Скандинавске планине — разлика између измена
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
| врх_масива = |
| врх_масива = |
||
| списак = |
| списак = |
||
| lat = |
| lat = 65 |
||
| long = |
| long = 14 |
||
| дужина = 1.700<ref name = "ne.se">{{Cite web|url=https://www.ne.se/uppslagsverk/encyklopedi/l%C3%A5ng/fj%C3%A4llkedjan|title=fjällkedjan - Uppslagsverk - NE.se|website=www.ne.se|access-date=2020-02-19}}</ref> |
| дужина = 1.700<ref name = "ne.se">{{Cite web|url=https://www.ne.se/uppslagsverk/encyklopedi/l%C3%A5ng/fj%C3%A4llkedjan|title=fjällkedjan - Uppslagsverk - NE.se|website=www.ne.se|access-date=2020-02-19}}</ref> |
||
| ширина = 320<ref name = "ne.se"/> |
| ширина = 320<ref name = "ne.se"/> |
||
Верзија на датум 19. фебруар 2020. у 17:05
| Скандинавске планине | |
|---|---|
| Skanderna, Fjällen, Kjølen, Köli, Skandit | |
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Галдепинген |
| Ндм. висина | 2.469[1] m |
| Координате | 65° С; 14° И / 65° С; 14° И |
| Димензије | |
| Дужина | 1.700[2] km |
| Ширина | 320[2] km |
| Географија | |
 | |
| Државе | Норвешка, Шведска и Финска |
Скандинавске планине или Сканди су планински масив који се протеже преко Скандинавског полуострва. Често се погрешно сматра да су Скандинавске планине исто што и Скандинавски каледони, древни планински ланац и орогенеза која покрива приближно исто подручје. Западне стране планина оштро се спуштају у Сјеверно и Норвешко море, формирајући фјордове, док се сјевероисточно постепено окрећу према Финској. На сјеверу оне формирају границу између Норвешке и Шведске, гдје досежу 2.000 м висине у Сјеверном поларнику. Планински ланац само додирује сјеверозападну Финску, али је једва виши од брда на најсјевернијем дијелу код Сјеверног рта (Nordkapp).
Планине нису веома високе, али су на неким мјестима веома стрме; Галдепинген у Јужној Норвешкој највиши је врх у Сјеверној Европи (2.469 м), на шведској страни највиши врх је Кебнекајсе (2.104 м). Највиша тачка у Финској је нагиб Халти (1.324 м), иако се највиши врх овог нагиба налази у Норвешкој.
Комбинација сјеверне локације и влаге из Сјеверног Атлантског океана изазвала је формирање многих ледених поља и глечера. Температура пада са повећањем надморске висине; у Јужној Норвешкој, пермафрост постаје уобичајен на око 1.500 метара надморске висине на западној падини и око 1.200 метара надморске висине на источној падини близу границе са Шведском. У сјеверној Норвешкој трајни мраз постаје уобичајен од око 800 до 900 метара надморске висине на западној падини и око 600 метара надморске висине на источној падини.[3]
Референце
- ^ „Galdhøpiggen - Uppslagsverk - NE.se”. www.ne.se. Приступљено 2020-02-19.
- ^ а б „fjällkedjan - Uppslagsverk - NE.se”. www.ne.se. Приступљено 2020-02-19.
- ^ http://www.cicero.uio.no/fulltext/index.aspx?id=9539
