorlink=Стивен Рансиман|title=A History of the Crusades|url=https://books.google.com/books?id=mrw8AAAAIAAJ&pg=PA324|year=1987|publisher=CUP Archive|isbn=978-0-521-34772-3|pages=324}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Christensen-Ernst|first=Jørgen|title=Antioch on the Orontes: A History and a Guide|url=https://books.google.com/books?id=y_J1CgAAQBAJ&pg=PA104|year=2012|publisher=Hamilton Books|isbn=978-0-7618-5864-5|pages=104}} |
* {{Cite book| ref=harv|last=Christensen-Ernst|first=Jørgen|title=Antioch on the Orontes: A History and a Guide|url=https://books.google.com/books?id=y_J1CgAAQBAJ&pg=PA104|year=2012|publisher=Hamilton Books|isbn=978-0-7618-5864-5|pages=104}} |
||
Верзија на датум 19. јануар 2020. у 05:08
| Антиохија тур. Antakya | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Турска |
| Покрајина | Хатај |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 190.377 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 36° 12′ 10″ С; 36° 09′ 37″ И / 36.202667° С; 36.160389° И |
| Временска зона | UTC+2 |
  Антиохија Антиохија на карти Турске | |
| Позивни број | 326 |
Антиохија (грчки: Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη; турски: Antiokheia; латински: Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri; арапски: انتاكيّة), савремени назив Антакија (турски: Antakya; грчки: Αντάκια [Antákia]), је град у данашњој Турској у вилајету Хатај. Налази се на 30 km од Средоземног мора на левој обали реке Оронто, близу границе са Сиријом. Према процени из 2009. у граду је живело 190.377 становника.
Други називи
Због постојања већег броја градова под именом Антиохија у антици и средњем веку овај град се често називао и:
- Велика Антиохија
- Сиријска Антиохија
Егзегетска школа
Град је чувен по егзегетској Антиохијској школи која показује ход Цркве у Сирији и Палестини, наглашавајући историјски или буквални смисао текста Светога Писма, не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини.
Познати представници су:
- Дидор Тарсијски (око 300—390.)
- Теодор Мопсуестијски (око 350—428.)
- Теодорет Кирски (око 393—466.)
- Јован Златоусти (349—407)
У домену Христологије, Антиохијска школа постала је позната по споровима које су изазвали списи Кирила Александријског. Начелно, антиохијски богослови нагињали су одвајању човечанске од божанске природе, тј. доказивању независне људске природе, што је охрабрило несторијанство.
Историја
Град Антиохију основао је Селеук I Никатор оснивач династије Селеукида (305/04 - 281. п. н. е.), око 300. п. н. е. (садашњи назив је Антакиа).
64. п. н. е. Антиохија, као и цела Сирија, улазе у састав Римског царства. Од 27. п. н. е., Сирија постаје римска провинција са центром у граду Антиохија.
Антиохија се помиње у Новом завету везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и Антиохијска црква 37. године. Њен први епископ био је свети Апостол Петар (45. - 53.), који је овде боравио заједно са апостолима Варнавом и Павлом. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети Евод (53. - 68.), а након њега свети мученик Игњатије Антиохијски (68. - 107.).
Током III и IV века у Антиохији је одржано више црквених сабора, од којих је најзначајнији Антиохијски сабор 341. године.
Године 638. Антиохију су освојили Арапи. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у џамије. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја XI века.
Године 750. династију Омаида смењује династија Абасида. Калифат Абасида 30-их година X века почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури.
У време цара Нићифора II Фоке 1078. град освајају Јермени, а 1084. године поново Турци Селџуци, који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. Крсташи 1098. године на територији Сирије оснивају грофовију Едесу. Исте године крсташи освајају Антиохију, која долази под власт једног од вођа Првог крсташког рата Боемонда Тарентског.[1]
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до 1268. године, када га освајаја Мамелучки султан Египта Бајбарс.[2] Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност.
У XV веку Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део Отоманског царства.
Године 1822, и поново 1872. године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен.
Становништво
Према процени, у граду је 2009. живело 190.377 становника.
| 1990. | 2000. |
|---|---|
| 123.871 | 144.910 |
Партнерски градови
Референце
- ^ Christensen-Ernst, Jørgen (2012). Antioch on the Orontes: A History and a Guide. Hamilton Books. стр. 104. ISBN 978-0-7618-5864-5.
- ^ Runciman 1987, стр. 324.
Литература
- Runciman, Steven (1987). A History of the Crusades. CUP Archive. стр. 324. ISBN 978-0-521-34772-3.
- Christensen-Ernst, Jørgen (2012). Antioch on the Orontes: A History and a Guide. Hamilton Books. стр. 104. ISBN 978-0-7618-5864-5.
