14. децембар

14. децембар (14.12.) је 348. дан године по грегоријанском календару (349. у преступној години). До краја године има још 17 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 557 — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.
• 1481 — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства.
• 1542 — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске.
• 1782 — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.
• 1819 — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава.
• 1822 — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.
• 1836 — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген.
• 1900 — Немачки физичар Макс Планк објавио "Квантну теорију", према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.
• 1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол.
• 1916 — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.
• 1918 — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.
• 1918 — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.
• 1927 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.
• 1935 — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.
• 1937 — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.
• 1939 — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.
• 1939 — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.
• 1950 — Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.
• 1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.
• 1960 — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.
• 1962 — Сонда Маринер 2 је постала прва летеница која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.
• 1962 — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.
• 1963 — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.
• 1964 — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.
• 1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.
• 1989 — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.
• 1994 — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.
• 1994 — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.
• 1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.
• 1998 — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.
• 1998 — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.
• 2001 — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.
• 2004 — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
• 2008 — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу.
• 2012 — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.

Рођења

• 1870 — Карл Ренер, аустријски политичар и правник, 1. канцелар Аустрије. († 1950)
• 1897 — Курт фон Шушниг, аустријски политичар. († 1977)
• 1920 — Бошко Палковљевић Пинки, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. († 1942)
• 1922 — Николај Генадијевич Басов, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1964). († 1942)
• 1934 — Ружица Сокић, српска глумица. († 2013)
• 1935 — Ли Ремик, америчка глумица. († 1991)
• 1942 — Драго Млинарец, хрватски музичар.
• 1946 — Џејн Беркин, енглеска глумица, музичарка, редитељка и модел.
• 1946 — Пати Дјук, америчка глумица. († 2016)
• 1947 — Светлана Бојковић, српска глумица.
• 1948 — Ди Волас, америчка глумица.
• 1949 — Клиф Вилијамс, енглески музичар, најпознатији као басиста и певач групе AC/DC.
• 1950 — Вики Мишел, енглеска глумица и продуценткиња.
• 1958 — Жељко Лукајић, српски кошаркашки тренер.
• 1960 — Крис Водл, енглески фудбалер.
• 1965 — Аљоша Асановић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1966 — Борис Исаковић, српски глумац.
• 1966 — Ентони Мејсон, амерички кошаркаш. († 2015)
• 1970 — Владимир Грбић, српски одбојкаш.
• 1970 — Ана Марија Јопек, пољска музичарка.
• 1970 — Бет Ортон, енглеска музичарка.
• 1973 — Небојша Богавац, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1978 — Пати Шнидер, швајцарска тенисерка.
• 1979 — Софи Манк, аустралијска музичарка, глумица, модел и радио и ТВ водитељка.
• 1979 — Мајкл Овен, енглески фудбалер.
• 1983 — Борка Томовић, српска глумица.
• 1988 — Никола Батум, француски кошаркаш.
• 1988 — Ванеса Хаџенс, америчка глумица и музичарка.
• 1995 — Алваро Одриосола, шпански фудбалер.

Смрти

• 1799 — Џорџ Вашингтон, први председник САД. (* 1732)
• 1862 — Џорџ Лојд Хоџиз, британски официр и дипломата, први британски конзул у Србији. (* 1790)
• 1940 — Антон Корошец, словеначки политичар и теолог, и вођа Словенске људске странке. (* 1872)
• 1989 — Андреј Сахаров, руски нуклеарни физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. (* 1921)
• 2001 — Винфрид Георг Зебалд, писац немачког порекла, британски академик. (* 1944)
• 2013 — Питер О’Тул, ирски позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1932)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети пророк Наум
  • Свети Филарет Милостиви

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума