Карл Рајнер — разлика између измена

Карл Рајнер
Карл Рајнер
	Рајнер, 2012
Лични подаци
Пуно име	Карл Рајнер
Датум рођења	20. март 1922. (102 год.)
Место рођења	Бронкс, Њујорк, САД
Датум смрти	29. јун 2020
Породица
Супружник	Естел Лебост (1943–2008, њена смрт)
	www.randomcontent.com
	Веза до IMDb-а

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 8. фебруар 2020. у 06:03

Карл Рајнер (рођен 20. марта, 1922) је познати амерички глумац, забављач, редитељ, сценариста, писац и ТВ продуцент. Једна је од најоригиналнијих личности америчке комедије 20. века. Током каријере добио је чак осам награда Еми.

Отац је познатог филмског редитеља Роба Рајнера.

Каријера

Први успеси

На почетку каријере глумио је у више бродвејских мјузикала, да би потом почео да се појављује на телевизији.

Године 1959, урадио је пилот емисију за серију „Глава породице“, али мрежи се није допало да Рајнер игра главну улогу. Међутим, већ 1961. иста идеја је преименована и искоришћена за нову серију „Шоу Дик ван Дајка“, која је са новом глумачком поделом постала једна од најпопуларнијих ТВ серија свих времена, приказујући се од 1961. до 1966. Осим што је био сценариста а касније и редитељ серије, Рајнер се у њој повремено појављивао и као темпераментни водитељ Ален Брејди.

У међувремену Рајнер се повремено појављивао и као глумац у филмовима, најзапаженије у комедији „Сеница“ (The Gazebo) (1959) и у чувеном хиту Нормана Џуисона „Руси долазе“. У овом потоњем филму Рајнер игра главну улогу, писца који живи на слабо насељеном америчком острву, на које се грешком у сред Хладног рата насукава совјетска подморница. У овој урнебесној комедији, уз Рајнера бриљира и Алан Аркин, као совјетски официр који на све начине покушава да ослободи подморницу пре него што се рашчује за догађај.

Редитељска каријера

Редитељску каријеру почео је у „Шоу Дик ван Дајка“, да би се након завршетка серије опробао и у филмској режији, режирајући током наредних 30-ак година 15 играних филмова, сви до једног успеле комедије. Први филм који је режирао био је Уђи смејући се (1967), настао по његовој властитој књизи истог наслова.

Његов трећи филм Где је тата? (1970) и дан данас има култни статус. Џорџ Сегал игра њујоршког адвоката коме на путу среће са лепом девојком стоји његова досадна и сенилна мајка (Рут Гордон). Скоро једнако култни статус постигао је и његов наредни филм Ох, Боже (1977), са Џорџом Бернсом у улози Бога.

Рајнер је одиграо и важну улогу у првој фази филмске каријере Стива Мартина, као режисер и косценариста њихова четири заједничка пројекта: Билмез (The Jerk) (1979), Мртваци не носе кариране капутиће (1982), Човек са два мозга (1983) и Све од мене (1984).

Следе симпатична породична комедија Летњи закуп (1985), Берте Ригби, ти си будала (1989), интересантно подсећање на класичне холивудске мјузикле кроз причу о провинцијалцу који се отискује у шоу бизнис, две занимљиве комедије са Кирсти Ели у главној улози Летња школа (1987) и Рођачко ривалство (1990), те Фатални инстинкт (1993), урнебесна пародија на детективске филмове и трилере, пре свега на Ниске страсти и Телесну страст.

Последњи филм који је режирао био је То необично осећање (1997).

Остале занимљивости

Написао је велики број књига, како оне мемоарског типа тако и романе.

Био је у браку са певачицом Естелом Рајнер (девојачко Лебост), која је осам година старија од њега. Венчали су се 24. децембра 1943, када је он имао 21 а она 29 година и били у браку све до њене смрти, 2008. године. Естела је најзапаженија по реченици коју изговара у филмском хиту у режији њиховог сина Роба Рајнера Кад је Хари срео Сали (1989). Након што Мег Рајан у неком ресторану врло илустративно одглуми оргазам како би Били Кристалу доказала да никада не може бити сигуран да ли жена глуми оргазам или не, Естела (која седи за суседним столом) даје келнеру следећу наруџбину: „И ја ћу исто што и она“.

Карл и Естела Рајнер имају троје деце: Роб Рајнер (рођен 1947.), је редитељ и глумац, Ени Рајнер је песникиња и писац, а Лукас Рајнер (рођен 1960.) је такође глумац и редитељ.

Иако је пореклом Јеврејин, подигнут у јеврејском стилу и поносан на јеврејско наслеђе, Карл Рајнер се изјашњава као атеиста. [1]^{[мртва веза]}

Спољашње везе

Карл Рајнер на сајту IMDb (језик: енглески)
[2] Carl Reiner - Museum of Broadcast Communications
[3] "Remembering the Dick Van Dyke Show" (Carl Reiner)

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 На почетку каријере глумио је у више [[бродвеј]]ских мјузикала, да би потом почео да се појављује на телевизији.
 Године 1959, урадио је пилот емисију за серију „Глава породице“, али мрежи се није допало да Рајнер игра главну улогу. Међутим, већ 1961. иста идеја је преименована и искоришћена за нову серију „Шоу [[Дик ван Дајк]]а“, која је са новом глумачком поделом постала једна од најпопуларнијих ТВ серија свих времена, приказујући се од 1961. до 1966. Осим што је био сценариста а касније и редитељ серије, Рајнер се у њој повремено појављивао и као темпераментни водитељ Ален Брејди.
 У међувремену Рајнер се повремено појављивао и као глумац у филмовима, најзапаженије у комедији „Сеница“ (The Gazebo) (1959) и у чувеном хиту [[Норман Џуисон|Нормана Џуисона]] „Руси долазе“. У овом потоњем филму Рајнер игра главну улогу, писца који живи на слабо насељеном америчком острву, на које се грешком у сред [[Хладни рат|Хладног рата]] насукава [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] подморница. У овој урнебесној комедији, уз Рајнера бриљира и [[Алан Аркин]], као совјетски официр који на све начине покушава да ослободи подморницу пре него што се рашчује за догађај.
@@ Ред 31: / Ред 31: @@
 Редитељску каријеру почео је у „Шоу [[Дик ван Дајк]]а“, да би се након завршетка серије опробао и у филмској режији, режирајући током наредних 30-ак година 15 играних филмова, сви до једног успеле комедије. Први филм који је режирао био је ''Уђи смејући се'' (1967), настао по његовој властитој књизи истог наслова.
 Његов трећи филм ''Где је тата?'' (1970) и дан данас има култни статус. [[Џорџ Сегал]] игра њујоршког адвоката коме на путу среће са лепом девојком стоји његова досадна и сенилна мајка ([[Рут Гордон]]). Скоро једнако култни статус постигао је и његов наредни филм ''Ох, Боже'' (1977), са [[Џорџ Бернс|Џорџом Бернсом]] у улози Бога.
 Рајнер је одиграо и важну улогу у првој фази филмске каријере [[Стив Мартин|Стива Мартина]], као режисер и косценариста њихова четири заједничка пројекта: ''Билмез'' (The Jerk) (1979), ''[[Мртваци не носе кариране капутиће]]'' (1982), ''Човек са два мозга'' (1983) и ''Све од мене'' (1984).
 Следе симпатична породична комедија ''Летњи закуп'' (1985), ''Берте Ригби, ти си будала'' (1989), интересантно подсећање на класичне холивудске [[мјузикл]]е кроз причу о провинцијалцу који се отискује у шоу бизнис, две занимљиве комедије са [[Кирсти Ели]] у главној улози ''Летња школа'' (1987) и ''Рођачко ривалство'' (1990), те ''Фатални инстинкт'' (1993), урнебесна пародија на детективске филмове и трилере, пре свега на ''[[Ниске страсти]]'' и ''[[Телесна страст|Телесну страст]]''.
@@ Ред 44: / Ред 44: @@
 Био је у браку са певачицом Естелом Рајнер (девојачко Лебост), која је осам година старија од њега. Венчали су се [[24. децембар|24. децембра]] [[1943]], када је он имао 21 а она 29 година и били у браку све до њене смрти, 2008. године. Естела је најзапаженија по реченици коју изговара у филмском хиту у режији њиховог сина [[Роб Рајнер|Роба Рајнера]] ''[[Кад је Хари срео Сали]]'' (1989). Након што [[Мег Рајан]] у неком ресторану врло илустративно одглуми оргазам како би [[Били Кристал]]у доказала да никада не може бити сигуран да ли жена глуми оргазам или не, Естела (која седи за суседним столом) даје келнеру следећу наруџбину: „И ја ћу исто што и она“.
 Карл и Естела Рајнер имају троје деце: [[Роб Рајнер]] (рођен 1947.), је редитељ и глумац, Ени Рајнер је песникиња и писац, а Лукас Рајнер (рођен 1960.) је такође глумац и редитељ.
 Иако је пореклом Јеврејин, подигнут у јеврејском стилу и поносан на јеврејско наслеђе, Карл Рајнер се изјашњава као атеиста. [http://www.philly.com/philly/entertainment/13555686.html]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}