Партско царство — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Pejton -> Piton; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 5: Ред 5:
'''Партско царство''', или '''Арсакидско царство''', је била [[антика|античка]] држава на [[Блиски исток|Блиском истоку]], која је постојала од средине 3. века старе ере, до почетка 3. века нове ере. Поникла је у области [[Партија (област)|Партије]], која је обухватала североисточни деп данашњег [[Иран]]а, а на свом врхунцу је поред читавог Ирана обухватала и просторе данашњих држава: [[Ирак]]а, [[Јерменија|Јерменије]], [[Грузија|Грузије]], источне [[Турска|Турске]], источне [[Сирија|Сирије]], [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а, [[Таџикистан]]а, [[Пакистан]]а, [[Кувајт]]а, обалски део [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] у [[Персијски залив|Персијском заливу]], [[Бахреин]]а, [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених арапских емирата]].
'''Партско царство''', или '''Арсакидско царство''', је била [[антика|античка]] држава на [[Блиски исток|Блиском истоку]], која је постојала од средине 3. века старе ере, до почетка 3. века нове ере. Поникла је у области [[Партија (област)|Партије]], која је обухватала североисточни деп данашњег [[Иран]]а, а на свом врхунцу је поред читавог Ирана обухватала и просторе данашњих држава: [[Ирак]]а, [[Јерменија|Јерменије]], [[Грузија|Грузије]], источне [[Турска|Турске]], источне [[Сирија|Сирије]], [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а, [[Таџикистан]]а, [[Пакистан]]а, [[Кувајт]]а, обалски део [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] у [[Персијски залив|Персијском заливу]], [[Бахреин]]а, [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених арапских емирата]].


Партијом је владала [[Арсакиди|Арсакидска династија]] ([[средњоперсијски језик|средњоперсијски]]: '''اشکانیان'''), која је ујединила и владала [[Иранска висораван|Иранским платоом]], пошто је поразила [[Селеукидско царство|Селеукиде]], од краја [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]], и повремено контролисала [[Месопотамија|Месопотамију]] између 150. п. н. е. 224. године н. е. [[Арсакиди]] су били трећа династија старог Ирана, после [[Међанско краљевство|Медијске]] и [[Ахемениди|Ахеменидске династије]]. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ [[Римско царство|Римског царства]] на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од [[Кападокија|Кападокије]] (источна [[Анадолија]]).
Партијом је владала [[Партско царство|Арсакидска династија]] ([[средњоперсијски језик|средњоперсијски]]: '''اشکانیان'''), која је ујединила и владала [[Иранска висораван|Иранским платоом]], пошто је поразила [[Селеукидско царство|Селеукиде]], од краја [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]], и повремено контролисала [[Месопотамија|Месопотамију]] између 150. п. н. е. 224. године н. е. [[Партско царство|Арсакиди]] су били трећа династија старог Ирана, после [[Међанско краљевство|Медијске]] и [[Ахемениди|Ахеменидске династије]]. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ [[Римско царство|Римског царства]] на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од [[Кападокија|Кападокије]] (источна [[Анадолија]]).


Када су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номад]]и ([[Асирско царство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[Митридат I Партски|Митридатом I Партским]] (171—138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, партски утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини [[тамјан]]ом.
Када су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номад]]и ([[Асирско царство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[Mitridat I od Partije|Митридатом I Партским]] (171—138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, партски утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини [[тамјан]]ом.


{{Историја Ирана}}
{{Историја Ирана}}


Релативно мало се зна о Партима у поређењу са [[Римско царство|Римским царством]] или [[Ахеменидско царство|Ахменидским краљевство]], с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о партској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и [[епиграфија|натписа]]. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући [[Аполодус из Артемиде|Аполодуса из Артемиде]] и [[Исидор из Каракса|Исидора из Каракса]], писало је под партском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу [[Персијско царство|персијских царстава]] која су му претходило и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.
Релативно мало се зна о Партима у поређењу са [[Римско царство|Римским царством]] или [[Ахеменидско царство|Ахменидским краљевство]], с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о партској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и [[епиграфика|натписа]]. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући [[Аполодус из Артемиде|Аполодуса из Артемиде]] и [[Исидор из Каракса|Исидора из Каракса]], писало је под партском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу [[Персијско царство|персијских царстава]] која су му претходило и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.


== Партија као сатрапија ==
== Партија као сатрапија ==
{{main|Партија (сатрапија)}}
{{main|Партија (сатрапија)}}
Партија је првобитно означавала територију југоисточно од [[каспијско језеро|каспијског мора]]. Била је [[сатрап]]ија [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]], које је покорио [[Александар Велики]] око [[330. п. н. е.]] Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено [[Никанор (сатрап)|Никанору]], на [[Вавилонска подела|Вавилонској подели]] [[323. п. н. е.]] На [[Трипарадаска подела|Трипарадаској подели]] [[320. п. н. е.]] Партија је дата [[Филип (сатрап)|Филипу]]. Њега је наследио [[Питон (сатрап)|Питон]]. Након [[311. п. н. е.]] Партија је постала део [[Селеукидско царство|Селеукидског царства]], и њоме су управљали различити сатрапи под селеукидским краљем.
Партија је првобитно означавала територију југоисточно од [[каспијско језеро|каспијског мора]]. Била је [[сатрап]]ија [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]], које је покорио [[Александар Велики]] око [[330. п. н. е.]] Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено [[Никанор (сатрап)|Никанору]], на [[Вавилонска подела|Вавилонској подели]] [[323. п. н. е.]] На [[Трипарадаска подела|Трипарадаској подели]] [[320. п. н. е.]] Партија је дата [[Филип (сатрап)|Филипу]]. Њега је наследио [[Питон (војсковођа)|Питон]]. Након [[311. п. н. е.]] Партија је постала део [[Селеукидско царство|Селеукидског царства]], и њоме су управљали различити сатрапи под селеукидским краљем.


[[Датотека:AndragorasCoinHistoryofIran.jpg|мини|300п|Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око [[250. п. н. е.]]]]
[[Датотека:AndragorasCoinHistoryofIran.jpg|мини|300п|Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око [[250. п. н. е.]]]]
Ред 22: Ред 22:
== Партско царство ==
== Партско царство ==
[[Датотека:Coin of Arsaces I of Parthia.jpg|мини|300п|Ковани новац Арсака I. Задња страна приказује војника са луком у седећем положају, натпис десно је на [[грчком]] ΑΡΣΑΚ[ΟΥ], а натпис испод лука је на [[Арамејски језик|Арамејском]].]]
[[Датотека:Coin of Arsaces I of Parthia.jpg|мини|300п|Ковани новац Арсака I. Задња страна приказује војника са луком у седећем положају, натпис десно је на [[грчком]] ΑΡΣΑΚ[ΟΥ], а натпис испод лука је на [[Арамејски језик|Арамејском]].]]
Племе [[Парти]], [[номад]]ски народ [[ирански народи|иранског]] порекла, које је првобитно говорило [[источноирански језици|источноирански језик]] а касније постало познато под именом Парти, дошло је на [[Иранска висораван|Иранску висораван]] из [[средња Азија|средње Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по „[[Партски хитац|Партском хицу]]“: окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].
Племе [[Партско царство|Парти]], [[номад]]ски народ [[ирански народи|иранског]] порекла, које је првобитно говорило [[источноирански језици|источноирански језик]] а касније постало познато под именом Парти, дошло је на [[Иранска висораван|Иранску висораван]] из [[средња Азија|средње Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по „[[Партски хитац|Партском хицу]]“: окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].


: „Он (Арсак) већ је био навикнут на живот отимања и пљачкања, када је чуо за пораз [[Селеук II|Селеука]] у борби са [[Гали]]ма. Ослобођен страха од краља, напао је Парте са групом својих лопова, савладао њиховог префекта Андрагора, и пошто га је убио преузео власт над државом“ [http://www.forumromanum.org/literature/justin/texte41.html Justin, xli. 4].
: „Он (Арсак) већ је био навикнут на живот отимања и пљачкања, када је чуо за пораз [[Селеук II Калиник|Селеука]] у борби са [[Гали]]ма. Ослобођен страха од краља, напао је Парте са групом својих лопова, савладао њиховог префекта Андрагора, и пошто га је убио преузео власт над државом“ [http://www.forumromanum.org/literature/justin/texte41.html Justin, xli. 4].


Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију [[209. п. н. е.]], освојио главни град [[Хекатомил]] и наставио напред према [[Хирканија|Хирканији]]. Партски краљ [[Арсак II]] наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка [[Бактрија|Бактрији]], где се три године борио против грчко-бактријског краља [[Еутидемус I|Еутидемуса I]], а затим је наставио ка Индији.
Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију [[209. п. н. е.]], освојио главни град [[Хекатомил]] и наставио напред према [[Хирканија|Хирканији]]. Партски краљ [[Арсак II]] наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка [[Бактрија|Бактрији]], где се три године борио против грчко-бактријског краља [[Еутидемус I|Еутидемуса I]], а затим је наставио ка Индији.
Ред 30: Ред 30:
Све до 2. века п. н. е. Парти нису успевали да профитирају од континуалног слабљења селеукидског царства, да би затим постепено заузели све његове територије источно од Сирије. Када су Парти заузели [[Херат]], кретање трговине дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] је пресечено и посталександровско хеленистичко грчко-бактријско краљевство је било осуђено на пропаст.
Све до 2. века п. н. е. Парти нису успевали да профитирају од континуалног слабљења селеукидског царства, да би затим постепено заузели све његове територије источно од Сирије. Када су Парти заузели [[Херат]], кретање трговине дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] је пресечено и посталександровско хеленистичко грчко-бактријско краљевство је било осуђено на пропаст.


Селеукидски монарси покушали су да задрже партску експанзију; [[Антиох IV]] провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти [[164. п. н. е.]], Парти су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.
Селеукидски монарси покушали су да задрже партску експанзију; [[Антиох IV Епифан|Антиох IV]] провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти [[164. п. н. е.]], Парти су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.


Партски краљ [[Митридат I]] је, [[139. п. н. е.]], заробио селеукидског монарха [[Деметрије II Никатор|Деметрија II]], и држао га заточеног десет година док су његове трупе овладале [[Месопотамија|Месопотамијом]] и [[Медија|Медијом]].
Партски краљ [[Митридат I]] је, [[139. п. н. е.]], заробио селеукидског монарха [[Деметрије II Никатор|Деметрија II]], и држао га заточеног десет година док су његове трупе овладале [[Месопотамија|Месопотамијом]] и [[Медија|Медијом]].


До [[129. п. н. е.]] Партија је контролисала земље све до [[Тигар (река)|Тигра]], и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код [[Ктесифон]]а, низводно од данашњег [[Багдад]]а. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од [[Селеукија|Селеукије]], најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, партска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета партска армија се повлачила до древних персијских престоница [[Суса|Сусе]] и [[Екбатан]]е (данашњи [[Хамадан]]).
До [[129. п. н. е.]] Партија је контролисала земље све до [[Тигар (река)|Тигра]], и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код [[Ктесифон]]а, низводно од данашњег [[Багдад]]а. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од [[Селеукија|Селеукије]], најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, партска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета партска армија се повлачила до древних персијских престоница [[Суза (град)|Сусе]] и [[Екбатан]]е (данашњи [[Хамадан]]).


Почевши од око [[130. п. н. е.]], Парти су претпели више упада [[Скити|скитских]] номада, у којима су погинули краљеви [[Фраат II]] и [[Артабан I]]. Скити су поново напали Партију око 90. године п. н. е., и поставили краља [[Санатрук]]а на партски престо.
Почевши од око [[130. п. н. е.]], Парти су претпели више упада [[Скити|скитских]] номада, у којима су погинули краљеви [[Фраат II]] и [[Артабан I]]. Скити су поново напали Партију око 90. године п. н. е., и поставили краља [[Санатрук]]а на партски престо.

Верзија на датум 2. фебруар 2020. у 10:42

Партско царство у време најширег опсега

Партско царство, или Арсакидско царство, је била античка држава на Блиском истоку, која је постојала од средине 3. века старе ере, до почетка 3. века нове ере. Поникла је у области Партије, која је обухватала североисточни деп данашњег Ирана, а на свом врхунцу је поред читавог Ирана обухватала и просторе данашњих држава: Ирака, Јерменије, Грузије, источне Турске, источне Сирије, Туркменистана, Авганистана, Таџикистана, Пакистана, Кувајта, обалски део Саудијске Арабије у Персијском заливу, Бахреина, Катара и Уједињених арапских емирата.

Партијом је владала Арсакидска династија (средњоперсијски: اشکانیان), која је ујединила и владала Иранским платоом, пошто је поразила Селеукиде, од краја 3. века п. н. е., и повремено контролисала Месопотамију између 150. п. н. е. 224. године н. е. Арсакиди су били трећа династија старог Ирана, после Медијске и Ахеменидске династије. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ Римског царства на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од Кападокије (источна Анадолија).

Када су се скитски-парни номади (Асирци су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем Митридатом I Партским (171—138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, партски утицај је досезао све до Убра у Арабији, средишта путева у трговини тамјаном.

Релативно мало се зна о Партима у поређењу са Римским царством или Ахменидским краљевство, с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о партској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и натписа. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући Аполодуса из Артемиде и Исидора из Каракса, писало је под партском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу персијских царстава која су му претходило и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.

Партија као сатрапија

Партија је првобитно означавала територију југоисточно од каспијског мора. Била је сатрапија Ахеменидског царства, које је покорио Александар Велики око 330. п. н. е. Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено Никанору, на Вавилонској подели 323. п. н. е. На Трипарадаској подели 320. п. н. е. Партија је дата Филипу. Њега је наследио Питон. Након 311. п. н. е. Партија је постала део Селеукидског царства, и њоме су управљали различити сатрапи под селеукидским краљем.

Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око 250. п. н. е.

Андрагор (?-238. п. н. е.) био је последњи селеукидски сатрап Партије, под селеукидским владарима Антиохом I Сотером и Антиохом II Теосом. Андагор је покушао да се избори за независност у време када је Селеукидско царство било уплетено у рат са Птолемејским Египтом. У знак отпора исковао је кованице на којима се налазио његов лик са диадемом на глави и његовим именом. Андрагон је био сусед, савременик, а вероватно и савезник Диодота I у Бактрији, који се такође у отприлике исто време борио против Селеукида за независност, створивши Грчко-бактријску краљевину.

Партско царство

Ковани новац Арсака I. Задња страна приказује војника са луком у седећем положају, натпис десно је на грчком ΑΡΣΑΚ[ΟΥ], а натпис испод лука је на Арамејском.

Племе Парти, номадски народ иранског порекла, које је првобитно говорило источноирански језик а касније постало познато под именом Парти, дошло је на Иранску висораван из средње Азије. Били су врхунски коњаници, познати по „Партском хицу“: окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око 238. п. н. е. њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази Туркменистан.

„Он (Арсак) већ је био навикнут на живот отимања и пљачкања, када је чуо за пораз Селеука у борби са Галима. Ослобођен страха од краља, напао је Парте са групом својих лопова, савладао њиховог префекта Андрагора, и пошто га је убио преузео власт над државом“ Justin, xli. 4.

Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију 209. п. н. е., освојио главни град Хекатомил и наставио напред према Хирканији. Партски краљ Арсак II наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка Бактрији, где се три године борио против грчко-бактријског краља Еутидемуса I, а затим је наставио ка Индији.

Све до 2. века п. н. е. Парти нису успевали да профитирају од континуалног слабљења селеукидског царства, да би затим постепено заузели све његове територије источно од Сирије. Када су Парти заузели Херат, кретање трговине дуж Пута свиле је пресечено и посталександровско хеленистичко грчко-бактријско краљевство је било осуђено на пропаст.

Селеукидски монарси покушали су да задрже партску експанзију; Антиох IV провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти 164. п. н. е., Парти су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.

Партски краљ Митридат I је, 139. п. н. е., заробио селеукидског монарха Деметрија II, и држао га заточеног десет година док су његове трупе овладале Месопотамијом и Медијом.

До 129. п. н. е. Партија је контролисала земље све до Тигра, и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код Ктесифона, низводно од данашњег Багдада. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од Селеукије, најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, партска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета партска армија се повлачила до древних персијских престоница Сусе и Екбатане (данашњи Хамадан).

Почевши од око 130. п. н. е., Парти су претпели више упада скитских номада, у којима су погинули краљеви Фраат II и Артабан I. Скити су поново напали Партију око 90. године п. н. е., и поставили краља Санатрука на партски престо.

Религија

Парти су били политеисти и веровали су у разна божанства. Упоредо са ширењем партске државе, примили су верске утицаје од Персијанаца и других покорених народа. По том основу, једна од најзначајнијих религијских система на подручју Партског царства био је зороастризам. Почевши од 1. века нове ере, у западним областима Партског царства, првенствено у Месопотамији, почиње да се шири рано хришћанство.[1]

Листа партских владара

  • Арсак I 247–211. п. н. е.
    • (Према неким историчарима, Арсаков брат Титидат I је владао у периоду од 246–211. п. н. е.)
  • Арсак II 211–191. п. н. е.
  • Фриапат 191–176. п. н. е.
  • Фраат I 176–171. п. н. е.
  • Митридат I 171–138. п. н. е.
  • Фраат II 138–127. п. н. е.
  • Артабан I 127–124. п. н. е.
  • Митридат II 123–88. п. н. е.
    • Готарз I 95–90. п. н. е.
  • Ород I 90–80. п. н. е.
  • Непознат краљ, 80–77. п. н. е.
  • Санатрук 77–70. п. н. е.
  • Фраат III 70–57. п. н. е.
  • Митридат III 57–54. п. н. е.
  • Ород II 57–38. п. н. е.
    • Пакор I 39–38. п. н. е. (владао заједно са својим оцем Ородом II)
  • Фраат IV 38–2. п. н. е.
    • Тиридат II 30–26. п. н. е.
  • Фраат V 2. п. н. е.– 4 не.
    • Мика 2. п. н. е.– 4. не (владала заједно са својим сином Фраатом V)
  • Ород III 6
  • Вонон I 8–12
  • Артабан II 10–38
    • Тиридат III 35–36
  • Вардан I 40–47
  • Готарз II 40–51
    • Санабар 50–65
  • Вонон II 51
  • Вологас I 51–78
    • Вардан II 55–58
  • Вологас II 77–80
  • Пакор II 78–105
    • Артабан III 80–90
  • Вологас III 105–147
    • Осро I 109–129
    • Партамаспат 116
    • Митридат IV 129–140
    • Непознат краљ, 140
  • Вологас IV 147–191
    • Осро II 190 (полагао право на престо)
  • Вологас V 191–208
  • Вологас VI 208–228
    • Артабан IV 216–224

Референце

  1. ^ [http://www.transoxiana.org/0106/venetis-mozoor_christianity_parthian_empire.html The Establishment and Development of Christianity in the Parthian Empire (1st cent.-224/6 A.D.)]

Литература

  • Hill, John E. 2004. The Western Regions according to the Hou Hanshu. Draft annotated English translation.[1]
  • Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilue 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between CE 239 and 265. Draft annotated English translation. [2]

Спољашње везе