Корисник:Miljan Simonović/Konferencija Vikimedija+Obrazovanje 2019

Petak, 5. april

Ceremonija otvaranja

Početak konferencije, odnosno ceremonija otvaranja, održan je u zgradi gradskog saveta, u centru San Sebastijana, i to u petak uveče, kada je većina učesnika konferencije pristiglo u ovaj grad na severoistoku Španije.

Konferenciju je otvorila Savetnica za kulturu, Miren Azkarate, koja je navela da je Donostija, odnosno San Sebastijan, bila proglašena za grad kulture Evrope 2016. godine. Pomenula je da je ponosna na baskijsku korisničku grupu, koja je doprinela tome da baskijski jezik bude široko prisutan na internetu i na Vikipediji. Govorila je i o saradnji sa univerzitetom, gde i ona radi i na kome podstiče studente da pišu članke na Vikipediji.

Nakon nje, reč je preuzeo Načelnik odeljenja za kulturu baskijske vlade, Bingen Zupirija, koji se zahvalio Zadužbini, koja je pomogla da se konferencija organizuje, kao i inicijativi korisničke grupe da skupi sve ljude i napravi ovakav događaj. Govorio je o istoriji svoje zemlje, kao i o istoriji nastanka enciklopedije i o tome kako je Vikipedija postala najpoznatija enciklopedija. Pomenuo je da Vikipedija na baskijskom zauzima 29. mesto na globalnoj listi Vikipedija po broju članaka, a za to su zaslužni ljudi koji su vredno radili na očuvanju ovog jezika. Potom je prisutnima objasnio kako je nastao današnji baskijski jezik, odnosno kako su početkom 20. veka počele da nastaju institucije koje su pomogle da se jezik održi.

Na kraju ovog dela obratio se Havijer Armendaric, predsednik korisničke grupe, koji je još jednom poželeo dobrodošlicu delegatima, zahvalio se gradskoj većnici na saradnji i mogućnosti da se konferencija otvori u njihovim prostorijama. Svoj govor nastavio je pričom o istoriji nastanka korisničke grupe, koja je kreirana nakon što je uočeno da su ljudi koji govore baskijski često samo koristili Vikipediju bez doprinošenja istoj. Da bi ih skupili i aktivirali, oformili su korisničku grupu čiji je cilj takođe bio saradnja sa obrazovnim institucijama.

Nikol Sad je u ime Zadužbine Vikimedija pozdravila sve i poželela dobru i korisnu konferenciju. Onda je najavila Meri Berns, koja je bila glavni govornik otvaranja i koja je govorila o svom iskustvu u radu sa profesorima i nastavnicima dugi niz godina. Pomoću Mentija postavila nam je dva pitanja - kako smo postali dobri u onome što jesmo i kako da nastavnici postanu dobri u Vikipediji. Ispostavilo se da je odgovor na oba pitanja vezan za praktičan rad - raditi to, bilo sam, bilo u grupama ili zajedno sa mentorom. Nakon toga govorila je o zanimljivoj i tužnoj stvari - da se obrazovanje nije promenilo od 1432. godine, kada su u Sorboni glavni način obrazovanja bila predavanja. Tako su i dan danas predavanja dominantan način prenošenja informacija. Iako se stvari generalno poboljšavaju (i Vikimedijin pokret je deo tih promena), i dalje postoji problem. Predavanja su takozvane “bubašvabe” obrazovanja, jer su toliko dugo opstale. Dobra su metoda za površno učenje. S druge strane, ona se interesuje za dubinsko učenje (deep learning), gde se učenici zaista uključuju, postoji interakcija, učenici razmišljaju... Postoji nekoliko stepenika stručnosti koje profesori treba da pređu u okviru svoje karijere i dubinsko učenje tu pomaže. Onda nam je dala kratak kviz - trebalo je da odgovorimo na pitanje šta je to dubinsko učenje, i imali smo 4 ponuđena odgovora. Tek 44% prisutnih je odgovorilo tačno, što je bio ilustrativni dokaz da predavanja nisu efektivna, odnosno da sam sadržaj nije dovoljan.

Onda nam je dala zadatak pod nazivom TrianQuad: u malim grupama smo imali zadatak da na osnovu 19 slika određenih figura (na svakoj figuri je bio po jedan trougao i jedan pravougaonik, u određenoj konfiguraciji) pokušamo da definišemo šta je to TrianQuad. Ovim smo koristili induktivno rezonovanje (kao suprotnost deduktivnom rezonovanju), što nas tera da posmatramo, prepoznajemo šablone, pravimo hipoteze i stvaramo teorije. Pozabavila se načinom na koji smo rešili problem, kao i o ključnim stvarima koje razlikuju dubinsko učenje od ostalih metoda učenja.

Zatim je prikazala političku reklamu iz 1964. godine koja je emitovana jednom u SAD, a onda je povučena. Reč je o reklami pod imenom “Daisy”, koja je služila u kampanji Lindona Džonsona u ciku Hladnog rata, a koja je sa naizgled nevine situacije brzo prešla u sadržaju na užasavajuće slike i zastrašujuće poruke. Nakon odgledane reklame analizirali smo je i pokušali da otkrijemo elemente koji su činili ovu reklamu efektivnom. Na ovom primeru smo videli kako funkcioniše Blumova taksonomija dubinskog učenja, gde je fokus ne samo na sadržaju, već i na doživljaju, odnosno instrukcijama. Završila je izjavom da ako tražimo najbolje od nastavnika, dobićemo najbolje od učenika. Sistemi školstva i dalje nisu dobri i treba da se radi na njima, a ilustrativni primer toga je činjenica da sportisti dobijaju daleko više profesionalne formacije (odnosno praktičnog rada) od nastavnika.

Posle zvaničnog dela, usledila je večera u istom prostoru. Večera je bila interesantna, pošto smo imali pinčose - španske zalogajčiće. Nakon večere uputili smo se u pab nedaleko od hotela, za koji smo imali po jedan vaučer za besplatno piće.

Subota, 6. april

Uvodna plenarna sesija

Glavni konferencijski deo otvorila je Ketrin Mar, izvršna direktorka Zadužbine, koja je poželela dobrodošlicu svima i izrazila zadovoljstvo što prisustvuje ovoj konferenciji. Izjavila je da smo ovde, jer prepoznajemo da je obrazovanje bitno. Spomenula je Uneskove ciljeve održivog razvoja, gde se četvrti po redu odnosi na kvalitetno obrazovanje. Spomenula je strategiju pokreta, proces koji je počeo 2017. godine, a ima za cilj da utaba stazu razvoja do 2030. godine. Posebno je obratila pažnju na pravičnost znanja, jedno od usvojenih strateških usmerenja. 40% učenika na svetu se ne podučava na svom maternjem jeziku, a oko 250 miliona arapskih učenika ne priča nijedan drugi jezik. Tu se nadovezala sa uspešnom pričom univerziteta Hašemit u Jordanu, ali i programima za pisanje o medicini širom sveta. Deo smo OER ekosistema i vrlo smo adaptabilni. Govorila je o istoriji obrazovanja i o istoriji Obrazovnog programa. Pomenula je neke uspešne priče iz sveta vezanih za obrazovanje, među kojima su WikiAfrica (takmičenje u pisanju lokalno bitnih stvari preko aplikacije za oflajn uređivanje), Viki klubovi u Jermeniji, Viki ambasadori u Izraelu, kao i akreditovani seminari kod nas. Spomenula je i primere iz Norveške, Češke, Argentine, Palestine itd. Svi ti programi su vrlo inspirativni i pozitivni za Vikimedijin pokret. Nakon pitanja iz publike, otvaranje je završeno. Nakon toga, glavni organizator, Galder, dao je nekoliko informacija logističke prirode, a onda je konferencija nastavljena.

Prva sesija bila je o Vikipediji na bangladeškom jeziku. Prezentovala je Afifa, koja je govorila o istraživanju koje je sprovela njihova organizacija, a koje je pokazalo da većina stanovništva ne zna za Vikipediju ili ne zna kako da je koristi i uređuje. Dosta ljudi zna za Vikipediju, ali onu na engleskom. Istraživanje im je pomoglo da shvate šta loše rade, kao i da dobiju inpute od zajednice šta može biti bolje. Potom su preuzeli određene mere kako bi ispravili greške i poboljšali Vikipediju. Jedna od stvari kojom su se bavili jeste lista najbitnijih članaka koje treba njihova Vikipedija da ima - kreirali su je, a potom pokušali da članke sa te liste srede i dopune.

Naredna kratka sesija bila je na baskijskom, a imali smo male probleme da čujemo prevod, tako da sam propustio početak. Merče i njen kolega su govorili o "writer guards" - fensi naziv za seriju obučavanja bibliotekara koje je korisnička grupa obučavala da koriste i uređuju Vikipediju. Pokazala nam je i prigodan video koji ukratko pokazuje pregled njihovog projekta. Još jedan deo tog projekta je bio sarađivanje sa piscima, koje su snimali kako čitaju delove svojih knjiga (68 video snimaka objavljeno i potom ubačeno u članke o piscima i knjigama koje su čitali). Pisce su takođe tom prilikom fotografisali i fotografije iskoristili za ilustrovanje članaka. Bavili su se i Vikizvornikom, gde su ubacivali neke knjige. Objavili su i knjigu sa 54 članka koji su napisani tokom te akcije (naveli su neko ne toliko smisleno objašnjenje na pitanje zašto su bacali pare na to i uništavali šume, pošto Zadužbina podržava neku inicijativu prema kojoj treba izbegavati ovakve stvari). Organizovali su i razne događaje kako bi promovisali sve to, a "Džaba radimo sve ovo ako nismo vidljivi!" bio je razlog i motiv za sve te promo događaje. Pozivali su pisce da iskažu svoje mišljenje o Vikipediji, organizovali putujuću izložbu koja je putovala od biblioteke do biblioteke.

Danas pokušavaju da uključe što više biblioteka i da prošire projekat, pokušavajući da ga pritom učine autonomnim (kao naš Viki bibliotekar). Svakog petka rade, jednom mesečno organizuju obuku za nove ljude, tj. one koji žele da im se priključe.

Sledeću prezentaciju održala je Žaklin iz Vikimedije Meksiko koja je govorila o Dešbordu i njegovom korišćenju u Obrazovnom programu. Kao primer pokazala je akciju #1lib1ref, gde smo, naravno, mi bili prvi. :) Objasnila je kako se koristi, ali je ukazala na njegove nedostatke u pogledu komplikovanosti za profesore. Pored njega, oni su u Meksiku koristili Wikipedia Assignment rubric sistem za dodelu poena (ili tako nešto). Nakon toga su kreirali brošuru o dobrim praksama koju, između ostalog, koriste i kao instrument za sklapanje daljih saradnji. Uglavnom, ništa posebno i ništa novo, dosta ljudi je iskoristilo priliku da se požali na manjkavosti Dešborda, s obzirom da su tu bili ljudi zaduženi za njegov razvoj.

Druga sesija posle pauze bila je o načinima koje je korisnička grupa Baski regiona koristila da pomogne nastavnicima da koriste Vikipediju i druge viki projekte Vikimediju u nastavi.

Napravili su kratke, ilustrativne priručnike za ljude koji se po prvi put susreću sa Vikipedijom. Sama ideja i izgled priručnika su odlični, ali prezentacija nije bila nešto zanimljiva, pogotovo kad se sluša prevodilac, pošto ovi ljudi imaju poriv da pričaju na svom maternjem jeziku iako znaju engleski. Govorili su malo i o Txikipediji, delu Vikipedije koji su kreirali za decu od 8 do 13 godina, sa sadržajem prilagođenim tom uzrastu. Uglavnom, ovo je jedna od ideja koje imam, a što sam pominjao na sastanku i na Diskordu. Njihove stranice za pomoć (čak i sve ostale stranice na Vikipediji) izuzetno su lepe, sređene i deluju modernije nego bilo koja druga Vikipedija, tako da ih možemo iskoristiti kao smernice prilikom sređivanja naših stranica za pomoć.

Poslednji pre ručka bio je Metju iz Vikimedije Francuske, a tema njegove prezentacije bilo je takmičenje koje su oni organizovali za srednjoškolce. Kao po običaju, ništa se nije razumelo od onog engleskog sa francuskim naglaskom, ali koliko sam shvatio, radi se o takmičenju koje se organizuje dugi niz godina u kom učestvuju srednjoškolci tokom cele školske godine, učeći da uređuju Vikipediju, a potom pišući članke, da bi se u junu proglasio pobednik i dodelile nagrade. Otprilike naše standardno takmičenje na steroidima (pošto duže traje) sa manjom ciljnom grupom i sa dobrom dokumentacijom (nastavnici pravili vodič). Takođe, neki nastavnici su vremenom dovoljno savladali uređivanje, tako da sada pomažu u obukama.

Nakon ručka slušao sam Anhela iz Vikimedije Španije koji je i profesor na masteru na UOC (univerzitet u Kataloniji). Govorio je o ORES-u, alatu koji koristi mašinsko učenje kako bi predvideo vandalizme. On je izvršio istraživanje i analizu tri kursa koja je održao studentima kako bi video kakvi su studenti bili na početku i na kraju kursa, i to u pogledu kvaliteta njihovih izmena. Iako je prezentacija bila o meni zanimljivom ORES-u, nešto nisam izašao bogatiji nakon nje, pošto mi deluje da je vršio istraživanje čisto da bi se igrao sa softverom ili šta već, pošto rezultati istraživanja nisu iskorišćeni ni za šta, tj. nije izneo nikakve zaključke do kojih je došao nakon istog (sem onih kvantitativnih - u ovom periodu su radili slabije, u ovom periodu su najviše grešili i slično), niti načine na koje bi poboljšao kurseve koji su bili analizirani.

Koosnivačica Vikimedije Egipat, Rem Al-Kašif, govorila je o primerima dobre prakse u Egiptu - kako oni realizuju Obrazovni program u saradnji sa univerzitetima i bibliotekama. Pokušala je da se ne bavi prepričavanjem, već da priča uopšteno kako bi svi mogli da se pronađu, ali se ona nije baš pronašla. :/ Uglavnom, pričala je o načinima i pristupima koje su oni koristili u Egiptu, a ono što mi je zapalo za oko bila je obavezna praksa na fakultetu - pisanje članaka na Vikipediji. To je nešto slično onome što mi radimo sa Milošem na Filozofskom, samo na znatno višem nivou, u smislu da učesnici pišu mnogo duže i ozbiljnije članke i poseban deo vremena posvećuju pronalaženju i prikupljanju literature.

Pre druge pauze kratku prezentaciju održao je Mosab, govoreći o Obrazovnom programu na Hašemit univerzitetu u Jordanu. Malo sam bio nepažljiv pa nisam pohvatao sve što je pričao, ali sam iste večeri nadoknadio sve, pošto sam naleteo na njega u kući sajdera. Pričali smo o tome što je prezentovao tog dana, a ja sam ga ponajviše zapitkivao o ugovoru koji je Univerzitet potpisao sa Zadužbinom, pošto mi je to delovalo interesantno i eventualno primenljivo kod nas.

Poslednja tokom prvog dana bila je Lijena koja je pričala o tome kako poboljšati Obrazovni program. Po meni je ovo bila najkorisnija sesija, zajedno sa onom koju je u nedelju držala takođe ona. Tokom ove radionice, govorila je o istoriji nastanka WikiEdu Fondacije, o tome kako je ušestostručen broj članaka napisanih u okviru Obrazovnog programa kada se taj deo odvojio od Zadužbine, pa je ovo predavanje trebalo da nam objasni kako da i mi sa svojim postojećim kapacitetima to učinimo. Jedna od glavnih stvari kojima smo se bavili bio je Process mapping - postupak kreiranja tabele kojom se identifikuju koraci u određenom projektu, stvari koje mogu biti poboljšane (automatizovane), zavisnosti od ljudi, kao i stvari koje su neophodne da bi se nešto uradilo. Nakon toga se poljima dodeljuju težinski koeficijenti, odnosno identifikuju se stvari koje prve mogu da "puknu", tj. stvari od kojih najviše zavisimo i koje nas sprečavaju da postignemo bolje rezultate. Sve u svemu, sačuvao sam papir i mogao bih da pomognem Nebojši da odradimo proces za neke projekte.

Još nešto što sam pohvatao tokom sesije, a što je korisno i da mi uradimo, jeste da kreiramo spiskove nedostajućih članaka na razne teme (list of women scientists,...), kako bismo lakše ostvarili saradnje sa raznim institucijama (mnogo je lakše kad znamo "šta nam treba"). Još jedan predlog je ostvarivanje saradnje sa institucijama poput onih sa kojima sarađujemo na Viki voli prajd, dakle institucije usko fokusirane na određene oblasti (Centar za ženske studije).

Plenarna sesija na kraju dana

Zatvaranje prvog dana obeleženo je pričom o enciklopedijama za decu, tačnije panelu kojim je predsedavao Ziko van Dajk. On je imao uvodno izlaganje, gde je naveo nekoliko pretpostavki: 1) Enciklopedije su dobre za decu, 2) One moraju biti drugačije za decu, 3) Deca i odrasli ne mogu biti na istom vikiju, 4) Enciklopedije su odgovarajuće za decu i 5) Treba da bude jednostavno, svedeno i ograničeno.

Dalje se govorilo o italijanskoj i baskijskoj verziji Vikipedije koje se koriste za decu, odnosno o enciklopedijama koje samo deca uređuju. Što se tiče prve, reč je o Vikidia - italijanskoj slobodnoj enciklopediji za decu od 8 do 13 godina. Mateo je objasnio kako funkcioniše ova enciklopedija i pokazao primere članaka koje deca pišu. Pored ovoga, deca se takođe bave Vikiverzitetom, kao i Viki putovanjima, gde doprinose pišući na kreativan način i baveći se njima bliskim temama.

Ilario iz Vikimedije Švajcarske pričao je o WikiMini, projektu namenjenom da pomogne deci da rade zajedno (nije viki, već obrazovni alat za decu), a nakon njega je Ziko govorio o Kleksikonu, dečjoj enciklopediji kreiranoj pre 5 godina (inicijalno finansirala Vikimedija Nemačke). Članke na enciklopediji kreiraju odrasli, a čitaju ih deca. Kleksikon se razlikuje od Vikipedije po tome što je sintaksa znatno jednostavnija, a trenutno ima nešto više od 2.000 članaka.

Čikipedija, baskijska verzija Vikipedije za decu, kreirana je pre godinu dana i trenutno ima oko 1.500 članaka. Za razliku od prethodnih, Čikipedija je deo Vikipedije na baskijskom, a ne zaseban projekat, a člancima se pristupa kao što se menja pismo na Vikipediji na srpskom (sa razlikom da je ovde reč o stranicama u posebnom imenskom prostoru). Polovinu članaka na Čikipediji napisali su studenti, a radi se na tome i da sama deca pišu članke. Potom se obratio i jedan od nastavnika koji je uključio Čikipediju u nastavu, koji je objasnio kako je to uradio, koje je zadatke davao deci i kako ih je podsticao da koriste ovu enciklopediju.

Nakon ovog panela, završen je zvanični program za ovaj dan. Svi smo se spustili na prizemlje, kako bismo učestvovali u grupnoj fotografiji na stepenicama konferencijskog prostora. Nakon toga postojala je posterska sesija, ali kako je već prošlo 19 h, rešili smo da je preskočimo i skoknemo do hotela, kako bismo se malo odmorili od veoma dugog programa ovog glavnog dana konferencije. Nakon kraćeg odmora, odvezeni smo busevima do jednog restorana van grada, koji je takozvani “Cider House”, odnosno kuća jabukovače. Tu se direktno iz buradi može sipati sajder od jabuke, gde se redovno isti prosipa po podu, tako da sam restoran vrlo smrdi na dotičnu tekućinu. S druge strane, služi se hrana u nekoliko navrata: svaku put se donese tanjir nekog jela, ali ne postoje stolice, tako da ljudi stoje oko stolova i pokušavaju da jedu iz tih zajedničkih tanjira.

Nedelja, 7. april

Uvodna plenarna sesija

Poslednji konferencijski dan započeo je panelom o strategiji u okviru obrazovanja. Malo se kasnilo jer su ljudi spavali duže. Prva stvar koju smo odradili bila je think-pair-share aktivnost (TPS podrazumeva podelu u manje grupe, razmišljanje oko nečega individualno, razgovor u parovima, a onda i deljenje u okviru grupe), a zadatak je bio odgovoriti na pitanje “Koja je najvažnija stvar koju ste naučili juče?” Potom smo koristili istu aktivnost da odgovorimo na dva nova pitanja, ovog puta u većim grupama i da odgovore napišemo na veliki papir. Pitanja su bila:

• Kako vidite da Vikimedijini projekti doprinose vašem lokalnom kontekstu? Šta promeniti kako biste došlo do toga?
• Kako proširiti trenutni doseg Vikimedijinih projekata u vašem obrazovnom procesu?

Nakon toga sam ja držao sesiju o Viki ambasadorima. Bila je slična onoj sa CEE konferencije, s tim što sam ovog puta ubacio i priču o Edu Viki kampu kao načinu za regrutovanje ambasadora. Dosta ljudi je bilo zainteresovano za naš priručnik, tako da bi bilo dobro da ga prevedemo da bismo proširili naše iskustvo i pomogli drugima. Pre same prezentacije sam se na kratko video sa Gabrijelom iz Vikimedije Češke, kada smo se dogovorili da tokom dana popričamo više o detaljima koje nisam pominjao tokom prezentacije.

Lijena je nakon mene imala još jednu prezentaciju, a ovog puta je pričala o seminaru koji je WikiEdu fondacija pokrenula prošle godine. Reč je o kursu za nastavnike, profesore i ostale profesionalce koji 12 nedelja kroz diskusije i zadatke uče da koriste Vikipediju, a cilj kursa je da profesionalci tokom njega srede (dopune) dva članka koji su izuzetno popularni na Vikipediji na engleskom, a koji nisu dovoljno dobro napisani. Kurs se plaća, a Lijena je podugo objašnjavala zašto naplaćuju kurs i zašto smatra da takve stvari treba naplaćivati. Argumenti su slični mojima koje sam izneo kada smo pričali o naplaćivanju naših seminara, a glavni su da je to jedan od načina da se krene ka smanjenju zavisnosti od Fondacije, kao i to što se svi kursevi i seminari te vrste naplaćuju. Iznela je dosta zanimljivih stvari, te preporučujem Nebojši da pogleda dokumentaciju projekta kako bismo nešto od toga primenili. Ono što sam više puta naglašavao i što ne koristimo puno, a što je dosta značajno, jeste LinkedIn i njegova vrednost u pronalaženju partnera, o čemu je i Lijena pričala tokom sesije. Oni čak učesnicima kursa dodeljuju sertifikat na LinkedIn-u, što je dobro jer pomaže da se kurs dalje promoviše. Kada je reč o člancima koji se dopunjuju, njih pronalaze koristeći ORES i Dešbord. Potonji, verovali ili ne, ima alatku kojom se mogu pronaći članci koji su popularni, dosta čitani, ali koji nisu najbolje napisani i/ili koji imaju neke šablone za sređivanje.

Nakon ovoga, usledila je pauza, koju sam iskoristio da pričam sa Gabrijelom. Oni od ove godine kreću da se bave Viki ambasadorima, tako da sam joj detaljno objasnio kako funkcioniše ceo proces i kako izgleda naš kamp. Pokazao sam joj i stranicu događaja i objasnio da kampere ne učimo samo kako da uređuju Vikipediju, već i brojne druge stvari, a pričali smo i o raznim načinima koje koristimo da motivišemo ambasadore da nastave sa radom. Dao sam joj kontakt da može da pita sve što je zanima, ali sam rekao da je možda bolje da se čuje sa Nebojšom, pošto on ima više vremena.

Zatvaranje konferencije

Ceremonija zatvaranja odigrala se u Plazi, prostoru u kom je Katrin držala uvodni govor. Galder je zatvorio konferenciju bez puno pompe. Zahvale su podeljene organizatorima, fotografima, kuvarima i pomoćnom osoblju, kao i ljudima koji su bili na help desku.

Kada je konferencija zatvorena, zainteresovani ljudi, uključujući i nas dvojicu, mogli su organizovanim busem da odu do Francuske, gde je održana Korika, trka za baskijski jezik. Naime, to je trka koja se održava jednom u dve godine i koja ima za cilj širenje svesti o baskijskom jeziku i kulturi i ona traje 11 dana. U bilo kom trenutku u tom periodu, neko trči u toj trci, koja se odigrava na prostoru cele Baskije, što pokriva severoistočni deo Španije i jugozapadni deo Francuske. Pošto je u vreme završetka konferencije trka bila u francuskom delu, morali smo da odemo do sela Villefranque (Milafranga), koje broji oko 2 hiljade žitelja, gde smo dočekali trkače na odgovarajućem mestu, u otprilike očekivano vreme, pa smo sa njima istrčali jedan kilometar. Nakon povratka u San Sebastijan, Miljan i Filip su se uputili ka Bilbau, gde su nastavili svoje putešestvije.