Ђурђевац (Хрватска) — разлика између измена

Координате: 46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 18: Ред 18:
| гдуж = 17.071450316976765
| гдуж = 17.071450316976765
}}
}}
'''Ђурђевац''' је [[списак градова у Хрватској|град]] у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Копривничко-крижевачка жупанија|Копривничко-крижевачкој жупанији]]. Према резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup06_1074.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=|format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=8. 5. 2017}}</ref>
'''Ђурђевац''' је [[списак градова у Хрватској|град]] у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Копривничко-крижевачка жупанија|Копривничко-крижевачкој жупанији]]. Према резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup06_1074.html |title=Попис становништва 2011. | author = |authorlink= | others = |date=|format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=8. 5. 2017}}</ref>


== Географија ==
== Географија ==
Ред 72: Ред 72:
== Литература ==
== Литература ==
* [http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914018.pdf] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
* [http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914018.pdf] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
* {{Cite book|ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 6. фебруар 2020. у 01:28

Ђурђевац
Центар Ђурђевца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
Становништво
Становништво
 — 2011.6.349
Агломерација (2011.)8.264
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ђурђевац на карти Хрватске
Ђурђевац
Ђурђевац
Ђурђевац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавко Грачан
Поштански број48350

Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.[1]

Географија

Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за одбрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.

Историја

Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.

Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Године 1875. у општини Ђурђевац је било 5626 становника.[2]

Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.

Мађари су прозвали (мађаризовали назив) град почетком 20. века (1910) "Сентђерђвар".

Становништво

По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.498 94,93%
Југословени
  
69 1,00%
Срби
  
55 0,80%
Албанци
  
16 0,23%
Мађари
  
7 0,10%
Словенци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Црногорци
  
3 0,04%
Муслимани
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
неопредељени
  
72 1,05%
непознато
  
114 1,66%
укупно: 6.845

Види још

Референце

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ "Глас народа", Нови Сад 1875.

Литература

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе