Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]]
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]]
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].<ref>Davor Pauković: ''Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije'', suvremene TEME, (2008.) God. 1, Br. 1</ref>
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].<ref>Davor Pauković: ''Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije'', suvremene TEME, (2008) God. 1, Br. 1</ref>


На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
Ред 6: Ред 6:
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]].
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]].


[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].<ref>Jović, B. (1996.): ''Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika'', Beograd: Politika</ref>
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].<ref>Jović, B. (1996): ''Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika'', Beograd: Politika</ref>
== Број учесника ==
== Број учесника ==
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|250px|Председништво Четрнаестог (ванредног) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] у великој сали Сава центра, [[20. јануара]] [[1990]]. године]].
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|250px|Председништво Четрнаестог (ванредног) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] у великој сали Сава центра, [[20. јануара]] [[1990]]. године]].
;Број изабраних делегата
;Број изабраних делегата
Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:
Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:
* [[Србија|Србије]] — 564 (укључујући делегате [[Војводина|Војводине]]: 137 и [[Косово|Косова]]: 94),
* [[Србија|Србије]] — 564 (укључујући делегате [[Војводина|Војводине]]: 137 и [[Косово|Косова]]: 94),
* [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] — 248,
* [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] — 248,
* [[Хрватска|Хрватске]] — 216,
* [[Хрватска|Хрватске]] — 216,
* [[Македонија|Македоније]] — 141,
* [[Македонија|Македоније]] — 141,
* [[Словенија|Словеније]] — 114,
* [[Словенија|Словеније]] — 114,
* [[Црна Гора|Црне Горе]] — 99
* [[Црна Гора|Црне Горе]] — 99
* [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] — 68,
* [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] — 68,
* [[СФРЈ|Органа Федерације]] — 7 чланова
* [[СФРЈ|Органа Федерације]] — 7 чланова
* [[Савез комуниста Југославије|Органа СКЈ]] — 198 делегата
* [[Савез комуниста Југославије|Органа СКЈ]] — 198 делегата
То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.<ref>Danas , 30.1.1990: 8</ref>
То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.<ref>Danas , 30.1.1990: 8</ref>
;Број учесника 1. пленарне седнице
;Број учесника 1. пленарне седнице
Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.<ref>Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;</ref><ref>Politika, 21. 1.1990: 1).</ref>
Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.<ref>Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;</ref><ref>Politika, 21. 1.1990: 1).</ref>
;Број учесника 2. пленарне седнице
;Број учесника 2. пленарне седнице
Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.<ref>Vjesnik, 23.1.1990.: 5.</ref>
Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.<ref>Vjesnik, 23.1.1990.: 5.</ref>
Ред 29: Ред 29:
{{reflist}}
{{reflist}}
== Литература ==
== Литература ==
* Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
* Bilandžić, D. (1999): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
* Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
* Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
* Duka, Z. (2005.): Račan – biografija, Zagreb: Profil
* Duka, Z. (2005): Račan – biografija, Zagreb: Profil
* Goldstein, I. (2003.): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
* Goldstein, I. (2003): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
* Jović, B. (1996.): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
* Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
* Jović, D. (2003.): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
* Jović, D. (2003): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
* Milosavljević, O. (2004.): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
* Milosavljević, O. (2004): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
* Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
* Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
* Milošević, S. (1989.): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
* Milošević, S. (1989): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
* Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
* Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
* Pauković, D. (2008.): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
* Pauković, D. (2008): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
* Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
* Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
* Ramet, S. P. (2005.): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
* Ramet, S. P. (2005): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
* Silber, L., Little, A. (1996.): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani
* Silber, L., Little, A. (1996): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 3. фебруар 2020. у 06:52

Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије 1990. године

Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.[1]

На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.[2]

Број учесника

Председништво Четрнаестог (ванредног) конгреса Савеза комуниста Југославије у великој сали Сава центра, 20. јануара 1990. године

.

Број изабраних делегата

Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:

То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.[3]

Број учесника 1. пленарне седнице

Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.[4][5]

Број учесника 2. пленарне седнице

Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.[6]

Извори

  1. ^ Davor Pauković: Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, suvremene TEME, (2008) God. 1, Br. 1
  2. ^ Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  3. ^ Danas , 30.1.1990: 8
  4. ^ Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;
  5. ^ Politika, 21. 1.1990: 1).
  6. ^ Vjesnik, 23.1.1990.: 5.

Литература

  • Bilandžić, D. (1999): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
  • Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
  • Duka, Z. (2005): Račan – biografija, Zagreb: Profil
  • Goldstein, I. (2003): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
  • Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  • Jović, D. (2003): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
  • Milosavljević, O. (2004): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
  • Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
  • Milošević, S. (1989): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
  • Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
  • Pauković, D. (2008): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
  • Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
  • Ramet, S. P. (2005): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
  • Silber, L., Little, A. (1996): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Четрнаести_конгрес_СКЈ&oldid=22893361”