Хијерон II — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Dinastie della grecia occidentale, hieron II, 32 litri di siracusa, 274-216 ac ca.JPG|thumb|Coin of Hiero II of Syracuse]]
{{Инфокутија владар
{{Инфокутија владар
| име = Хијерон II
| име = Хијерон II
| слика = Dinastie della grecia occidentale, hieron II, 32 litri di siracusa, 274-216 ac ca.JPG
| слика =
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =

Верзија на датум 19. јануар 2020. у 07:00

Хијерон II
Лични подаци
Датум рођења308. п. н. е.
Место рођењаСиракуза,
Датум смрти215. п. н. е.
Место смртиСиракуза,
Породица
ПотомствоGelo, son of Hiero II, Demarata
РодитељиХијерокло
Период270. п. н. е.-215. п. н. е.

Хијерон II (? - 215. п. н. е.) је био краљ Сиракузе у периоду од 270. п. н. е. до 215. п. н. е. Током његове дуге владавине се на Сицилији одиграо Први пунски рат, у коме је Хијерон играо важну улогу и током кога је Сиракуза ступила у чврст савез са Римом, стекавши велики просперитет и поставши важно културно и научно средиште античког света.

Хијерон је био незаконити син Хијерокла, сиракушког племића који је тврдио да подстиче од тиранина Гелона. За време Пировог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Своју је политичку позицију ојачао оженивши се за кћи Лептина, једног од најутицајнијих грађана.

У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с Мамертинцима који су држали Месану. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила картагинска дипломатска интервенција. Упркос томе, импресионирани грађани су га 270. п. н. е. именовали краљем.

Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе

Када је године 264. п. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом Ханоном супротставио конзулу Апију Клаудију Каудексу; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима 263. п. н. е. склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије.

Хијерон је након тог времена био римски савезник, помагајући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник Архимед, за чији је рачун саградио низ опсадних справа. Такође је деловао и славни песник Теокрит, који је написао низ песама у почаст Хијерона.

Литература

Спољашње везе