Јаша Продановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 31: Ред 31:
Рођен је [[23. април]]а [[1867]]. године. Матурирао је у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]], у генерацији са [[Јован Цвијић|Јованом Цвијићем]], [[Михаило Петровић Алас|Михаилом Петровићем Аласом]] и другим великанима, о чему је написан [[роман]] и снимљен ТВ-филм „[[Шешир професора Косте Вујића]]“.
Рођен је [[23. април]]а [[1867]]. године. Матурирао је у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]], у генерацији са [[Јован Цвијић|Јованом Цвијићем]], [[Михаило Петровић Алас|Михаилом Петровићем Аласом]] и другим великанима, о чему је написан [[роман]] и снимљен ТВ-филм „[[Шешир професора Косте Вујића]]“.


Био је министар просвете у Влади [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], као члан Самосталне радикалне странке. Године [[1910]]. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године [[1919]]. био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а већ исте године заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубом Стојановићем]], издваја из ње [[Југословенска републиканска странка|Републиканску странку]], око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за [[федерација|федералистичко]] уређење и супротставио се [[Шестојануарска диктатура|диктатури]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].
Био је министар просвете у Влади [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], као члан Самосталне радикалне странке. Године [[1910]]. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године [[1919]]. био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а већ исте године заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубом Стојановићем]], издваја из ње [[Југословенска републиканска странка|Републиканску странку]], око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за [[федерација|федералистичко]] уређење и супротставио се [[Шестојануарска диктатура|диктатури]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].


Марта [[1945]]. године изабран је за министра за [[Србија|Србију]] у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]], а после је био потпредседник Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]].
Марта [[1945]]. године изабран је за министра за [[Србија|Србију]] у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]], а после је био потпредседник Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]].


Године [[1890]]. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"<ref>"Мале новине", Београд 1902. године</ref> (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од [[1903]]. до [[1912]]. „Одјек“, од [[1921]]. до [[1923]]. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Илић|Јована Илића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]] и [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Године [[1890]]. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"<ref>"Мале новине", Београд 1902. године</ref> (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од [[1903]]. до [[1912]]. „Одјек“, од [[1921]]. до [[1923]]. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Илић|Јована Илића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]] и [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Ред 43: Ред 43:


== Познатија дела ==
== Познатија дела ==
* ''Уставни развитак и уставне борбе у Србији''
* ''Уставни развитак и уставне борбе у Србији''
* ''Вук Караџић и Милош Обреновић''
* ''Вук Караџић и Милош Обреновић''
* ''Наши и страни''
* ''Наши и страни''
Ред 54: Ред 54:
== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin}}
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref=harv|last=| first = | authorlink = |year=1968|title=[[Мала енциклопедија Просвета|Мала енциклопедија „Просвета“]] |publisher=„Просвета“ | location = Београд |pages= |id=}}
* {{Cite book | ref=harv|last=| first = | authorlink = |year=1968|title=[[Мала енциклопедија Просвета|Мала енциклопедија „Просвета“]] |publisher=„Просвета“ | location = Београд |id=| pages = }}
{{refend}}
{{refend}}


Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 04:12

Јаков Јаша Продановић
Лични подаци
Датум рођења(1867-04-23)23. април 1867.
Место рођењаЧачак, Кнежевина Србија
Датум смрти1. јун 1948.(1948-06-01) (81 год.)
Место смртиБеоград, Југославија
Породица
ДецаБора Продановић
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска странка, Југословенска републиканска странка

Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.

Биографија

Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне радикалне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.

Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"[1] (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.

Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.

Умро је 1. јуна 1948. године. Његов син је Бора Продановић.

Споменик Јаши Продановићу на Калемегдану.

Познатија дела

  • Уставни развитак и уставне борбе у Србији
  • Вук Караџић и Милош Обреновић
  • Наши и страни
  • Наша народна књижевност
  • Историја политичких странакa и струја у Србији

Референце

  1. ^ "Мале новине", Београд 1902. године

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаша_Продановић&oldid=22912978”