Инкубациони период — разлика између измена
м →Извори: претварање PMID веза у шаблон |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Инкубација''' ({{јез-лат|incubare}}) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести. Периоди трајања инкубације су |
'''Инкубација''' ({{јез-лат|incubare}}) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести. Периоди трајања инкубације су различити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд. |
||
== Фактори који утичу на трајање инкубације == |
== Фактори који утичу на трајање инкубације == |
Верзија на датум 5. март 2020. у 20:44
Инкубација (лат. incubare) је временски период који протекне од продирања клица болести или агенаса радијације у организам неке особе до појаве првих знакова и симптома болести. Периоди трајања инкубације су различити и најчешће варирају код различитих али и истих болести због различитих подтипова патогена, имунолошког стања болесника, начина продора патогена у организам, узраста оболеле особе (инкубација обично дужа код одраслих него код деце) итд.
Фактори који утичу на трајање инкубације
На дужину трајања инкубације и даљи ток болести утиче већи број фактора, међу којима су најважнији:
- Вируленција или патогеност инфективног агенса
Оптималан ниво вируленције неког патогена је одређена максималним нивоом који он достигне од почетка преноса и максималним трајањем инфекције. У многим инфекцијма вирусима (нпр. ХИВ и грип), бактеријским (туберкулоза) и прионима (БСЕ и ЦВД), болешћу изазвана смртност јавља се дуго након заражавања домаћина, што говори о томе да је вируленције веома зависна од еволуције преноса патогена и патологије у организму домаћина након инфекције. Према томе еволуција и патолошке промене након инфекције могу повећати или смањити вируленцију патогена, па самим тим и трајање периода инкубације, након појављивања у новом домаћину.
- Путеви инокулације
Патогени микроорганизми могу се локализовати на примарном месту адхеренције за епителне ћелије, где се умножавају и продукују токсин који путем крви стиже до циљних органа или могу пенетрирати до субепителног ткива, лимфних чворова и даље лимфотоком и крвотоком до циљних органа.
- Број репликација инфективног агенса
Број патогена потребан да доведе до појаве манифестација болести (инфекције) инфективна доза, која нпр. за неке познате патогене износи: 105 за Салмонеле (висока инфективна доза), 1.010 за Колеру, 200 за Шигеле, или само 1 бацил за Кугу (мала инфективна доза).
- Преосетљивост организма на одрђени патоген и стање имунолошког одговора.
У клиничком смислу трајање инкубације као и саме инфекција (или њена вирулентност) је манифестација сложених односа патогена и домаћина, и првенствено зависе од особина микроорганизма са једне стране и одбрамбених снага (или преосетљивости) домаћина са друге.
Трајање периода инкубације код појединих болести
- Грозница Западног Нила - 2-14 дана
- Пнеумонија - 0-2 дана
- Антракс - 1-3 дана
- Грип - 1-3 дана
- Гонореја - 2-3 дана
- Колера - 1-4 дана
- Менингитис (упала можданица) - 1-4 дана
- Дифтерија - 2-5 дана
- Куга - 2-5 дана
- Жута грозница - 3-5 дана
- Дизентерија (бациларна) - 2-7 дана
- Шарлах - 2-8 дана
- Велики кашаљ - 3-8 дана
- САРС - 0-10 дана
- Слинавка и шап - 9-10 дана
- Тетанус - 4-14 дана
- Дечија парализе - 7-14 дана
- Мале богиње - 8-14 дана
- Рубеола - 16-20 дана
- Маларија - 7-21 дана
- Тифусна грозница - 7-21 дана
- Тифус - 8-21 дана
- Сифилис - 14-21 дана
- Варичела - 14-21 дана
- Дизентерија (амебна) - 21-24 дана
- Ифективна мононуклеоза - 28-42 дана
- Заразна жутица - 10-35 дана
Извори
- Sharara, A.I., Chronic hepatitis C, Southern Medical Journal, 1997, 90(9):872–7.
- Basic Information about HIV and AIDS, Centers for Disease Control and Prevention, cdc.gov. Accessed 2012-05-28. See also Kahn, J. O. and Walker, B. D., Acute Human Immunodeficiency Virus type 1 infection, New England Journal of Medicine, (1998) 331(1):33–39. doi:10.1056/NEJM199807023390107. PMID 9647878.
- Godsey, M.J., M. Blackmore, N. Panella, K. Burkhalter, K. Gottfried, L. Halsey, R. Rutledge, S. Langevin, R. Gates, and K. Lamonte (2005). West Nile virus epizootiology in the southeastern United States, 2001. Vector Borne and Zoonotic Diseases. 5(1): 82-89. ISSN: 1530-3667.
- Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). West Nile virus encephalitis. American Journal of Forensic Medicine and Pathology 26(2): 192-196.
- Davis, L.E., R. DeBiasi, D.E. Goade, K.Y. Haaland, J.A. Harrington, J.B. Harnar, S.A. Pergam, M.K. King, B.K. DeMasters, and K.L. Tyler (2006). West Nile virus neuroinvasive disease. Annals of Neurology 60(3): 286-300.
Литература
- Jawetz E i sar. Medicinska mikrobiologija, Informator, 1998. Beograd
- Švabić-Vlahović M. i sar: Medicinska bakteriologija, Savremena administracija, Beograd, 2005.
- Marković Lj. i sur: Opća Virusologija, Medicinski fakultet Zagreb, 1995.
- Krstić Lj. Medicinska Virusologija, Štampa Čigoja, 2000.
- Kranjčić-Zec I. i sar. Medicinska parazitologija, Informator, 1993. Beograd
- Jovanović T. i sar. Praktikum iz mikrobilogije i imunologije, Informator, 2000. Beograd
- Tasić G: Virusološka dijagnostika, Institut za zaštitu zdravlja Niš, 1999.
- Troy Day, Andrea L Graham, Andrew F Read Evolution of parasite virulence when host responses cause disease doi: 10.1098/rspb.2007.0809 Proc. R. Soc. B 7 November 2007 vol.274 no.1626 2685-2692Abstract, Full Text Free
- S. Cornet, N. Franceschi, L. Bollache, T. Rigaud, and G. Sorci Variation and covariation in infectivity, virulence and immunodepression in the host-parasite association Gammarus pulex-Pomphorhynchus laevis Proc R Soc B December 7, 2009 276:4229-4236 Abstract (PDF)
- Gandon et al. (2002) Imperfect vaccines and the evolution of pathogen virulence, Nature, 414, 751-756
- Freeman Scott, Herron Jon C. Evolutionary Analysis edition 4th New Jersey Pearson Prentice Hall 2007
- Levin Bruce R, Bergstrom Carl T Bacteria are different: Observations, interpretations, speculations, and opinions about the mechanisms of adaptive evolution in prokaryotes. Proc Natl Acad Sci U S A 20 June 2000. vol.97 ,13 pages 6981–6985
Спољашње везе
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |