Аутономија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
#1lib1ref
Ред 1: Ред 1:
'''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].
'''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].<ref>{{cite web |title=Šta znači AUTONOMIJA? |url=http://staznaci.com/autonomija |website=Šta Znači |accessdate=20. 1. 2020}}</ref>


==Историја==
==Историја==

Верзија на датум 20. јануар 2020. у 23:52

Аутономија, преведен са грчког језика значи: αυτονομία — „самозакоње“ (αυτο — „сам“ и νομος — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као одређени степен самосталности мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: потчињености и независности.[1]

Историја

Некада је аутономија подразумевала висок степен самосталности. Али, све тече и мења се (panta rei). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем Интернета и медија) и глобализацијом економије, аутономија постаје етапа глобалне интеграције. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије.

Подела

Аутономија може бити:

У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[2].

У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.

У физиологији, аутономни нервни систем је независан у односу на централни.

У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.

Референце

  1. ^ „Šta znači AUTONOMIJA?”. Šta Znači. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.