Ђенова — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 44° 24′ 40″ С; 8° 55′ 58″ И / 44.411111° С; 8.932778° И / 44.411111; 8.932778
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 47: Ред 47:
Клима у Ђенови је [[средоземна клима]]. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.
Клима у Ђенови је [[средоземна клима]]. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.
{{Клима града
{{Клима града
|Град_генитив=
| Град_генитив=
|Извор=
| Извор=
| Јан_ср_пад=106.0
| Јан_ср_пад=106.0
| Феб_ср_пад=95.0
| Феб_ср_пад=95.0
Ред 69: Ред 69:
| Јун_ср_мин= | Јун_ср_макс=
| Јун_ср_мин= | Јун_ср_макс=
| Јул_ср_мин= | Јул_ср_макс=
| Јул_ср_мин= | Јул_ср_макс=
| Авг_ср_мин= | Авг_ср_макс=
| Авг_ср_мин= | Авг_ср_макс=
| Сеп_ср_мин= | Сеп_ср_макс=
| Сеп_ср_мин= | Сеп_ср_макс=
| Окт_ср_мин= | Окт_ср_макс=
| Окт_ср_мин= | Окт_ср_макс=
Ред 78: Ред 78:
| Феб_а_макс= | Феб_а_мин=
| Феб_а_макс= | Феб_а_мин=
| Мар_а_макс= | Мар_а_мин=
| Мар_а_макс= | Мар_а_мин=
| Апр_а_макс= | Апр_а_мин=
| Апр_а_макс= | Апр_а_мин=
| Мај_а_макс= | Мај_а_мин=
| Мај_а_макс= | Мај_а_мин=
| Јун_а_макс= | Јун_а_мин=
| Јун_а_макс= | Јун_а_мин=
| Јул_а_макс= | Јул_а_мин=
| Јул_а_макс= | Јул_а_мин=
| Авг_а_макс= | Авг_а_мин=
| Авг_а_макс= | Авг_а_мин=
| Сеп_а_макс= | Сеп_а_мин=
| Сеп_а_макс= | Сеп_а_мин=
| Окт_а_макс= | Окт_а_мин=
| Окт_а_макс= | Окт_а_мин=
| Нов_а_макс= | Нов_а_мин=
| Нов_а_макс= | Нов_а_мин=
| Дец_а_макс= | Дец_а_мин=
| Дец_а_макс= | Дец_а_мин=
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|}}
}}


=== Воде ===
=== Воде ===
Ред 94: Ред 94:


== Историја ==
== Историја ==
Први познати становници градског подручја Ђенове су били [[Лигури]], једно од [[италски народи|италских]] племена. Некад се веровало да су град основали [[Келти]]. Градско гробље из [[6. век п. н. е.|6.]] и [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] потврђује да су у Ђенови тада живели [[Грци]], али луку су много раније користили вероватно и [[Етрурци]]. Могуће је да су и [[Феникија|Феничани]] имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба [[Марсељ]] је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. Због тога су је [[Античка Картагина|Картагињани]] разорили [[209. п. н. е.]] Насеље је поново изграђено при крају [[Пунски ратови|пунских ратова]]. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом.
Први познати становници градског подручја Ђенове су били [[Лигури]], једно од [[италски народи|италских]] племена. Некад се веровало да су град основали [[Келти]]. Градско гробље из [[6. век п. н. е.|6.]] и [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] потврђује да су у Ђенови тада живели [[Грци]], али луку су много раније користили вероватно и [[Етрурци]]. Могуће је да су и [[Феникија|Феничани]] имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба [[Марсељ]] је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. Због тога су је [[Античка Картагина|Картагињани]] разорили [[209. п. н. е.]] Насеље је поново изграђено при крају [[Пунски ратови|пунских ратова]]. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом.


Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] [[Остроготи]] су заузели Ђенову. После [[Готски рат|Готског рата]] била је средиште [[византијско царство|византијског]] викара. Прешла је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]] [[643]], а [[773]]. је у саставу [[Франачка|Франачке]]. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на [[Средоземно море|Средоземљу]]. [[Арапи|Арапски]] пирати су [[934]]. спалили град, али убрзо је поново изграђен.
Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] [[Остроготи]] су заузели Ђенову. После [[Готски рат|Готског рата]] била је средиште [[византијско царство|византијског]] викара. Прешла је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]] [[643]], а [[773]]. је у саставу [[Франачка|Франачке]]. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на [[Средоземно море|Средоземљу]]. [[Арапи|Арапски]] пирати су [[934]]. спалили град, али убрзо је поново изграђен.
Ред 100: Ред 100:
Пре [[1100]]. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а старешина града је био [[епископ]] Ђенове. Стварну власт су обављали "[[конзул]]и“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од поморских република уз [[Млетачка република|Венецију]], [[Пиза|Пизу]] и [[Амалфи]]. У граду се развила снажна [[бродоградња]], [[банкарство]] и [[трговина]], који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. [[Република Ђенова]] се раширила на [[Лигурија|Лигурију]], [[Пијемонт]], [[Сардинија|Сардинију]], [[Корзика|Корзику]] и имала је потпуну контролу над готово целим [[Тиренско море|Тиренским морем]]. Учествовали су у [[крсташки ратови|крсташким ратовима]], па су успоставили колоније на [[блиски исток|Блиском истоку]], [[Егејско море|Егеју]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Северна Африка|северној Африци]]. Са [[Левант]]а су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је [[Свети грал]]. Пропаст крсташких држава Ђенова је надокнадила савезом са [[Византијско царство|Византијом]], што је отворило могућност ширења на [[Црно море]] и [[Крим]]. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над [[Пиза|Пизом]] у поморској бици код Мелорије [[1284]]. [[Млетачка република|Млетачку републику]] су победили [[1298]]. и то је почетак пада државе.
Пре [[1100]]. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а старешина града је био [[епископ]] Ђенове. Стварну власт су обављали "[[конзул]]и“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од поморских република уз [[Млетачка република|Венецију]], [[Пиза|Пизу]] и [[Амалфи]]. У граду се развила снажна [[бродоградња]], [[банкарство]] и [[трговина]], који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. [[Република Ђенова]] се раширила на [[Лигурија|Лигурију]], [[Пијемонт]], [[Сардинија|Сардинију]], [[Корзика|Корзику]] и имала је потпуну контролу над готово целим [[Тиренско море|Тиренским морем]]. Учествовали су у [[крсташки ратови|крсташким ратовима]], па су успоставили колоније на [[блиски исток|Блиском истоку]], [[Егејско море|Егеју]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Северна Африка|северној Африци]]. Са [[Левант]]а су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је [[Свети грал]]. Пропаст крсташких држава Ђенова је надокнадила савезом са [[Византијско царство|Византијом]], што је отворило могућност ширења на [[Црно море]] и [[Крим]]. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над [[Пиза|Пизом]] у поморској бици код Мелорије [[1284]]. [[Млетачка република|Млетачку републику]] су победили [[1298]]. и то је почетак пада државе.


[[Датотека:Genova-bombardamento francese (1684).jpg|мини|270 п|д|Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.]]
[[Датотека:Genova-bombardamento francese (1684).jpg|мини|270 п|десно|Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.]]
Просперитет није трајао дуго. [[Црна смрт]] ([[куга]]) дошла је у Европу [[1349]]. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са [[Млетачка република|Венецијом]]. [[Венеција]] је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода [[Француска|француске]] доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица [[Лукино Висконти|Висконтија]] из [[Милано|Милана]]. [[Арагон]] је преотео Сардинију од Ђенове. На [[Корзика|Корзици]] је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели [[Турци]] и [[Арапи]]. [[Кристифор Колумбо]] је поклонио 1/10 прихода од [[откриће Америке|открића Америке]] банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. [[Андреа Дорија]] је створио [[1528]]. нови устав, па је Ђенова постала [[Шпанија|шпански]] вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у [[16. век]]у Ђенова привукла многе уметнике, као што су [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]], [[Каравађо]] и [[Антонис ван Дајк|Ван Дајк]]. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у [[маниризам|маниристичком]] стилу. [[Француска|Французи]] су гранатирали Ђенову 1684. да би [[Аустрија]] је [[1746]]. била заузела Ђенову за време [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]]. Ђенова је [[1768]]. предала Корзику [[Француска|Француској]].
Просперитет није трајао дуго. [[Црна смрт]] ([[куга]]) дошла је у Европу [[1349]]. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са [[Млетачка република|Венецијом]]. [[Венеција]] је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода [[Француска|француске]] доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица [[Лукино Висконти|Висконтија]] из [[Милано|Милана]]. [[Арагон]] је преотео Сардинију од Ђенове. На [[Корзика|Корзици]] је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели [[Турци]] и [[Арапи]]. [[Кристифор Колумбо]] је поклонио 1/10 прихода од [[откриће Америке|открића Америке]] банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. [[Андреа Дорија]] је створио [[1528]]. нови устав, па је Ђенова постала [[Шпанија|шпански]] вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у [[16. век]]у Ђенова привукла многе уметнике, као што су [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]], [[Каравађо]] и [[Антонис ван Дајк|Ван Дајк]]. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у [[маниризам|маниристичком]] стилу. [[Француска|Французи]] су гранатирали Ђенову 1684. да би [[Аустрија]] је [[1746]]. била заузела Ђенову за време [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]]. Ђенова је [[1768]]. предала Корзику [[Француска|Француској]].


Ред 108: Ред 108:


== Становништво ==
== Становништво ==
[[Датотека:Genova-IMG 1828.JPG|мини|270 п|д|Велика густина насељености је одлика Ђенове]]
[[Датотека:Genova-IMG 1828.JPG|мини|270 п|десно|Велика густина насељености је одлика Ђенове]]
Према процени, у граду је 2010. живело 607.906 становника.<ref>[http://demo.istat.it/bil2010/index.html Istat demographic balance 2010], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
Према процени, у граду је 2010. живело 607.906 становника.<ref>[http://demo.istat.it/bil2010/index.html Istat demographic balance 2010], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>


Ред 129: Ред 129:


== Градска привреда ==
== Градска привреда ==
[[Датотека:Genova-DSCF8908.JPG|мини|270 п|д|Нови делови града на литицама изнад градског језгра]]
[[Датотека:Genova-DSCF8908.JPG|мини|270 п|десно|Нови делови града на литицама изнад градског језгра]]
[[Датотека:Genova-DSCF7470.JPG|мини|270 п|д|''Страда Нова'', најлепша градска улица]]
[[Датотека:Genova-DSCF7470.JPG|мини|270 п|десно|''Страда Нова'', најлепша градска улица]]
[[Датотека:Piazza dell'Annunziata, Genova.jpg|мини|270 п|д|Један од градских тргова]]
[[Датотека:Piazza dell'Annunziata, Genova.jpg|мини|270 п|десно|Један од градских тргова]]
[[Датотека:Genova-Castello d'Albertis-panorama.jpg|мини|270 п|д|Градска лука и марина са старим светиоником]]
[[Датотека:Genova-Castello d'Albertis-panorama.jpg|мини|270 п|десно|Градска лука и марина са старим светиоником]]
[[Датотека:Stazione metropolitana de Ferrari genova 01.jpg|мини|270 п|д|Један од улаза у Ђеновљански метро]]
[[Датотека:Stazione metropolitana de Ferrari genova 01.jpg|мини|270 п|десно|Један од улаза у Ђеновљански метро]]
[[Датотека:Genova Porta Soprana.jpg|мини|270 п|д|Средњовековна капија Ђенове]]
[[Датотека:Genova Porta Soprana.jpg|мини|270 п|десно|Средњовековна капија Ђенове]]
[[Датотека:Parco di Nervi Genova 01.jpg|мини|270 п|д|Парк Нерви, један од познатих градских паркова]]
[[Датотека:Parco di Nervi Genova 01.jpg|мини|270 п|десно|Парк Нерви, један од познатих градских паркова]]
Ђенова се налази у северозападном делу [[Италија|Италије]]. Од престонице [[Рим]]а град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут [[Милано|Милана]] (140 км) и [[Торино|Торина]] (170 км) су много ближи Ђенови.
Ђенова се налази у северозападном делу [[Италија|Италије]]. Од престонице [[Рим]]а град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут [[Милано|Милана]] (140 км) и [[Торино|Торина]] (170 км) су много ближи Ђенови.


Ред 144: Ред 144:
== Знаменитости града ==
== Знаменитости града ==
Један део старог града Ђенове налази се на [[Унеско|УНЕСКОвом]] списку светске баштине. У том делу у [[16. век]]у су настале палате најбогатијих фамилија града у [[маниризам|маниристичком]] стилу.
Један део старог града Ђенове налази се на [[Унеско|УНЕСКОвом]] списку светске баштине. У том делу у [[16. век]]у су настале палате најбогатијих фамилија града у [[маниризам|маниристичком]] стилу.
* Главна је трг Ферари (-{Piazza de Ferrari}-), где је опера и палата дуждева.
* Главна је трг Ферари (-{Piazza de Ferrari}-), где је опера и палата дуждева.
* Катедрала светог Лоренца
* Катедрала светог Лоренца
* стара лука
* стара лука
Ред 171: Ред 171:
== Галерија ==
== Галерија ==
<gallery>
<gallery>
Слика:Colombus genoa.jpg|Споменик Кристифору Колумбу
Датотека:Colombus genoa.jpg|Споменик Кристифору Колумбу
Слика:Palazzo_Doria_Tursi_(Genova)_9.jpg|Палата Дорија Турзи
Датотека:Palazzo_Doria_Tursi_(Genova)_9.jpg|Палата Дорија Турзи
Слика:municipio_interno.jpg|Градска кућа
Датотека:municipio_interno.jpg|Градска кућа
Слика:Lanterna di Genova.jpg|Стари светионик
Датотека:Lanterna di Genova.jpg|Стари светионик
Слика:Genova-Palazzo Ducale da Piazza Matteotti.jpg|Дуждева палата
Датотека:Genova-Palazzo Ducale da Piazza Matteotti.jpg|Дуждева палата
Слика:Galleria Mazzini.jpg|Галерија Мацини
Датотека:Galleria Mazzini.jpg|Галерија Мацини
Слика:Genova Duomo St. Lawrence Cathedral.jpg|Катедрала светог Лоренца
Датотека:Genova Duomo St. Lawrence Cathedral.jpg|Катедрала светог Лоренца
Слика:Museo civico di storia naturale di Genova (facciata).jpg|Градски музеј
Датотека:Museo civico di storia naturale di Genova (facciata).jpg|Градски музеј
Cloister S. Matteo XIII-XIV cent. Genoa.jpg|[[Клаустер]] цркве Сан Матео из XIII-XIV века
Cloister S. Matteo XIII-XIV cent. Genoa.jpg|[[Клаустер]] цркве Сан Матео из XIII-XIV века
</gallery>
</gallery>
Ред 188: Ред 188:
* Gino Benvenuti. ''Le repubbliche marinare. Amalfi, Pisa, Genova e Venezia''. Netwon Compton, Rome, 1989.
* Gino Benvenuti. ''Le repubbliche marinare. Amalfi, Pisa, Genova e Venezia''. Netwon Compton, Rome, 1989.
* Steven A. Epstein; ''Genoa & the Genoese, 958-1528'' University of North Carolina Press, 1996; [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=72341660 online edition]
* Steven A. Epstein; ''Genoa & the Genoese, 958-1528'' University of North Carolina Press, 1996; [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=72341660 online edition]
* Steven A. Epstein; "Labour and Port Life in Medieval Genoa." Mediterranean Historical Review 3 (1988): 114-40.
* Steven A. Epstein; "Labour and Port Life in Medieval Genoa." Mediterranean Historical Review 3 (1988): 114-40.
* Steven A. Epstein; "Business Cycles and the Sense of Time in Medieval Genoa." Business History Review 62 (1988): 238-60.
* Steven A. Epstein; "Business Cycles and the Sense of Time in Medieval Genoa." Business History Review 62 (1988): 238-60.
* Face Richard. "Secular History in Twelfth-Century Italy: Caffaro of Genoa." Journal of Medieval History 6 (1980): 169-84.
* Face Richard. "Secular History in Twelfth-Century Italy: Caffaro of Genoa." Journal of Medieval History 6 (1980): 169-84.
* Hughes Diane Owen. "Kinsmen and Neighbors in Medieval Genoa." In ''The Medieval City,'' edited by Harry A. Miskimin, David Herlihy, and Adam L. Udovitch. стр. 3-28. 1977.
* Hughes Diane Owen. "Kinsmen and Neighbors in Medieval Genoa." In ''The Medieval City,'' edited by Harry A. Miskimin, David Herlihy, and Adam L. Udovitch. стр. 3-28. 1977.
* Hughes Diane Owen. "Urban Growth and Family Structure in Medieval Genoa." ''Past and Present'' 66 (1975): 3-28.
* Hughes Diane Owen. "Urban Growth and Family Structure in Medieval Genoa." ''Past and Present'' 66 (1975): 3-28.
* Lopez Robert S. "Genoa." In ''Dictionary of the Middle Ages,'' pp. 383-87. 1982.
* Lopez Robert S. "Genoa." In ''Dictionary of the Middle Ages,'' pp. 383-87. 1982.
* Vitale Vito. ''Breviario della storia di Genova.'' Vols. 1-2. Genoa, 1955.
* Vitale Vito. ''Breviario della storia di Genova.'' Vols. 1-2. Genoa, 1955.


Ред 218: Ред 218:
{{Европска престоница културе}}
{{Европска престоница културе}}


[[Категорија:Ђенова|*]]
[[Категорија:Ђенова| ]]
[[Категорија:Лигурија]]
[[Категорија:Лигурија]]
[[Категорија:Градови у Италији]]
[[Категорија:Градови у Италији]]

Верзија на датум 6. фебруар 2020. у 01:06

Ђенова
итал. Genova
Ђенова - главни трг, Пјаца Ферари
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаЛигурија
ПокрајинаЂенова
Становништво
Становништво‍
 — 611.556
 — густина2.510,49 ст./km2
Агломерација890.000
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 40″ С; 8° 55′ 58″ И / 44.411111° С; 8.932778° И / 44.411111; 8.932778
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина19 m
Површина243,60 km2
Ђенова на карти Италије
Ђенова
Ђенова
Ђенова на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникМарта Винћенци
Поштански број16121–16167
Позивни број010
Регистарска ознакаGE
Веб-сајт
comune.genova.it

Ђенова (итал. Genova, лиг. Zena) је шести по величини град Италије, главни град истоименог округа Ђенова и покрајине Лигурије у северозападној Италији.

Ђенова је позната као је највећа лука Италије. Поред тога град поседује велико и добро очувано старо језгро, које је под заштитом УНЕСКОа.

Застава

Застава Ђенове је црвени крст на белом пољу, а то је застава светог Ђорђа. Заставу Ђенове је прихватила Енглеска и град Лондон 1190. да би у Средоземљу уживали заштиту моћне ђеновљанске флоте. Република Ђенова је са супарником, Млетачком републиком била једна од најмоћнијих сила света. Енглески краљ је Ђенови плаћао годишњи данак. Између Енглеске и Ђенове увек су постојали посебни односи.

Географија

Главна посебност Ђенове, огромна лука

Рељеф

Ђенова се развила у најсевернијем делу Ђеновског залива, северног дела Тиренског мора. У складу са тим Ђенова је одувек имала идеалан положај најближе средоземне луке за низ градова северне Италије и других крајева северно (Швајцарска, Баден-Виртемберг). Међутим, добар макро положај нарушен је незгодним микроположајем, јер се град налази на изузетно покренутом терену дуж веома уске обале, која је испресецена одсецима и нигде није шира од 2-3 км. Изнад града се стрмо уздижу брда и планине - на истоку најсевернији Апенини, а на западу крајњи Лигуријски Алпи. Стога град има низ посебности, веома стрме и изразито узане улице, потуно неправилну мрежу улицу, улице-серпентине, честе тунеле и надпутњаке. Делује невероватно, али разлике у надморским висинама су толико да се на 2 км удаљености од презагушеног старог градског језгра уз обалу налазе простори нетакнуте природе на 700-800 м надморске висине.

Клима

Клима у Ђенови је средоземна клима. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.

Клима (Ђенова)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Количина падавина, mm (in) 106,0
(41,73) 		95,0
(37,4) 		106,0
(41,73) 		85,0
(33,46) 		76,0
(29,92) 		53,0
(20,87) 		27,0
(10,63) 		81,0
(31,89) 		99,0
(38,98) 		153,0
(60,24) 		111,0
(43,7) 		81,0
(31,89) 		1,073
(422,44)
[тражи се извор]

Воде

Ђенова се развила у најсевернијем делу Ђеновског залива, северног дела Тиренског мора. Море је неодвојиви део града, а градска привреда почива пре свега на лучким делатностима.

Историја

Први познати становници градског подручја Ђенове су били Лигури, једно од италских племена. Некад се веровало да су град основали Келти. Градско гробље из 6. и 5. века п. н. е. потврђује да су у Ђенови тада живели Грци, али луку су много раније користили вероватно и Етрурци. Могуће је да су и Феничани имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба Марсељ је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време Другог пунског рата. Због тога су је Картагињани разорили 209. п. н. е. Насеље је поново изграђено при крају пунских ратова. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом.

Након пада Западног римског царства Остроготи су заузели Ђенову. После Готског рата била је средиште византијског викара. Прешла је у руке Лангобарда 643, а 773. је у саставу Франачке. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на Средоземљу. Арапски пирати су 934. спалили град, али убрзо је поново изграђен.

Пре 1100. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару Светог римског царства, а старешина града је био епископ Ђенове. Стварну власт су обављали "конзули“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од поморских република уз Венецију, Пизу и Амалфи. У граду се развила снажна бродоградња, банкарство и трговина, који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. Република Ђенова се раширила на Лигурију, Пијемонт, Сардинију, Корзику и имала је потпуну контролу над готово целим Тиренским морем. Учествовали су у крсташким ратовима, па су успоставили колоније на Блиском истоку, Егеју, Сицилији и северној Африци. Са Леванта су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је Свети грал. Пропаст крсташких држава Ђенова је надокнадила савезом са Византијом, што је отворило могућност ширења на Црно море и Крим. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над Пизом у поморској бици код Мелорије 1284. Млетачку републику су победили 1298. и то је почетак пада државе.

Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.

Просперитет није трајао дуго. Црна смрт (куга) дошла је у Европу 1349. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са Венецијом. Венеција је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода француске доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица Висконтија из Милана. Арагон је преотео Сардинију од Ђенове. На Корзици је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели Турци и Арапи. Кристифор Колумбо је поклонио 1/10 прихода од открића Америке банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. Андреа Дорија је створио 1528. нови устав, па је Ђенова постала шпански вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у 16. веку Ђенова привукла многе уметнике, као што су Рубенс, Каравађо и Ван Дајк. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у маниристичком стилу. Французи су гранатирали Ђенову 1684. да би Аустрија је 1746. била заузела Ђенову за време Рата за аустријско наслеђе. Ђенова је 1768. предала Корзику Француској.

Пошто су светска економија и трговачки путеви помакнути на Атлантик, Ђенова је економски слабила. Наполеон је 1797. створио вазалну државу Лигуријску републику, која је припојена Француској 1804. Бечки конгрес 1815. је Ђенову укључио у Пијемонт (краљевину Сардинију). После три века кућа Савоја је добила град. Ђенова је имала економске користи од уније, али била је изразито републиканско гнездо. Ђузепе Мацини је био популаран. Са успоном Ризорђимента, Ђеновљани су се окренули борби за уједињену Италију под савојском династијом. Ђузепе Гарибалди је 1860. кренуо из Ђенове у свој поход са хиљаду добровољаца. Место одакле је кренула та хиљада обележено је спомеником.

У јулу 2001. године, у Ђенови је одржан састанак групе Г8. Састанак је засењен насилним протестима и полицијском бруталношћу, која је довела до смрти протестаната.

Становништво

Велика густина насељености је одлика Ђенове

Према процени, у граду је 2010. живело 607.906 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
590.736634.646688.447784.194816.872762.895678.771610.307586.180

2008. Ђенова је имала нешто преко 610.000 становника, за 50% више као на почетку 20. века, али за 200.000 мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота, али је до пре десетак година било веома присутна и сеоба становништва у друге делове Италије. Ово се одражава и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева света.

Ђенова има велико градско подручје са близу милион становника ( "Велика Ђенова"). Метрополитенско подручје града има око 1,5 милиона становника и превазилази границе градског округа.

Градска привреда

Нови делови града на литицама изнад градског језгра
Страда Нова, најлепша градска улица
Један од градских тргова
Градска лука и марина са старим светиоником
Један од улаза у Ђеновљански метро
Средњовековна капија Ђенове
Парк Нерви, један од познатих градских паркова

Ђенова се налази у северозападном делу Италије. Од престонице Рима град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут Милана (140 км) и Торина (170 км) су много ближи Ђенови.

Панорама града

Ђенова је одувек била град повезан са морем, па се градска привреда некада, али и данас ослањала на лучне делатности, поморство и бродоградњу. Поред тога, данас је Ђенова и велико управно, културно и образовно средиште, а у близини града постоје бројна туристичка одредишта везана за туризам на Средоземљу.

Знаменитости града

Један део старог града Ђенове налази се на УНЕСКОвом списку светске баштине. У том делу у 16. веку су настале палате најбогатијих фамилија града у маниристичком стилу.

  • Главна је трг Ферари (Piazza de Ferrari), где је опера и палата дуждева.
  • Катедрала светог Лоренца
  • стара лука
  • средњовековна врата Ђенове
  • стари светионик (La Lanterna ) је најстарији светионик на свету, који још увек ради
  • акваријум, други на свету по величини
  • кућа Кристифора Колумба

Познати људи из Ђенове

Међународна сарадња

Галерија

  • Споменик Кристифору Колумбу
    Споменик Кристифору Колумбу
  • Палата Дорија Турзи
    Палата Дорија Турзи
  • Градска кућа
    Градска кућа
  • Стари светионик
    Стари светионик
  • Дуждева палата
    Дуждева палата
  • Галерија Мацини
    Галерија Мацини
  • Катедрала светог Лоренца
    Катедрала светог Лоренца
  • Градски музеј
    Градски музеј
  • Клаустер цркве Сан Матео из XIII-XIV века
    Клаустер цркве Сан Матео из XIII-XIV века

Референце

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 4. 5. 2013.

Литература

  • Gino Benvenuti. Le repubbliche marinare. Amalfi, Pisa, Genova e Venezia. Netwon Compton, Rome, 1989.
  • Steven A. Epstein; Genoa & the Genoese, 958-1528 University of North Carolina Press, 1996; online edition
  • Steven A. Epstein; "Labour and Port Life in Medieval Genoa." Mediterranean Historical Review 3 (1988): 114-40.
  • Steven A. Epstein; "Business Cycles and the Sense of Time in Medieval Genoa." Business History Review 62 (1988): 238-60.
  • Face Richard. "Secular History in Twelfth-Century Italy: Caffaro of Genoa." Journal of Medieval History 6 (1980): 169-84.
  • Hughes Diane Owen. "Kinsmen and Neighbors in Medieval Genoa." In The Medieval City, edited by Harry A. Miskimin, David Herlihy, and Adam L. Udovitch. стр. 3-28. 1977.
  • Hughes Diane Owen. "Urban Growth and Family Structure in Medieval Genoa." Past and Present 66 (1975): 3-28.
  • Lopez Robert S. "Genoa." In Dictionary of the Middle Ages, pp. 383-87. 1982.
  • Vitale Vito. Breviario della storia di Genova. Vols. 1-2. Genoa, 1955.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђенова&oldid=22903433”