Невладина организација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. фебруар 2020. у 10:55

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у последње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности
Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик.^[1] Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

Извршна власт
Судска власт
Законодавна власт
Медији
Локална власт
Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:
- Изборна комисија
- Комисија за људска права
- Комисија за борбу против корупције
- Канцеларија главног ревизора
- Канцеларија Врховног тужиоца
- Омбудсман (јавни адвокат)
Удружења грађана
Берза
Универзитет

Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Референце

^ „SVE O NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA”. Приступљено 3. 2. 2020.

Види још

Непрофитна организација

[1] „SVE O NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA”. Приступљено 3. 2. 2020.

[1]

@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 * Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.
-Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су [[слобода говора]] и [[слобода удруживања]] битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.
+Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик.<ref>{{cite web |title=SVE O NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA |url=https://www.intermagazin.rs/sve-o-nevladinim-organizacijama-kako-su-nastale-cemu-sluze-i-ko-ih-placa/ |accessdate=3. 2. 2020}}</ref> Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су [[слобода говора]] и [[слобода удруживања]] битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.
 Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:
@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк.
 Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).
+== Референце ==
+{{reflist}}
 == Види још ==