Јевросима — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 9: Ред 9:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* ''Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371)'', Београд. 1981.
* ''Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371)'', Београд. 1981.
{{refend}}
{{refend}}

Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 04:30

Делови хороса из Марковог манастира са монограмом краља Вукашина (Влъкашина, на старој ћирилици).

Монахиња Јевросима[1][2] или Јелена[1][3] „Лена”[3] Мрњавчевић (према неким изворима Алена (или Аљена[1][2]), стара ћирилица: Алѣна; умрла око 1388. године[1]), је историјска личност, супруга Вукашина Мрњавчевића, мајка Марка Краљевића и сестра бугарског властелина војводе Момчила. У српској народној поезији лик мајке Јевросиме је оличење морала, правичности и хришћанских вредности.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г „Жељко Фајфрић: Света лоза Стефана Немање”. rastko.rs. Приступљено 18. 2. 2019. „Вукашин је био ожењен једном властелинком која се звала Јелена (Аљена, Јевросима) и о њој не знамо много. Надживела је Вукашинову погибију на Марици и замонашила се под именом монахиња Јелисавета. Умрла је око 1388. године. 
  2. ^ а б „Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез”. novosti.rs. 7. 8. 2016. Приступљено 18. 2. 2019. „- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена. 
  3. ^ а б „Србин који је постао легенда”. politika.rs. 20. 11. 2015. Приступљено 18. 2. 2019. „Она је заузимала посебно место у породици, о чему сведочи и то што ју је њен муж, краљ Вукашин, наводио уз себе у службеним документима, и то по надимку Лена, што је редак гест пажње. После његове погибије она се замонашила, али супротно уобичајеној слици о средњовековним женама монахињама, остала је веома активна у друштвеном животу, имала је своје поседе, двор и ковала је новац са својим именом. Ословљавали су је као краљицу Јелену и монахињу Јелисавету, а у јавности се појављивала у хаљини и са круном на глави. 

Литература