Јестива гљива — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
|||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба [[Вавилон]]аца, [[стари Египат|старих Египћана]], али и [[Индијанац]]а. Такође су их користили и у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у пре неколико хиљада [[година]], не само у [[кулинарство|кулинарству]], већ и због [[лек]]овитости појединих [[Врста (биологија)|врста]]. Стари [[Филозофија| |
Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба [[Вавилон]]аца, [[стари Египат|старих Египћана]], али и [[Индијанац]]а. Такође су их користили и у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у пре неколико хиљада [[година]], не само у [[кулинарство|кулинарству]], већ и због [[лек]]овитости појединих [[Врста (биологија)|врста]]. Стари [[Филозофија|филозофи]] су јела спремљена од гљива називали „царском храном“, па чак и „храном богова“.<ref name="наше"/> |
||
== Хранљивост == |
== Хранљивост == |
||
Гљиве се користе готово у свим светским [[Кухиња (кулинарство)| |
Гљиве се користе готово у свим светским [[Кухиња (кулинарство)|кухињама]] због пријатног [[укус]]а, али и богатства потребних [[хемијска супстанца|супстанци]]. Попут других живих бића, гљиве се највећим делом састоје из [[вода|воде]] (75-93%) и [[протеин]]а (2,5-7%), али су значајни и њихови други састојци: [[угљени хидрат]]и, неки [[минерал]]и (посебно је значајно присуство [[фосфор]]а), као и [[витамин]]и -{[[Ретинол|A]]}-, -{[[Витамин Ц|C]]}-, -{[[vitamin B1|B1]]}-, -{[[vitamin B2|B2]]}-, а код неких врста и -{[[Витамин Д|D]]}- и -{[[vitamin K|K]]}-. Такође, [[Мирис|ароматични]] састојци чине да гљиве могу бити [[зачин]] јелима и значајно подићи њихов [[квалитет]]. Оно што се може замерити гљивама је то што су тешко [[варење|сварљиве]], па је препоручљиво сецкати их или чак самлети пре употребе.<ref name="наше"/> |
||
== Припрема == |
== Припрема == |
||
Гљиве се брзо кваре, посебно у топлим месецима, па њихова припрема почиње још на [[терен]]у. Препорука је да се сакупљају у корпама од плетеног прућа баш зато да би се спречило кварење. Такође, [[лето|лети]] их треба јести истог дана када су и убране.<ref name="наше">Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак.</ref> |
Гљиве се брзо кваре, посебно у топлим месецима, па њихова припрема почиње још на [[терен]]у. Препорука је да се сакупљају у корпама од плетеног прућа баш зато да би се спречило кварење. Такође, [[лето|лети]] их треба јести истог дана када су и убране.<ref name="наше">Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак.</ref> |
||
{{гљиве-упозорење}} |
{{гљиве-упозорење}} |
||
== Галерија јестивих гљива == |
== Галерија јестивих гљива == |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
Датотека:Rozites caperatus.jpg| -{''[[Циганска печурка|Rozites caperata]]''}- (Циганин) |
|||
Датотека:Horse mushroom (Agaricus arvensis).jpg| -{''[[Липка|Agaricus arvensis]]''}- (Липка) |
|||
Датотека:Agaricus augustus.jpg| -{''[[Велика печурка|Agaricus augustus]]''}- (Велика печурка) |
|||
Датотека:Amanita caesarea.JPG| -{''[[Јајчара|Amanita caesarea]]''}- (Благва) |
|||
Датотека:Boletus aereus Italy.jpg| -{''[[Boletus aereus]]''}- (Црни вргањ) |
|||
Датотека:Boletus edulis EtgHollande 041031 091.jpg| -{''[[Boletus edulis]]''}- (Летњи вргањ) |
|||
Датотека:Mairitterling-1.jpg| -{''[[Calocybe gambosa]]''}- (Ђурђевка) |
|||
Датотека:Birkenpilz01.jpg| -{''[[Leccinum scabrum]]''}- (Брезов дјед) |
|||
Датотека:Joevrganji.JPG|Вргањи |
|||
Датотека:VrganjJoe33.jpg|Вргањ |
|||
Датотека:Vrganј.jpg|Вргањ из Шумадије |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
| Ред 50: | Ред 50: | ||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Edible mushrooms}} |
{{Commonscat|Edible mushrooms}} |
||
Верзија на датум 9. фебруар 2020. у 05:41
 |
| Јестиве гљиве Временски распон: рани Силур — данас
| |
|---|---|
| |
| Вргањ (Boletus reticulatus) | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Fungi
|
Јестиве гљиве су оне печурке, али и друге гљиве које се користе у људској исхрани.
Историјат
Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба Вавилонаца, старих Египћана, али и Индијанаца. Такође су их користили и у Кини и Јапану пре неколико хиљада година, не само у кулинарству, већ и због лековитости појединих врста. Стари филозофи су јела спремљена од гљива називали „царском храном“, па чак и „храном богова“.[1]
Хранљивост
Гљиве се користе готово у свим светским кухињама због пријатног укуса, али и богатства потребних супстанци. Попут других живих бића, гљиве се највећим делом састоје из воде (75-93%) и протеина (2,5-7%), али су значајни и њихови други састојци: угљени хидрати, неки минерали (посебно је значајно присуство фосфора), као и витамини A, C, B1, B2, а код неких врста и D и K. Такође, ароматични састојци чине да гљиве могу бити зачин јелима и значајно подићи њихов квалитет. Оно што се може замерити гљивама је то што су тешко сварљиве, па је препоручљиво сецкати их или чак самлети пре употребе.[1]
Припрема
Гљиве се брзо кваре, посебно у топлим месецима, па њихова припрема почиње још на терену. Препорука је да се сакупљају у корпама од плетеног прућа баш зато да би се спречило кварење. Такође, лети их треба јести истог дана када су и убране.[1]
 | Напомена: Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, а неретко и до смрти оног који их је појео. Стога вам никако не препоручујемо да, ако желите да скупљате гљиве, користите само опис из овог чланка како бисте их препознали, већ да се темељније и детаљније обавестите о изгледу исте као и начину за њено препознавање код неког стручњака за гљиве. |
Галерија јестивих гљива
-
Rozites caperata (Циганин) -
Agaricus arvensis (Липка) -
Agaricus augustus (Велика печурка) -
Amanita caesarea (Благва) -
Boletus aereus (Црни вргањ) -
Boletus edulis (Летњи вргањ) -
Calocybe gambosa (Ђурђевка) -
Leccinum scabrum (Брезов дјед) -
Вргањи -
Вргањ -
Вргањ из Шумадије
.jpg)
