Међусловенски језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
Ред 474: Ред 474:
* [http://www.interslavic.info/ Међусловенско-енглески речник]
* [http://www.interslavic.info/ Међусловенско-енглески речник]
* [http://slovjani.info/ Научни часопис ''-{Slovjani.info}-'']
* [http://slovjani.info/ Научни часопис ''-{Slovjani.info}-'']
* [http://izvesti.info/ Новости]
* [http://izvesti.info/ Новости на међусловенском језику]
* [http://isv.miraheze.org/ Вики]
* [http://isv.miraheze.org/ Вики]
* [https://isv.miraheze.org/wiki/Sbornik:Glavna_stranica Меджусловјанскы Викисборник]
* [https://isv.miraheze.org/wiki/Sbornik:Glavna_stranica Меджусловјанскы Викисборник]
* [http://steen.free.fr/interslavic/maly_princ.html Mali princ]
* [http://steen.free.fr/interslavic/maly_princ.html Mali princ]
* [https://www.facebook.com/groups/interslavic/ Група на Фејсбуку]
* [https://www.facebook.com/groups/interslavic/ Група на Фејсбуку]
* [https://svetemysli.github.io/ Свете мисли, збирка духовних цитата на међусловенском језику]


{{Словенски језици}}
{{Словенски језици}}

Верзија на датум 5. фебруар 2020. у 23:57

Међусловенски
КреираоЈан ван Стенберген, Војтех Мерунка
Подешавање и употребаПомоћни језик, намењен за комуникацију међу или са словенским језицима
Говорнициоколо 2000[1] (2017)
Сврха
латиница, ћирилица
Званични статус
Регулишебез регулишућег лица
Језички кодови
ISO 639-2art
ISO 639-3–

Међусловенски језик (меджусловјанскы језык, medžuslovjansky jezyk; до 2011. године: словјански, slovianski) је један словенски међујезик, створен 2006. групом језикотвораца из различитих земаља, на челу са холандског лингвиста Јана ван Стенбергена. Улога словјанског огледа се у олакшавању комуникације између представника различитих словенских народа, али исто тако у помагању припадницима страних народа, који не говоре ниједан словенски језик, при комуникацији са Словенима. За ове, словјански би могао бити добра основа за учење било којега другог словенскога језика.

Међусловенски се сврстава у полу-вештачке језике. Потиче из старословенског језика и разних импровизованих језика, вековима коришћених од Словена у сврху споразумевања са другим словенским народима, на пример у многонародним срединама или у новије време на интернету.[2] Циљ словјанског је обогаћење истих са научном основом. Дакле, и граматика и речник се заснивају на сличностима и заједничким особинама свих језика словенске скупине. За разлику од словија, једног шематског језика чија се граматика заснива на принципу есперанта[3], међусловенски је природан језик који избегава сваки вештачки елемент. Његово тежиште више лежи у разумевању него у лаком учењу.[2]

Међусловенски може да се пише ћирилицом и латиницом.

Повод

Забележени су вековима стари напори да се створи један језик који би спајао све словенске говорнике.[4] Већина тих напора вуче корене из Пансловенства. Иако је пансловенство изгубило свој значај после распада Совјетског Савеза и Југославије, следбеници истога још постоје, претежно у словенским емигрантским окружењима, те у виртуелним круговима, разним форумима и рачунарским игрицама. Уздизање и омиљеност интернета водили су ка појави нових пансловенских језика.[5][6]

Оно што је заједничко овим језицима јесте да се заснивају на природним словенским језицима. Већином по претпоставци да су међусобно довољно слични да би омогућили компромисан језик који би отприлике био разумљив сваком Словену. Ипак, мишљења се разилазе по питању граматике. Висок степен поједностављења, својствен већини међујезика, олакшава учење несловенским ученицима али удаљује словјански од природних словенских језика и придаје му један, пре свега, вештачки изглед, што већина говорника сматра маном.[7]

Историјски развој језика

Пројекат словјански је започет марта 2006, када је група људи из различитих земаља осетила потребу за једноставним, а природним словенском језиком којег би Словени разумели без претходног учења.[8] Делимично је подстакнут недостацима словија[9], најпознатијег словенскога међујезика данашњице, његовим бројним несловенским елементима и превлашћу руског језика у његовом речнику. Циљ стварача је био да створи природан језик који би садржао само материјал постојећи у већини словенских језика, без додатака било каквих уметних особина.[7]

Пре 2009. словјански је постојао у две варијанте. Тадашњи облик овога језика је претходно био познат као Slovianski-N започет Јаном ван Стенберген, а даље разрађен Игором Пољаковим). Поједностављени облик језика је био познат под називом Slovianski-P (започет Ондрејом Речником те разрађен Габријелом Свободом). Разликовали су се по броју падежа. Slovianski-N је користио падежни систем од шест падежа, док Slovianski-P - као и енглески, бугарски те македонски - је користио предлоге за изражавање падежних односа у реченици. Осим ових двају разлика (N стоји за натурализам, P за пиџин или прост), шематска верзија, Slovianski-S је био део експеримента, али је био одбачен у раним фазама пројекта.[10]

Фебруара и марта 2010. словјански је приближен јавности после објављених чланака на пољском интернет порталу Interia.pl[11] и српским новинама Вечерње новости.[12] Коначно, интервију с једним од стваралаца Словјанскога, је пронађен у новиснкој агенцији BalkanInsight[8], а убрзо после тога тај чланак се појавио и у словачким новинама Pravda[13], на новинским страницама чешке радио и телевизијске станице ČT24[14], у словеначким новинама Žurnal24[15], као и у многим другим новинама, те радио и телевизијским станицама широм Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Црне Горе, Бугарске и Украјине.[16][17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27]

Словјански је био значајан и у развићу других, сродних пројеката. Розумио и словиоски су оба били напори да се створи компромис између словјанског и словиа, који су у случају Словиоскога довели до стварања новог језика.[28][29] Јануара 2010 обелоданио се новословенски језик (Novoslovienskij), заснован на старословенском, но користи део речника словјанскога језика.[30]. Његов аутор је био професор информатике на Чешком техничком универзитету у Прагу, Војтех Мерунка.

У 2011. години словјански, словиоски и новословенски су заједно са неким другим словенским међујезицима укључена у пројекат међусловенски.[31] Сада међусловенски језик има три рода (мушки, женски, средњи) те шест падежа, а глаголи су у потпуности конјуговани. Упркос овим особинама - најчешће избегаваних у интернационалним помоћним (ауксилијарним) језицима - међусловенски свакако садржи велики број поједностављења. Наиме, наставци су једноставни и недвоумични, а неправилности су сведене на минимум. Док је словио, судећи по својим ауторима, словенски парњак есперанту, међусловенски језик би био словенски парњак интерлингви[32] Још једна особина словјанскога, коју дели са интерлингвом, јесте да се развијао групом његових корисника у отвореним форумима, те није регулисан ауторитетом тј. субјективним допуштањима и забранама једне особе.[33].

Међусловенски језик се до сада користи најчешће на интернету и интернетским новинама, Словјанска Газета[34][35] и Izvesti.info. Такође постојинаучни научни часопис на међусловенски под називом Slovjani.info.

У филму Обојена птица из 2019. године ликови говоре међусловенски, а једну од главних улога игра Харви Кајтел.[36][37]

Писма

Главно начело је да словјански може да се пише на било којој словенској тастатури.[38] Зато што граница између латинице и ћирилице сече словенску територију по средини, оба писма могу бити коришћена. Пошто међусловенски није етнички језик, нема оштрих правила читања ни наглашавања. Из овога разлога правила која следе су само путокази.

Међусловенски алфабет
Латиница A B C Č D DŽ E Ě F G H I J K L LJ M N NJ O P R S Š T U V Y Z Ž
Ћирилица А Б Ц Ч Д ДЖ Е Ѣ Ф Г Х И Ј К Л ЛЬ М Н НЬ О П Р С Ш Т У В Ы З Ж
Изговор ɑ
a		 b ʦ ʧ d dʒ ɛ jɛ
ʲɛ		 f g
h		 x i
ɪ
ɨ		 j k l lʲ
ʎ		 m n nʲ
ɲ		 o
ɔ		 p r s ʂ
ʃ		 t u v
ʋ		 ɪ z ʐ
ʒ

Сугласници могу бити палатализовани када следе ѣ (ě), и (i) или ј. Ипак овакво изговорање није неизостављиво.

Постоји и научни правопис са додатним словима:

Латиница Ę Ų Å Ò Ć Đ Ĺ Ń Ŕ T́ D́ Ś Ź
Ћирилица Ѧ Ѫ Ӑ Ъ ћ Ђ ЛЬ НЬ РЬ ТЬ ДЬ СЬ ЗЬ
Изговор jæ
ʲæ		 ʊ
u		 ɒ ə ʨ ʥ ʎ
lʲ		 ɲ
nʲ		 r̝
rʲ		 c
tʲ		 ɟ
dʲ		 ɕ
sʲ		 ʑ
zʲ

Граматика

Граматика међусловенскога је први и највише навођен разлог зашто је словјански природан словенски језик, а такође делимично поједностављен. Она се састоји из елемената припадјућих сваком или бар већини словенских језика.

Именице

Именица може да има три рода (мушки, женски, средњи), два броја (једнину и множину), као и седам падежа (номинатив, акузатив, генитив, датив, инструментал, локатив и вокатив). Нема чланова. Компликовани словенски систем класификације именица је сведен на само четири деклинације:

  • именице мушкога рода на сугласник: дом „кућа“
  • именице женскога рода на -а: жена „жена“
  • именице женскога рода на меки сугласник: кост „кост“
  • именице средњега рода на -о или -е): слово „реч“
падеж лице једнине лице множине
Н. дом жена кост слово домы жены кости слова
А. дом жену кост слово домы жены кости слова
Г. дома жены кости слова домов жен костиј слов
Д. дому женѣ кости слову домам женам костам словам
И. домом женоју костју словом домами женами костами словами
Л. дому женѣ кости слову домах женах костах словах
В. доме жено кости слово домы жены кости слова

Придеви

Придеви су увек правилни. Слажу се са именицом коју описују у роду, броју и падежу, и обично су испред ње. На пример: добры „добар, добри":

падеж м. ј. ж. ј. с. ј. мн.
Н. добры добра добро добре
А. добру
Г. доброго доброј доброго добрых
Д. доброму доброј доброму добрым
И. добрым доброју добрим добрыми
Л. добром доброј добром добрых

Прилози могу да се образују додавањем наставка -o на придевску основу: добро „добро“.

Компаратив се образује наставцима -(ѣј)ши: добрѣјши „бољи“. Суперлатив се образује додавањем префикса нај- компаративу придева: најдобрѣјши „најбољи“.

Заменице

Личне заменице су: ја, ты, он, она, оно, мы, вы, они, оне. Када се са личном заменицом трећега лица једнине и множине користи предлог, тада ће имати пуни облик, тј. н-.

Личне заменице
лице једнине лице множине
1. 2. 3. 1. 2. 3.
(м.) (с.) (ж.) (м.) (с./ж.)
Н. ја ты он оно она мы вы они оне
А. мене (ме) тебе (те) (н)јего (н)ју нас вас (н)јих (н)је
Г. мене тебе (н)јего (н)јеј (н)јих
Д. мнѣ (ми) тобѣ (ти) (н)јему (н)јеј нам вам (н)јим
И. мноју тобоју (н)јим (н)ју нами вами (н)јими
Л. мнѣ тобѣ (н)јим (н)јеј нас вас (н)јих

Друге заменице се мењају исто као и придеви:

  • Присвојне заменице: мој, твој, наш, ваш, свој, као и чиј
  • Показне заменице: тој „тај“, тутој „овај“ и тамтој „онај“
  • Односне заменице: кторы „који“
  • Упитне заменице: кто „ко“ и что „шта“
  • Неодредјене заменице: нѣкто „неко“, нѣчто „нешто“, никто „нико“, ничто „ништа“, либокто „било ко“, либочто „било шта“, всекто „свако“, всечто „свашта“, инокто „неко други“, иночто „нешто друго“

Бројеви

Бројеви 1-10 су:[39]

1 једин jedin
2 два dva
3 три tri
4 четыри četyri
5 пет pet
6 шест šest
7 седм sedm
8 осм osm
9 девет devet
10 десет deset

Виши бројеви се творе додавањем наставка -надсет за бројеве 11-19, -десет за десетице, и -сто за стотине.

Редни бројеви се творе додавањем придевскога наставка -ы основним бројевима, са изузетком првы, другы/вторы, третји, четврты, стоты/сотны, тысечны.

Глаголи

Словенски језици иначе имају веома комликоване глагослке промене, конјугације. Међусловенски језик има сличан систем. Примењује се Де Валово правило да би се систем поједноставио на две глаголске основе:

У већини случајева ове две глагослске основе су идентичне, а у већини других случајева последња може правилима да се изведе из прве. У појединим случајевима обе основе морају да се уче одвојено.

Разни глаголски начини и времена се граде на сладећи начин:

  • садашње време се гради настацима: -ју/-им, -иш, -и, -имо, -ите, -ет ако се презентска основа завршава на и, а ако на сугланик тада та ће наставци гласити: -у/-ем, -еш, -е, -емо, -ете, -ут
  • у прошлом времену', наставци нису одрећени лицима, него родовима: -л (мушки род), -ла (женски род), -ло (средњи род), -ли (множина, сва три рода)
  • будуће време се гради додавањем садашњег времена глагола быти инфинитиву
  • потенцијал се гради додавањем потенцијала глагола быти прошлом времену
  • заповедни начин се гради наставцима-и/-ј (2. лице једнине), -ите/-јте (2. лице множине) и -имо/-јмо (1. лице множине)
  • садашњи партицип радни има наставак -ечи/-учи, који заједно са наставцима -и, -а, -о гради придеве.
  • прошли партицип трпни има наставак -(је)ны (понекада-ты), и деклинира се ја придјев
  • глаголска именица има наставак -(је)нје (понекада -тје)
Пример: делати „радити“
садашње време прошло време будуће време кондиционал императив
1. ј. ја делају/делам ја јесм делал(а) ја буду делати ја бых делал(а)
2. ј. ты делајеш/делаш ти јеси делал(а) ти будеш делати ти быс делал(а) делај
3. ј. он
она делаје/дела
оно		 он је делал
она је делала
оно је делало		 он
она буде делати
оно		 он бы делал
она бы делала
оно бы делало
1. мн. мы делајемо/деламо мы јесмо делали мы будемо делати мы быхмо делали делајме
2. мн. вы делајете/делате вы јесте делали вы будете делати вы бысте делали делајте
3. мн. они/оне делајут они/оне делали они/оне будут делати они/оне бы делали
инфинитив делати
садашњи партицип радни делајучи (-учи, -уча, -уче)
прошли партицип трпни деланы (-на, -но)
глаголска именица деланје

Речник

Речи словјанскога се заснивају на поређењу речника модерних словенских језика, који су сврхисходно сврстани у шест група:

Ове групе су третиране подједнако. Речник словјанског је састављен тако да су речи разумљиве највећем броју говорника словенских језика. Облик у којем ће једна реч бити усвојена у речник словјанског не зависи само од учесталости у модерним словенским језицима, него зависи и од унутрашње логике самога словјанскога, као од самога облика исте речи у прасловенском: да би се осигурало разумевање, користи се систем правилене деривације.[40]

Речи у међусловенском у поређењу са другим словенским језицима
Међусловенски Руски Украјински Белоруски Пољски Чешки Словачки Горњелужичкосрпски Словеначки Хрватски Српски Македонски Бугарски
чловѣк člověk человек людина чалавек człowiek člověk človek čłowjek človek čovjek човек човек човек
пес pes пёс, собака пес, собака сабака pies pes pes pos, psyk pes pas пас пес, куче пес, куче
дом dom дом дім дом dom dům dom dom dom, hiša dom, kuća дом, кућа дом, куќа дом, къща
книга kniga книга книга кніга książka kniha kniha kniha knjiga knjiga књига книга книга
ноч noč ночь ніч ноч noc noc noc nóc noč noć ноћ ноќ нощ
писмо pismo письмо письмо пісьмо, ліст list dopis list list pismo pismo писмо писмо писмо
великы veliky большой великий вялікі wielki velký veľký wulki velik velik велик голем голям
новы novy новый новий новы nowy nový nový nowy nov nov нов нов нов

Пример међусловенскога

Оче наш:

Ћирилица Латиница
Отче наш, кторы јеси в небесах,
нехај свети се име Твоје.
Нехај пријде кральевство Твоје,
нехај буде вольа Твоја, како в небу тако и на земји.
Хлеб наш всакоденны дај нам днес,
и одпусти нам наше грехы,
тако како мы одпушчајемо нашим грешникам.
И не введи нас в покушенје,
але избави нас од злого.
Ибо Твоје јест кральевство и моч и слава, на векы веков.
Амин.
Otče naš, ktory jesi v nebesah,
nehaj sveti se ime Tvoje.
Nehaj prijde kraljevstvo Tvoje,
nehaj bude volja Tvoja, kako v nebu tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes,
i odpusti nam naše grěhy,
tako kako my odpuščajemo našim grěšnikam.
I ne vvedi nas v pokušenje,
ale izbavi nas od zlogo.
Ibo Tvoje jest kraljevstvo i moč i slava, na věky věkov.
Amin.

Референце

  1. ^ Kocór, Maria, et al., "Zonal Constructed Language and Education Support of e-Democracy – The Interslavic Experience", in: Sokratis K. Katsikas & Vasilios Zorkadis red., E-Democracy – Privacy-Preserving, Secure, Intelligent E-Government Services. 7th International Conference, E-Democracy 2017, Athens, Greece, December 14-15, 2017, Proceedings (Communications in Computer and Information Science no. 792, Springer International Publishing. 2017. ISBN 978-3-319-71116-4.), с. 21.
  2. ^ а б http://steen.free.fr/interslavic/introduction.html - accessed 26 May 2010
  3. ^ Katherine Barber, "Old Church Slavonic and the 'Slavic Identity'". University of North Carolina at Chapel Hill.
  4. ^ Constructed Slavic languages[мртва веза] - accessed 25 May 2010
  5. ^ Tilman Berger, "Vom Erfinden Slavischer Sprachen", in: M. Okuka & U. Schweier, eds., Germano-Slavistische Beiträge. Festschrift für P. Rehder zum 65. Geburtstag (München. 2004. ISBN 978-3-87690-874-8.), pp. 25. (језик: немачки)
  6. ^ Tilman Berger, Panslavismus und Internet, 2009, pp. 37. (језик: немачки)
  7. ^ а б Трошки про штучні мови: панслов'янська мова. Narodna Pravda, 22 August 2009. (језик: украјински)
  8. ^ а б Bojana Barlovac, Creation of 'One Language for All Slavs' Underway. BalkanInsight, 18 February 2010.
  9. ^ http://www.langmaker.com/db/Slovianski.
  10. ^ http://steen.free.fr/interslavic/index.html - accessed 14 December 2009
  11. ^ Ziemowit Szczerek, Języki, które mają zrozumieć wszyscy Słowianie Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2010). Interia.pl, 13 February 2010. (језик: пољски)
  12. ^ Marko Prelević, Словијански да свако разуме. Вечерње новости, 18 February 2010. (језик: српски)
  13. ^ Slovania si porozumejú. Holanďan pracuje na jazyku slovianski. Pravda, 20 February 2010. (језик: словачки)
  14. ^ "Slovianski jazik" pochopí každý Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2010). ČT24, 19 February 2010. (језик: чешки)
  15. ^ En jezik za vse Slovane. Žurnal24, 18 February 2010. (језик: словеначки)
  16. ^ V Nizozemsku vzniká společný jazyk pro Slovany Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2011). Deník.cz, 19 February 2010. (језик: чешки)
  17. ^ Pět let práce na společném jazyku Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2011). Týdeník Školství, no. 2010/09, 3 March 2010. (језик: чешки)
  18. ^ Klára Ward, „Kvik Kvik“ alebo Zvieracia farma po slovensky Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2010). Z Druhej Strany, 25 February 2010. (језик: словачки)
  19. ^ Péter Aranyi & Klára Tomanová, Egységes szláv nyelv születőben Архивирано 2012-05-30 на сајту Archive.today. Melano.hu, 23 February 2010. (језик: мађарски)
  20. ^ Холанђанин прави пансловенски језик Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2014). Serbian Cafe, 17 February 2010. (језик: српски)
  21. ^ Holanđanin pravi slovijanski jezik. PCNEN.com, 17 February 2010. (језик: српски)
  22. ^ Датчанин създава общ славянски език. PlovdivMedia.com, 19 February 2010. (језик: бугарски)
  23. ^ Датчанин твори общ славянски език Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2014). Vseki Den, 19 February 2010. (језик: бугарски)
  24. ^ Готвят славянско есперанто Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012). Marica, 19 February 2010. (језик: бугарски)
  25. ^ Язык для всех славян на основе русинского. UA-reporter, 20 February 2010. (језик: руски)
  26. ^ Slaves de tous les pays, parlez donc le Slovianski !. Le Courrier des Balkans, 1 March 2010. (језик: француски)
  27. ^ Gordana Knežević, Slovianski bez muke. Reader's Digest Srbija, June 2010, pp. 13-15. (језик: српски)
  28. ^ http://conlang.wikia.com/wiki/Rozumio - accessed 26 February 2010
  29. ^ http://slovioski.wikia.com/wiki/Slovioski - accessed 26 February 2010
  30. ^ Vojtěch Merunka, Jazyk novoslovienskij (Praha. 2010. ISBN 978-80-87313-51-0..), pp. 15-16, 19-20. (језик: чешки)
  31. ^ INTERSLAVIC - Slavic Wiki, Приступљено 25. 4. 2013.
  32. ^ http://steen.free.fr/interslavic/introduction.html#schematicism_or_naturalism - accessed 11 December 2009
  33. ^ Панславизм не умер окончательно Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011). Odessa University. (језик: руски)
  34. ^ Н. М. Малюга, „Мовознавство в питаннях і відповідях для вчителя й учнів 5 класу", in: Філологічні студії. Науковий вісник Криворізького державного педагогічного університету. Збірник наукових праць, випуск 1 (Kryvyj Rih. 2008. ISBN 978-966-17-7000-2..), pp. 147. (језик: украјински)
  35. ^ Алина Петропавловская, Славянское эсперанто Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011). Европейский русский альянс, 23 June 2007. (језик: руски)
  36. ^ Jan Lumholdt, Review: The Painted Bird. Cineuropa, 4. septembar 2019.
  37. ^ "Обојена птица" - главни догађај фестивала. СРНА, 6. септембар 2019
  38. ^ http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html - accessed 14 December 2009
  39. ^ Interslavic – Numerals
  40. ^ http://steen.free.fr/interslavic/design_criteria.html#vocabulary - accessed 14 December 2009

Спољашње везе

Међусловенски језик на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међусловенски_језик&oldid=22902804”