Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]] |
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]] |
||
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].<ref>Davor Pauković: ''Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije'', |
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].<ref>Davor Pauković: ''Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije'', suvremene TEME, (2008) God. 1, Br. 1</ref> |
||
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]]. |
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]]. |
||
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].<ref>Jović, B. (1996 |
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].<ref>Jović, B. (1996): ''Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika'', Beograd: Politika</ref> |
||
== Број учесника == |
== Број учесника == |
||
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|250px|Председништво Четрнаестог (ванредног) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] у великој сали Сава центра, [[20. јануара]] [[1990]]. године]]. |
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|250px|Председништво Четрнаестог (ванредног) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] у великој сали Сава центра, [[20. јануара]] [[1990]]. године]]. |
||
;Број изабраних делегата |
;Број изабраних делегата |
||
Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то: |
Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то: |
||
* [[Србија|Србије]] — 564 (укључујући делегате [[Војводина|Војводине]]: 137 и [[Косово|Косова]]: 94), |
* [[Србија|Србије]] — 564 (укључујући делегате [[Војводина|Војводине]]: 137 и [[Косово|Косова]]: 94), |
||
* [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] — 248, |
* [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] — 248, |
||
* [[Хрватска|Хрватске]] — 216, |
* [[Хрватска|Хрватске]] — 216, |
||
* [[Македонија|Македоније]] — 141, |
* [[Македонија|Македоније]] — 141, |
||
* [[Словенија|Словеније]] — 114, |
* [[Словенија|Словеније]] — 114, |
||
* [[Црна Гора|Црне Горе]] — 99 |
* [[Црна Гора|Црне Горе]] — 99 |
||
* [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] — 68, |
* [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] — 68, |
||
* [[СФРЈ|Органа Федерације]] — 7 чланова |
* [[СФРЈ|Органа Федерације]] — 7 чланова |
||
* [[Савез комуниста Југославије|Органа СКЈ]] — 198 делегата |
* [[Савез комуниста Југославије|Органа СКЈ]] — 198 делегата |
||
То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.<ref>Danas , 30.1.1990: 8</ref> |
То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.<ref>Danas , 30.1.1990: 8</ref> |
||
;Број учесника 1. пленарне седнице |
;Број учесника 1. пленарне седнице |
||
Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.<ref>Slobodna Dalmacija |
Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.<ref>Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;</ref><ref>Politika, 21. 1.1990: 1).</ref> |
||
;Број учесника 2. пленарне седнице |
;Број учесника 2. пленарне седнице |
||
Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.<ref>Vjesnik, 23.1.1990.: 5.</ref> |
Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.<ref>Vjesnik, 23.1.1990.: 5.</ref> |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Bilandžić, D. (1999 |
* Bilandžić, D. (1999): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing |
||
* Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press |
* Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press |
||
* Duka, Z. (2005 |
* Duka, Z. (2005): Račan – biografija, Zagreb: Profil |
||
* Goldstein, I. (2003 |
* Goldstein, I. (2003): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber |
||
* Jović, B. (1996 |
* Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika |
||
* Jović, D. (2003 |
* Jović, D. (2003): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej |
||
* Milosavljević, O. (2004 |
* Milosavljević, O. (2004): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.) |
||
* Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann |
* Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann |
||
* Milošević, S. (1989 |
* Milošević, S. (1989): Godine raspleta, Beograd: BIGZ |
||
* Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622 |
* Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622 |
||
* Pauković, D. (2008 |
* Pauković, D. (2008): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva, |
||
* Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31 |
* Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31 |
||
* Ramet, S. P. (2005 |
* Ramet, S. P. (2005): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea |
||
* Silber, L., Little, A. (1996 |
* Silber, L., Little, A. (1996): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 3. фебруар 2020. у 06:52
Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.[1]
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.
Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.[2]
Број учесника
.
- Број изабраних делегата
Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:
- Србије — 564 (укључујући делегате Војводине: 137 и Косова: 94),
- Босне и Херцеговине — 248,
- Хрватске — 216,
- Македоније — 141,
- Словеније — 114,
- Црне Горе — 99
- Југословенске народне армије — 68,
- Органа Федерације — 7 чланова
- Органа СКЈ — 198 делегата
То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.[3]
- Број учесника 1. пленарне седнице
Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.[4][5]
- Број учесника 2. пленарне седнице
Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.[6]
Извори
Литература
- Bilandžić, D. (1999): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
- Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
- Duka, Z. (2005): Račan – biografija, Zagreb: Profil
- Goldstein, I. (2003): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
- Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
- Jović, D. (2003): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
- Milosavljević, O. (2004): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
- Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
- Milošević, S. (1989): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
- Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
- Pauković, D. (2008): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
- Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
- Ramet, S. P. (2005): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
- Silber, L., Little, A. (1996): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani