Василије Томић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 23: Ред 23:
У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у [[Јања|Јањи]], код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачка богословија]], уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама у [[Западна Немачка|Немачкој]] (прво први семестар на Римокатоличком теолошком факултету у [[Регензбург]]у затим три семестра на [[Универзитет у Тибингену|Универзитету у Тибингену]]) где се бавио религијском педагогијом. На [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на катедри за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврилу Стефановићу Венцловићу]] али је није одбранио.
У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у [[Јања|Јањи]], код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачка богословија]], уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама у [[Западна Немачка|Немачкој]] (прво први семестар на Римокатоличком теолошком факултету у [[Регензбург]]у затим три семестра на [[Универзитет у Тибингену|Универзитету у Тибингену]]) где се бавио религијском педагогијом. На [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на катедри за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврилу Стефановићу Венцловићу]] али је није одбранио.


[[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић|Лонгин]] рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин [[ђакон]]а, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. (на препоруци [[Патријарх српски Герман|патријарха Германа]]) добија своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка у Београду]].
[[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић|Лонгин]] рукоположио га је у чин [[ђакон]]а 29. новембра 1975. године у манастиру Тавни, а 1. децембра исте године у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. (на препоруци [[Патријарх српски Герман|патријарха Германа]]) добија своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка у Београду]].


У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га владика канадски [[Георгије Ђокић|Георгије]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 1. августа 2010. када је прешао у Цркву Светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]]. У фебруару 2012. [[Патријарх српски Иринеј|патријарх Иринеј]] поставио га је за [[архијерејски замјеник|архијерејског заменика]] канадске епархије.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/327067/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC Седиште Епархије канадске под опсадом („Политика”, 10. маја 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/348863/Jedna-eparhija-a-tri-paralelne-vlasti Једна епархија, а три паралелне власти („Политика”, 9. фебруара 2016)]</ref>
У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га владика канадски [[Георгије Ђокић|Георгије]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 1. августа 2010. када је прешао у Цркву Светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]]. У фебруару 2012. [[Патријарх српски Иринеј|патријарх Иринеј]] поставио га је за [[архијерејски замјеник|архијерејског заменика]] канадске епархије.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/327067/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC Седиште Епархије канадске под опсадом („Политика”, 10. маја 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/348863/Jedna-eparhija-a-tri-paralelne-vlasti Једна епархија, а три паралелне власти („Политика”, 9. фебруара 2016)]</ref>

Верзија на датум 6. фебруар 2020. у 05:50

Василије Томић
Василије Томић, 2008. године
Пуно имеВасилије Томић
Датум рођења(1949-01-14)14. јануар 1949. (75 год.)
Место рођењаКоренита
  ФНР Југославија

Василије Томић (Коренита, 14. јануар 1949) је пензионисани свештеник Српске православне цркве у чину протојереја-ставрофора и теолог.[1]

Биографија

Рођен је на Светог Василија Великог, 14. јануара 1949. године, у селу Коренита, код Бијељине. Родитељи Станко Стајо и Ивка (рођена Поповић) били су сељаци. На Светог Илију, 1956. године, поведен је у манастир Тавну, с намером да лето проведе код своје тетке (намеснице манастира) монахиње Анастасије коју је замонашио Свети Владика Николај 1940. године. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.[2]

У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у Јањи, код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена Карловачка богословија, уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама у Немачкој (прво први семестар на Римокатоличком теолошком факултету у Регензбургу затим три семестра на Универзитету у Тибингену) где се бавио религијском педагогијом. На Филолошком факултету на катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о Гаврилу Стефановићу Венцловићу али је није одбранио.

Владика зворничко-тузлански Лонгин рукоположио га је у чин ђакона 29. новембра 1975. године у манастиру Тавни, а 1. децембра исте године у чин свештеника. Био је постављен за пароха тузланског, где је служио до Велике Госпојине, 1977. године када прелази у Архиепископију београдско-карловачку и бива прибројен братству Храма Свете Тројице у Београду. У октобру 1978. (на препоруци патријарха Германа) добија своју парохију и прелази у Храм Светог Марка у Београду.

У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у Епархију канадску (1. јула 1985. године) када га владика канадски Георгије поставља за пароха нијагарског. Почетком октобра 1987. прелази у Цркву Светог Саве, у Торонту. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „Православље”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 1. августа 2010. када је прешао у Цркву Светог Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу. У фебруару 2012. патријарх Иринеј поставио га је за архијерејског заменика канадске епархије.[3][4]

У Ричмонд Хилу је служио све до маја 2017. када је пензионисан по свом захтеву.

Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из Чачка. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Објављене књиге

  • „Огањ у срцу разгорио”, 2002.
  • „Ријеч Божија неспутана”, 2009.
  • „Јеванђељске”, 2012.

Извори

  1. ^ Званична биографија на српском
  2. ^ Српски мост - Свештеник Василије Томић: Не псујте и не загађујте Божју творевину! („Радио Слово љубве”, 20. септембра 2017)
  3. ^ Седиште Епархије канадске под опсадом („Политика”, 10. маја 2015)
  4. ^ Једна епархија, а три паралелне власти („Политика”, 9. фебруара 2016)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Василије_Томић&oldid=22904355”