Логор Маутхаузен (1914—1918) — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 16: | Ред 16: | ||
}} |
}} |
||
Логор Маутхаузен званично „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Маутхаузен” (Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Mauthausen) |
'''Логор Маутхаузен''' званично „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Маутхаузен” ({{јез-нем|Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Mauthausen}}) био je логор за ратне заробљенике и интерниране цивиле у Првом светском рату. Налазио се на Дунаву у близини Линца, на путу према Пергу. Основан као логор за српске заробљенике и интернирце накнадно је примао и затворенике других народности. У току Првог светског рата у њему је логорисано 40000 заробљених и интернираних лица, од којих је било 15000 Срба. Број српских жртава је 8256 уморених лица.<ref name="Вемић">Мирчета Вемић - Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у аустроугарским логорима за време првог светског рата 1914-1918[http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2014/0352-57321447201V.pdf]</ref> |
||
== Оснивање логора == |
== Оснивање логора == |
Верзија на датум 20. фебруар 2020. у 15:59
Овај чланак је недовршен. |
Логор Маутхаузен | |
---|---|
Концентрациони логор | |
Место | Маутхаузен |
Под контролом | Аустроугарска |
Постојао | 22. септембар 1914—1918. |
Број затвореника | 40.000 (15.000 Срба) |
Број жртава | 8.256 (Срба) |
Логор Маутхаузен званично „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Маутхаузен” (нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Mauthausen) био je логор за ратне заробљенике и интерниране цивиле у Првом светском рату. Налазио се на Дунаву у близини Линца, на путу према Пергу. Основан као логор за српске заробљенике и интернирце накнадно је примао и затворенике других народности. У току Првог светског рата у њему је логорисано 40000 заробљених и интернираних лица, од којих је било 15000 Срба. Број српских жртава је 8256 уморених лица.[1]
Оснивање логора
Формиран је 22. септембра 1918. године. Слично као и код логора Нађмеђер и овде су на логораши доведени на голу ледину окружену бодљикавом жицом на којој су накнадно изградили 80 типских дрвених барака. Прве две групе српских заробљеника и интернираца су доведене у октобру и новембру 1914. да би у децембру исте године овај број достигао 15000. Годину дана касније је укупан број затвореника био 40000. Поред српских ту су логорисани и италијански заробљеници.[1]
Референце
Литература
- Исидор Ђуковић, Ненад Лукић: Нежидер, аустроугарски логор за Србе 1914 - 1918, Историјски архив Београда 2017.
- Ненад Лукић: Интернирање становништва и војника Краљевине Србије у аустроугарске логоре током Првог светског рата и пописи умрлих у логору Болдогасоњ/Фрауенкирхен 1914‒1918 Београд, 2017
- Гордана Илић Марковић: Живео рат! Узвик који значи исто што и живела смрт - Српски цивилни и војни заробљеници Великог рата у логорима Аустроугарске монархије