Београдска сахат-кула — разлика између измена
м додана категорија Грађевине на Старом граду (Београд) помоћу геџета HotCat |
м razne izmene |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''[[Београд]]ска сахат-кула''' је кула Горњег града [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]]. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења Горњег града. |
'''[[Београд]]ска сахат-кула''' је кула Горњег града [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]]. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења Горњег града. |
||
== О Сахат-кули == |
== О Сахат-кули == |
||
Градња је почела [[1740]]. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена [[1789]]. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. Осмоугаона барокна кула има сат по коме су и капија и кула добиле име. И кула и капија наслањају се на средњовековни зид Горњег града.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд | |
Градња је почела [[1740]]. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена [[1789]]. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. Осмоугаона барокна кула има сат по коме су и капија и кула добиле име. И кула и капија наслањају се на средњовековни зид Горњег града.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |pages=103}}</ref> |
||
Данашњи часовник (оспособљен [[2003]]. године) је израђен почетком [[20. век]]а у звоноливници Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува. |
Данашњи часовник (оспособљен [[2003]]. године) је израђен почетком [[20. век]]а у звоноливници Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува. |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
* [[Лазар Хиландарац|Монах Лазар]] или Србин Лазар (Светогорац) |
* [[Лазар Хиландарац|Монах Лазар]] или Србин Лазар (Светогорац) |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist|}} |
{{reflist|30em}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Београд|Србија}} |
{{портал|Београд|Србија}} |
||
Верзија на датум 7. фебруар 2020. у 06:49
Београдска сахат-кула је кула Горњег града Београдске тврђаве. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења Горњег града.
О Сахат-кули
Градња је почела 1740. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена 1789. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. Осмоугаона барокна кула има сат по коме су и капија и кула добиле име. И кула и капија наслањају се на средњовековни зид Горњег града.[1] Данашњи часовник (оспособљен 2003. године) је израђен почетком 20. века у звоноливници Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува.
Раније куле
На дрворезу Волфганга Реса из времена када су Турци освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама баварског типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој.
Види још
- Монах Лазар или Србин Лазар (Светогорац)
Референце
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 103.
