Строфа

Строфа представља одређени број стихова који чине осећајну, ритмичку и мисаону целину у песми.

Врсте

С обзиром на број стихова, разликују се следеће врсте китица или строфа:

• моностих - строфа од једног стиха,
• двостих (дистих) - строфа од два стиха,
• тростих (терцина) - строфа од три стиха,
• четверостих (катрен) - строфа од четири стиха,
• петеростих (квинтил или квинтина) - строфа од пет стихова,
• шестеростих (секстина, сестина) - строфа од шест стихова,
• седмеростих (септима) - строфа од седам стихова,
• осмеростик (октава) - строфа од осам стихова,
• деветеростих (нона) - строфа од девет стихова,
• десетеростих (децима) - строфа од десет стихова.

Најпознатија и најкоришћенија је строфа од четири стиха - катрен.

Песма од четрнаест стихова, састављена од два катрена и две терцине, назива се сонет. Када се 14 сонета међусобно повежу тако да се завршни стих претходног сонета јавља као први стих наредног сонета, и од тих поновљених 14 стихова добије се петнаести - мајсторски сонет, онда настаје такозвани сонетни венац. Сонетни венац је песнички облик настао врло рано (још у 13. веку у Италији). Писао га је словеначки песник Франце Прешерн, а у српској поезији се јавља у песнишву новијих стваралаца (Бранко Миљковић, Милосав Тешић и други). У српској поезији постоји више од 30 сонатних венаца.

Ако се једна мисаона целина не завршава у једном стиху или строфи него се преноси у наредни стих или строфу, настаје опкорачење:

„ Ти си као и ја, од младости ране,
Осетио општу судбу што нас гази... ”

Рефрен је фигура понављања. Настаје када се једна реч или група речи, или цео стих, понављају после сваке строфе или након већег броја стихова. Употреба рефрена истиче основно песниково осећање или мисао која је битна за целу песму и песниково расположење изражено у песми.

Литература

• Часлав Ђорђевић, мр Предраг Лучић, Књижевност и српски језик, Издавачка агенција Д-Ђорђевић, Нови Сад 2009. ISBN 978-86-85691-39-3.

Препоручена литература

• Група аутора: Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1975.
• Солар, Миливој: Теорија књижњвности, Школска књига, Загреб, 1977.
• Живковић, Драгиша: Теорија књижњвности са теоријом писмености, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1990.
• Тартаља, Иво: Теорија књижњвности, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1998.
• Милосављевић, Петар: Теорија књижњвности, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1997.
• Димитријевић, Радмило: Теорија књижњвности - композиција, језик и стил, Вук Караџић, Београд, 1969.

Види још

• Станца
• Стих