Жозеф Бонапарта — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
#1Lib1Ref
#1Lib1Ref
Ред 30: Ред 30:
[[Жоашен Мира]] је 1808. постао краљ Напуља, а Жозеф је постао [[28. мај|28. маја]] [[1808]]. краљ [[Шпанија|Шпаније]].<ref name="наки" /> Током владања [[Шпанија|Шпанијом]] укинуо је [[шпанска инквизиција|шпанску инквизицију]], делом и зато што је Наполеон био у свађи са папом. Покушао је да постане популаран у Шпанији, али је то било безуспешно. Великим делом због страног порекла и подршке, а и због чланства у масонима. Осим тога веома мало је учио шпански. Говорио је јако лоше шпански. Током његове власти [[Венецуела]] је [[1810]]. прогласила независност. Венецуела је била прва држава која је прогласила независност од Шпаније. Током [[шпански рат за независност|рата за независност Шпаније]] (1807—1814.) номинално је командовао француском војском у Шпанији, а у ствари су команданти консултовали о свему Наполеона. Стално је био угрожен претњама атентата.
[[Жоашен Мира]] је 1808. постао краљ Напуља, а Жозеф је постао [[28. мај|28. маја]] [[1808]]. краљ [[Шпанија|Шпаније]].<ref name="наки" /> Током владања [[Шпанија|Шпанијом]] укинуо је [[шпанска инквизиција|шпанску инквизицију]], делом и зато што је Наполеон био у свађи са папом. Покушао је да постане популаран у Шпанији, али је то било безуспешно. Великим делом због страног порекла и подршке, а и због чланства у масонима. Осим тога веома мало је учио шпански. Говорио је јако лоше шпански. Током његове власти [[Венецуела]] је [[1810]]. прогласила независност. Венецуела је била прва држава која је прогласила независност од Шпаније. Током [[шпански рат за независност|рата за независност Шпаније]] (1807—1814.) номинално је командовао француском војском у Шпанији, а у ствари су команданти консултовали о свему Наполеона. Стално је био угрожен претњама атентата.


Абдицирао је после [[битка код Виторије|битке код Виторије]] 1813. и вратио се у Француску. Године 1814. заповеда одбраном [[Париз]]а. После [[Битка код Ватерлоа|битке код Ватерлоа]] склања се у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]]. Наполеонове присталице су га сматрале законитим наследником после смрти Наполеоновог сина [[Наполеон II Бонапарта|Наполеона II Бонапарте]] [[1832]]. Он сам није одлучно полагао право на царство. [[1841]]. преселио се у [[Италија|Италију]]. Умро је у [[Фиренца|Фиренци]] 1844.
Абдицирао је после [[битка код Виторије|битке код Виторије]] 1813. и вратио се у Француску. Године 1814. заповеда одбраном [[Париз]]а. После [[Битка код Ватерлоа|битке код Ватерлоа]] склања се у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]]. Наполеонове присталице су га сматрале законитим наследником после смрти Наполеоновог сина [[Наполеон II Бонапарта|Наполеона II Бонапарте]] [[1832]]. Он сам није одлучно полагао право на царство. [[1841]]. преселио се у [[Италија|Италију]].<ref name="наки" /> Умро је у [[Фиренца|Фиренци]] 1844.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 25. јануар 2020. у 09:56

Жозеф Бонапарта
Лични подаци
Датум рођења(1768-01-07)7. јануар 1768.
Место рођењаПортици, Италија
Датум смрти28. јул 1844.(1844-07-28) (76 год.)
Место смртиРим, Италија
Породица
СупружникJulie Clary
ПотомствоZénaïde Laetitia Julie Bonaparte, Charlotte Napoléone Bonaparte, Félix-Joseph-François de Lacoste
РодитељиКарло Бонапарта
Letizia Ramallo
ДинастијаБонапарта
ПретходникФернандо IV
НаследникЖоашен Мира

Жозеф Наполеон Бонапарта (франц. Joseph-Napoleon Bonaparte; Портици, 7. јануар 1768 — Рим, 28. јул 1844) је био краљ Напуља и краљ Шпаније, Наполеонов старији брат. Наполеон га је прогласио краљем Напуља (1806—1808), а краљем Шпаније од 6. јула 1808.[1] Био је номинално краљ Шпаније до 11. децембра 1813, али фактички се вратио у Француску 13. јуна 1812.

Жозеф Бонапарта је рођен као Ђузепе Наполеон Бонапарта. Био је адвокат, политичар и дипломата. За време Директоријума био је члан Савета 500 и био је француски амбасадор у Риму 1797. 1800. је представник републике у САД. У граду Линевилу 2. фебруара 1801. потписао је мир између Француске (за Наполеона) и Аустрије.[2] Дворац Виландри је француска револуционарна власт одузела ранијим власницима, а Наполеон је дворац дао Жозефу. Жозеф је 30. марта 1806. преузео најпре војну команду над Напуљском краљевином, а мало касније постао је краљ Напуља.[2]

Жоашен Мира је 1808. постао краљ Напуља, а Жозеф је постао 28. маја 1808. краљ Шпаније.[2] Током владања Шпанијом укинуо је шпанску инквизицију, делом и зато што је Наполеон био у свађи са папом. Покушао је да постане популаран у Шпанији, али је то било безуспешно. Великим делом због страног порекла и подршке, а и због чланства у масонима. Осим тога веома мало је учио шпански. Говорио је јако лоше шпански. Током његове власти Венецуела је 1810. прогласила независност. Венецуела је била прва држава која је прогласила независност од Шпаније. Током рата за независност Шпаније (1807—1814.) номинално је командовао француском војском у Шпанији, а у ствари су команданти консултовали о свему Наполеона. Стално је био угрожен претњама атентата.

Абдицирао је после битке код Виторије 1813. и вратио се у Француску. Године 1814. заповеда одбраном Париза. После битке код Ватерлоа склања се у Америку. Наполеонове присталице су га сматрале законитим наследником после смрти Наполеоновог сина Наполеона II Бонапарте 1832. Он сам није одлучно полагао право на царство. 1841. преселио се у Италију.[2] Умро је у Фиренци 1844.

Референце

  1. ^ „Бонапарт, Жозеф”. Вокруг света. Приступљено 25. 1. 2020. 
  2. ^ а б в г „Жозеф Бонапарт”. Бонапарт Наполеон. Приступљено 25. 1. 2020. 

Спољашње везе

Жозеф Бонапарта на Викимедијиној остави.


краљ Напуља
1806 — 1808.
краљ Шпаније
1808 — 1813


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жозеф_Бонапарта&oldid=22852474”