Ја, Клаудије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 18: Ред 18:
| тип медија = тврд повез
| тип медија = тврд повез
| број страна = 468
| број страна = 468
| исбн =
| ISBN =
| исбн оригинала =
| ISBN оригинала =
| претходна књига =
| претходна књига =
| наредна књига = Клаудије Бог и његова жена Месалина
| наредна књига = Клаудије Бог и његова жена Месалина
| коментар =
| коментар =
}}
}}
'''Ја, Клаудије''' ({{јез-енгл|I, Claudius}}) је историјски роман енглеског књижевника [[Роберт Грејвс|Роберта Грејвса]], оригинално издан [[1934.]] године, који са симпатијама приказује будућег [[Римско царство|римског]] цара [[Клаудије|Клаудија]], уз истовремено циничан приказ његове породице - [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијевско-клаудијевске династије]] - у периоду од [[Гај Јулије Цезар|Цезаровог]] убиства [[44. п. н. е.]] до убиства цара [[Калигула|Калигуле]] године [[41]]. н.е. На Грејвсово дело су изузетан утицај имала дела античких историчара као што су [[Тацит|Корнелије Тацит]], [[Плутарх]] и [[Гај Светоније Транквил|Светоније]] чије је дело ''Дванаест римских царева'' Грејвс превео на енглески непосредно пре писања романа. Успех романа је Грејвса подстакао да већ следеће године напише наставак ''Клаудије Бог и његова жена Месалина (-{Claudius the God and his Wife Messalina}-)'' у којем описује Клаудијеву владавину до његове смрти [[54]]. године.
'''Ја, Клаудије''' ({{јез-енгл|I, Claudius}}) је историјски роман енглеског књижевника [[Роберт Грејвс|Роберта Грејвса]], оригинално издан [[1934]]. године, који са симпатијама приказује будућег [[Римско царство|римског]] цара [[Клаудије|Клаудија]], уз истовремено циничан приказ његове породице - [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијевско-клаудијевске династије]] - у периоду од [[Гај Јулије Цезар|Цезаровог]] убиства [[44. п. н. е.]] до убиства цара [[Калигула|Калигуле]] године [[41]]. н.е. На Грејвсово дело су изузетан утицај имала дела античких историчара као што су [[Тацит|Корнелије Тацит]], [[Плутарх]] и [[Гај Светоније Транквил|Светоније]] чије је дело ''Дванаест римских царева'' Грејвс превео на енглески непосредно пре писања романа. Успех романа је Грејвса подстакао да већ следеће године напише наставак ''Клаудије Бог и његова жена Месалина (-{Claudius the God and his Wife Messalina}-)'' у којем описује Клаудијеву владавину до његове смрти [[54]]. године.


Оба романа имали су више издања на српском језику.
Оба романа имали су више издања на српском језику.


Ова његова дела, која се отада обично издавају у једном тону, су послужила као подлога за изузетно популарну и утицајну [[Би-Би-Си]]јеву мини-серију под називом ''[[Ја, Клаудије (ТВ серија)|Ја, Клаудије]]'' са [[Дерек Џејкоби|Дереком Џејкобијем]] у главној улози.
Ова његова дела, која се отада обично издавају у једном тону, су послужила као подлога за изузетно популарну и утицајну [[Би-Би-Си]]јеву мини-серију под називом ''[[Ја, Клаудије (ТВ серија)|Ја, Клаудије]]'' са [[Дерек Џејкоби|Дереком Џејкобијем]] у главној улози.
Ред 47: Ред 47:
== Позоришне, филмске и телевизијске адаптације ==
== Позоришне, филмске и телевизијске адаптације ==


Књига је убрзо по објављивању привукла пажњу филмске индустрије. Тако је [[1937]]. године [[Уједињено Краљевство|британски]] продуцент [[Александар Корда]] започео рад на раскошној филмској адаптацији коју је режирао [[Јосеф фон Стернберг]], у којој је главну улогу требао играти [[Чарлс Лотон]]. Снимање је нагло прекинуто када је Кордина жена [[Мерл Оберон]], која је требала играти Месалину, доживела саобраћајну несрећу. Неснимљени филм је остао упамћен као једна од највећих филмских катастрофа у историји седме уметности, и дао је материјал за приче о тзв. Клаудијевој клетви.
Књига је убрзо по објављивању привукла пажњу филмске индустрије. Тако је [[1937]]. године [[Уједињено Краљевство|британски]] продуцент [[Александар Корда]] започео рад на раскошној филмској адаптацији коју је режирао [[Јосеф фон Стернберг]], у којој је главну улогу требао играти [[Чарлс Лотон]]. Снимање је нагло прекинуто када је Кордина жена [[Мерл Оберон]], која је требала играти Месалину, доживела саобраћајну несрећу. Неснимљени филм је остао упамћен као једна од највећих филмских катастрофа у историји седме уметности, и дао је материјал за приче о тзв. Клаудијевој клетви.


1970-тих [[Би-Би-Си]] је, који се већ прославио низом успешних ТВ серија историјске тематике, после вишегодишњих напора успео откупити ауторска права за романе и на темељу њих је направљена изузетно успешна [[Ја, Клаудије (ТВ серија)|ТВ серија]] од 13. епизода.
1970-тих [[Би-Би-Си]] је, који се већ прославио низом успешних ТВ серија историјске тематике, после вишегодишњих напора успео откупити ауторска права за романе и на темељу њих је направљена изузетно успешна [[Ја, Клаудије (ТВ серија)|ТВ серија]] од 13. епизода.

Верзија на датум 3. фебруар 2020. у 06:00

Ја, Клаудије
Ориг. насловI, Claudius
АуторРоберт Грејвс
Дизајнер корицаЏон Олдриџ (прво издање)
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Жанр / врста делаисторијски роман
Издавање
Број страница468
Тип медијатврд повез
Превод
Датум
издавања
1934
Хронологија
НаследникКлаудије Бог и његова жена Месалина

Ја, Клаудије (енгл. I, Claudius) је историјски роман енглеског књижевника Роберта Грејвса, оригинално издан 1934. године, који са симпатијама приказује будућег римског цара Клаудија, уз истовремено циничан приказ његове породице - Јулијевско-клаудијевске династије - у периоду од Цезаровог убиства 44. п. н. е. до убиства цара Калигуле године 41. н.е. На Грејвсово дело су изузетан утицај имала дела античких историчара као што су Корнелије Тацит, Плутарх и Светоније чије је дело Дванаест римских царева Грејвс превео на енглески непосредно пре писања романа. Успех романа је Грејвса подстакао да већ следеће године напише наставак Клаудије Бог и његова жена Месалина (Claudius the God and his Wife Messalina) у којем описује Клаудијеву владавину до његове смрти 54. године.

Оба романа имали су више издања на српском језику.

Ова његова дела, која се отада обично издавају у једном тону, су послужила као подлога за изузетно популарну и утицајну Би-Би-Сијеву мини-серију под називом Ја, Клаудије са Дереком Џејкобијем у главној улози.

Садржај

Ја, Клаудије и Клаудије Бог и његова жена Месалина написани су у стилу тајне аутобиографије цара Клаудија. Прва књига описује догађаје у Риму од Цезаровог убиства 44. п. н. е. до убиства цара Калигуле године 41. н.е. и изненадног доласка Клаудија на власт. Друга књига описује Клаудијеву владавину од 41. до непосредно пред његову смрт 54. године.

Ја, Клаудије

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

На почетку прве књиге Клаудије се обраћа читаоцима како би их упознао са мотивима свог дела, и описује како је као младић посетио знаменито пророчиште у Куми где му је Сибила рекла како ће написати књигу о свом животу која ће се читати за "хиљаду деветсто година" (односно у време издавања Грејвсове књиге).

Клаудије потом почиње описивати историју своје породице и улогу њених истакнутих чланова у последњим годинама Републике и новом царском режиму који је успоставио Цезаров нећак и усвојени син Октавијан Август. Међу њима се својим политичким амбицијама, али и бескрупулозношћу истиче Клаудијева бака Ливија Друзила која се разводи од свог мужа и удаје за Августа и постепено постаје сива еминенција на његовом двору. Ливијин циљ је очувати нови царски режим и осигурати да Августов наследник постане њен син Тиберије, и у ту сврху је спремна отровати, лажно оптужити и на сличне начине елиминисати свакога ко јој стоји на путу, укључујући и чланове Клаудијеве породице.

Међу Ливијиним жртвама је и Клаудијев отац Друз. Сам Клаудије је од најранијег детињства боловао од бројних болести које ће га учинити хромим и муцавим. Због тога постаје предмет поруге и породица одлучује држати га ван јавног живота и политике. Сам Кладије се окреће књигама и под паском мудрог учитеља Атенодора одлучује постати историчар, док истовремено прихвата и републиканске идеје.

Када на крају Август покуша окренути се против Ливије, она га отрује и коначно успева у намери да Тиберија постави за цара. Међутим, ускоро се испоставља да је Тиберије, кога од државних послова више занимају разврат и оргије, не само лоша замена за Августа, него и да нема намеру слушати своју стару мајку. Ливија постепено губи свој утицај науштрб преторијанског команданта Сејана који започиње страховладу. Сејан, ипак, ускоро почне ковати заверу против Тиберија заједно са његовом сестром Ливилом. После њеног откривања, нови Тиберијев миљеник постаје Калигула, син Клаудијевог брата Германика.

Када Тиберије умре, Калигула постаје нови цар, и убрзо се испоставља да је на чело Рима дошао душевни болесник. Нико у Риму није сигуран од његових сексуалних или хомицидалних порива, а Клаудије остаје у милости изигравајући безазленог идиота. Калигула је толико одушевљен шашавим Клаудијевим понашањем да му даје као супругу лепу Месалину. Када група завереника на челу са Касијем Херејом убије Калигулу, долази до масовног покоља чланова његове породице, а преторијанци почињу пљачкати царску палату. Тамо проналазе Клаудија како се крије и, више из шале него озбиљно, прогласе га за цара. Клаудије, који је сањао о обнови Републике, нерадо прихвата ту почаст како би новодобијеним ауторитетом покушао зауставити даље крвопролиће.

Позоришне, филмске и телевизијске адаптације

Књига је убрзо по објављивању привукла пажњу филмске индустрије. Тако је 1937. године британски продуцент Александар Корда започео рад на раскошној филмској адаптацији коју је режирао Јосеф фон Стернберг, у којој је главну улогу требао играти Чарлс Лотон. Снимање је нагло прекинуто када је Кордина жена Мерл Оберон, која је требала играти Месалину, доживела саобраћајну несрећу. Неснимљени филм је остао упамћен као једна од највећих филмских катастрофа у историји седме уметности, и дао је материјал за приче о тзв. Клаудијевој клетви.

1970-тих Би-Би-Си је, који се већ прославио низом успешних ТВ серија историјске тематике, после вишегодишњих напора успео откупити ауторска права за романе и на темељу њих је направљена изузетно успешна ТВ серија од 13. епизода.

Спољашње везе