Јелабуга — разлика између измена
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| слика = Elabuga ul spasskaya.jpg |
| слика = Elabuga ul spasskaya.jpg |
||
| опис_слике = Спаска црква у Јелабуги |
| опис_слике = Спаска црква у Јелабуги |
||
| градска_застава = |
| градска_застава = |
||
| грб = Coat of Arms of Elabuga (Tatarstan) (2006).png |
| грб = Coat of Arms of Elabuga (Tatarstan) (2006).png |
||
| држава = {{застава|Русија}} |
| држава = {{застава|Русија}} |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Датотека:Devil tower.jpg|мини|лево|250п|Вражја кула]] |
[[Датотека:Devil tower.jpg|мини|лево|250п|Вражја кула]] |
||
Основан је у другој половини [[16. век]]а, као погранично утврђење |
Основан је у другој половини [[16. век]]а, као погранично утврђење |
||
[[Поволшка Бугарска|Поволшке Бугарске]]. Рушевине тог утврђења |
[[Поволшка Бугарска|Поволшке Бугарске]]. Рушевине тог утврђења |
||
сачуване су до данас - ''Чёртово городище''/''-{Şaytan qalası}-'' (читај: -{Čjortovo gorodišče/Šajtan kalasi}-, у преводу: „Вражја грађевина). |
сачуване су до данас - ''Чёртово городище''/''-{Şaytan qalası}-'' (читај: -{Čjortovo gorodišče/Šajtan kalasi}-, у преводу: „Вражја грађевина). |
||
Градски статус добио је [[1780]]. године. |
Градски статус добио је [[1780]]. године. |
||
== Култура == |
== Култура == |
||
У Јелабуги се налази педагошки институт (Јелабушки државни педагошки институт), медицинска и културно-просветна училишта, средња специјална полицијска школа, као и још 14 средњих школа. |
У Јелабуги се налази педагошки институт (Јелабушки државни педагошки институт), медицинска и културно-просветна училишта, средња специјална полицијска школа, као и још 14 средњих школа. |
||
Од културних знаменитости, онде су музеј [[Иван Шишкин|Ивана Шишкина]], музеј-сеоски посед [[Надежда Дурова|Надежде Дурове]] и музеј [[Марина Цветајева|Марине Цветајеве]]. |
Од културних знаменитости, онде су музеј [[Иван Шишкин|Ивана Шишкина]], музеј-сеоски посед [[Надежда Дурова|Надежде Дурове]] и музеј [[Марина Цветајева|Марине Цветајеве]]. |
||
Ред 80: | Ред 80: | ||
== Познати грађани Јелабуге == |
== Познати грађани Јелабуге == |
||
* [[Иван Шишкин]] (1832—1898), руски сликар |
* [[Иван Шишкин]] (1832—1898), руски сликар |
||
* [[Надежда Дурова]] (1783—1866), учесница [[наполеонова инвазија на Русију|руског Домовинског рата 1812.]], „девојка коњаница“ |
* [[Надежда Дурова]] (1783—1866), учесница [[наполеонова инвазија на Русију|руског Домовинског рата 1812.]], „девојка коњаница“ |
||
* [[Марина Цветајева]] (1892—1941) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане |
* [[Марина Цветајева]] (1892—1941) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане |
||
* [[Леонид Говоров]] (1897—1955) [[маршал Совјетског Савеза]] је овде похађао школу од 1909—1916. |
* [[Леонид Говоров]] (1897—1955) [[маршал Совјетског Савеза]] је овде похађао школу од 1909—1916. |
||
Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 05:01
Јелабуга рус. Елабуга | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Поволшки федерални округ |
Република | Татарстан |
Основан | 1007. |
Статус града | 1780 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 70.750 |
— густина | 1.721,41 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 45′ 32″ С; 52° 04′ 24″ И / 55.758889° С; 52.073333° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 70 m |
Површина | 41,1 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 423600 |
Позивни број | +7 85557 |
Регистарска ознака | 16, 116 |
ОКАТО код | 92415 |
Веб-сајт | |
www.elabugacity.ru |
Јелабуга (рус. Елабуга, тат. Алабуга) град је у Русији у републици Татарстан. Налази се на десној обали реке Каме, на ушћу реке Тојме у Каму. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 70.750 становника.
Средиште је Јелабушке области од 1930. године. Од Казања је удаљен 215 km.
Историја
Основан је у другој половини 16. века, као погранично утврђење Поволшке Бугарске. Рушевине тог утврђења сачуване су до данас - Чёртово городище/Şaytan qalası (читај: Čjortovo gorodišče/Šajtan kalasi, у преводу: „Вражја грађевина).
Градски статус добио је 1780. године.
Култура
У Јелабуги се налази педагошки институт (Јелабушки државни педагошки институт), медицинска и културно-просветна училишта, средња специјална полицијска школа, као и још 14 средњих школа.
Од културних знаменитости, онде су музеј Ивана Шишкина, музеј-сеоски посед Надежде Дурове и музеј Марине Цветајеве.
Индустрија
Од индустрије, у Јелабуги су производња нафте ("Прикамнефт"), фабрике аутомобила (ЈелАЗ), ковиноарматура, железнобетонских конструкција, опеке, фабврика школског намештаја, предузећа лаке (конфекција) и прехрамбене индустрије (конзервирање меса, млечни комбинат, пекаре, пиваре).
Становништво
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 70.750 становника, 2.087 (3,04%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
14.963 | 21.992 | 31.728 | 35.574 | 53.537[1] | 68.663[2] | 70.728 |
Партнерски градови
Познати грађани Јелабуге
- Иван Шишкин (1832—1898), руски сликар
- Надежда Дурова (1783—1866), учесница руског Домовинског рата 1812., „девојка коњаница“
- Марина Цветајева (1892—1941) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане
- Леонид Говоров (1897—1955) маршал Совјетског Савеза је овде похађао школу од 1909—1916.
Види још
Референце
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.