Ветерник (Нови Сад) — разлика између измена

Координате: 45° 15′ 07″ С; 19° 45′ 20″ И / 45.252° С; 19.755666° И / 45.252; 19.755666
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историја: + референца
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 176: Ред 176:
* [http://www.osmarijatrandafil.edu.rs/ Основна школа „Марија Трандафил“ у Ветернику] {{ср}}
* [http://www.osmarijatrandafil.edu.rs/ Основна школа „Марија Трандафил“ у Ветернику] {{ср}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Veternik.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Veternik.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=45.252,19.755666&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/veternik/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/veternik/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.252&longitude=19.755666&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.252&longitude=19.755666&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

Верзија на датум 26. јануар 2020. у 14:14

Ветерник
Ветерник
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Становништво
 — 2011.Пад 17.454
 — густина909/km2
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 07″ С; 19° 45′ 20″ И / 45.252° С; 19.755666° И / 45.252; 19.755666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина19,2 km2
Ветерник на карти Србије
Ветерник
Ветерник
Ветерник на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаNS

Ветерник је насеље у граду Нови Сад у Јужнобачком округу. Ветерник представља комбинацију урбане и руралне средине. Према попису из 2011. било је 17.454 становника.

Историја

Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде-ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима, који су учествујући у великој бици против бугарских снага били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника.[1] Ти солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур и створили заметак овог насеља.

Образовно-културне институције

Од образовних установа у Ветернику постоје ОШ „Михајло Пупин“, ОШ „Марија Трандафил“, предшколска установа „Радосно детињство“. Средње образовање становници Ветерника похађају у Новом Саду и Бачкој Паланци.

Од културних установа у Ветернику постоје Културно-привредни центар (КПЦ), Културно-уметничко друштво „Сава Вукосављев"; Фолклорно удружење „Велико коло“ — за узраст од 3 до 77 година.

Ветерничка црква посвећена „Св. Симеону Мироточивом“ спада међу најлепше верске објекте у Србији саграђене крајем 20. века.

Од специјалних, постоји јединствена и највећа установа у Србији Дом за децу и омладину ометену у развоју.

Здравствене институције

У Ветернику се налази велики Дом здравља, и у оквиру истог више различитих диспанзера.

Спорт

У Ветернику се налази Спортски центар „Вујадин Бошков“, тренажна и боравишна база фудбалског клуба „Војводина“ Н. Сада, са 6 травнатих терена. ФК Ветерник, КК Ролинг, KK Ветерник, ОК Рељић

Од познатих личности из света спорта у Ветернику живе (најпознатија спортска породица у Србији) брађа Качар, Тадија (1956) и Слободан (1957), професор физичке културе, а Тадија је Магистар спорта и физичке културе. Освајачи су највреднији трофеја у боксерском спорту. Олимпијских, светских, европских, медитеранских и балканских медаља. Слободан је постао и професионални светски првак ИБФ федерације, 21.12.1985., Пезаро, Италија;Проглашен је за најбољег спортиста АП Војводине XX века, 2001. год.

Ненад (Тадија) Качар (1982), ватерполиста, дипломирао на факултету техничких наука, клупски првак Европе са ВК Бечеј, Бечеј, Србија 2000. године. Од 2006. игра у Катанији на острву Сицилија у Италија., ;

Гојко (Срето) Качар (1987) фудбалер, ФК Војводина Нови Сад, ФЦ Херта Берлин, ХСВ Хамбург. Репрезентативац Србије, 2. место, Европско првество за младе 2007.

Становништво

У насељу Ветерник живи 18.626 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 5.323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године). Становништво Ветерника је између два пописа (1991. и 2002. године) порасло за скоро 100 процената. Године 1991. у насељу је живео 10.271 становник док је 2002. године било 18.626 становника. Овај пораст броја становника је последица грађанског рата у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као и послератних исељавања из тих држава. Што се тиче националних мањина, у Ветернику живе Мађари, Роми, Хрвати и Словаци.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 789
1953. 846
1961. 1.908
1971. 5.730
1981. 9.556
1991. 10.271 9.899
2002. 18.626 19.278
2011. 17.454
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
15.015 80,61%
Мађари
  
473 2,53%
Југословени
  
261 1,40%
Хрвати
  
235 1,26%
Роми
  
208 1,11%
Муслимани
  
196 1,05%
Црногорци
  
185 0,99%
Русини
  
121 0,64%
Словаци
  
88 0,47%
Македонци
  
68 0,36%
Албанци
  
63 0,33%
Украјинци
  
30 0,16%
Словенци
  
22 0,11%
Горанци
  
16 0,08%
Румуни
  
14 0,07%
Бугари
  
12 0,06%
Бошњаци
  
10 0,05%
Немци
  
9 0,04%
Чеси
  
7 0,03%
Руси
  
3 0,01%
Буњевци
  
3 0,01%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
292 1,56%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика

Референце

  1. ^ Ветерник, село слепих са здравом децом. "Време", 29. јан. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе